Државна ревизорска институција

ДРИ: Министарства да унапреде финансијско управљање и контролу и интерну ревизију

12. јануар 2021. година
ДРИ: Министарства да унапреде финансијско управљање и контролу и интерну ревизију

Осам министарстава, односно 44 одсто у 2018. години успоставило је систем финансијског управљања и контроле на прописан начин, док је осталих десет, односно 56 одсто имало одређене слабости. Јединицу интерне ревизије, исте године, нормативно је успоставило 17 од 18 министарстава, показао је Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност успостављања интерне финансијске контроле у министарствима“.

Министарства нису у потпуности кадровски попунила јединицу за интерну ревизију. Тако три министарства нису имала ниједног запосленог интерног ревизора, док је осам министарстава делимично попунило ову јединицу са једним или два интерна ревизора. Само седам министарстава, односно 39 одсто је на прописан начин успоставило интерну ревизију и запослило три или више интерних ревизора.

Циљ ревизије, коју је Државна ревизорска институција спровела током 2020. године, био је да се испита у којој мери су министарства ускладила системе интерних контрола у својим организацијама са концептом интерне финaнсијске контроле у јавном сектору, односно да ли су успоставила систем финансијског управљања и контроле (ФУК) и функцију интерне ревизије (ИР) у својим организацијама, истакао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор. Такође смо сагледали активности Централне јединице за хармонизацију у пружању помоћи и подршке министарствима у успостављању овог система.

Ревизијом смо утврдили да једно од три посматрана министарства, а субјекти ревизије били су Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство омладине и спорта, није успоставило систем ФУК на прописан начин, док остала два министарства нису редовно ажурирала успостављени систем ФУК, рекао је др Пејовић.

Једно министарство још увек није нормативно успоставило јединицу за интерну ревизију, док остала два немају потпуну кадровску попуњеност јединице за интерну ревизију. Такође, једно министарство није ускладило годишњи и стратешки план интерне ревизије, нити је спровело све планиране ревизије, а изостало је и праћење датих препорука.

Извештај о ревизији је показао да иако су министарства предузимала активности на успостављању система интерне финансијске контроле у претходном периоду, потребно је да интензивирају активности на даљем развоју и унапређењу система ФУК и функције ИР, како би се обезбедила већа подршка руководству у остваривању циљева пословања, нагласила је Мира Отовић, виши саветник у ревизији и вођа тима за спровођење ове ревизије.

У ревизијама финансијских извештаја и правилности пословања које је Државна ревизорска институција спровела у периоду 2016-2018. године, ревидирано је по пет различитих министарстава, од којих су по три имала неправилности у успостављању ФУК. Неправилности су се углавном односиле на непостојање и непотпуност интерних аката и процедура, неусаглашеност интерних аката са актима више правне снаге, непостојање потпуних контролних активности над документацијом и недоношење стратегије управљања ризицима и регистра ризика.

Министарства су у 2018. години извршила текуће расходе и издатке у износу од 713 милијарди динара, односно 43 одсто буџета Републике Србије, а у 2019. години 793 милијарди динара или 42 одсто буџета. Ова чињеница додатно повећава потребу да се успостави адекватан систем интерних контрола у овим органима, поручио је др Пејовић.

Министарства као директни корисници буџетских средстава Републике Србије у обавези су да успоставе адекватан систем интерних контрола који ће им омогућити ефективно управљање ризицима и остваривање циљева пословања у складу са прописима, буџетом и добрим финансијским управљањем.

Добро успостављен систем интерних финансијских контрола могао би да спречи евентуалне грешке, преваре и злоупотребе у пословању и обезбеди трошење средстава пореских обвезника на законит, економичан, ефикасан и ефективан начин, нагласио је др Пејовић. Руководиоци треба да схвате значај успостављања система ФУК и да сагледају његов допринос у доношењу одлука и остваривању циљева пословања. Увођење овог система не треба посматрати само као испуњење захтева Поглавља 32 - Финансијски надзор, већ треба схватити да је успостављање систем ФУК неминовност квалитетног и организованог функционисања корисника јавних средстава.

У успостављању система ФУК у Републици Србији примењује се концепт „COSO“ оквира, чији су елементи прописани. Сва министарства треба да успоставе пет елемената система ФУК – контролно окружење, управљање ризицима, контролне активности, комуникацију и информације, као и праћење и надзор.

Обавеза успостављања финансијског управљања и контроле и интерне ревизије за кориснике јавних средстава прописана је Законом о буџетском систему из 2009. године, као и обавеза Министарства финансија - Централне јединице за хармонизацију да обавља послове хармонизације и координације.

Државна ревизорска институција је субјектима ревизије дала укупно 16 препорука. Министарствима су, између осталог, дате препоруке које се односе на успостављање, ажурирање и унапређење система ФУК и успостављање функције ИР са адекватном кадровском попуњеношћу. Такође, Централној јединици за хармонизацији су дате препоруке за унапређење сарадње са Националном академијом за јавну управу у делу одржавања обука из области ФУК и ИР, унапређење стручног усавршавања овлашћених интерних ревизора у јавном сектору, уређивање начина спровођења и праћења препорука из области интерних контрола, као и утврђивање програма екстерног оцењивања и методологије сагледавања квалитета рада ИР.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност успостављања интерне финансијске контроле у министарствима“ доступан је ОВДЕ.