Добра сарадња Државне ревизорске институције и Одбора за финансије

13. септембар 2012. година
Добра сарадња Државне ревизорске институције и Одбора за финансије
Државна ревизорска институција је до сада имала добру и конструктивну сарадњу са Одбором за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине, рекао је председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић. Он је јуче у Народној скупштини током округлог стола о јачању односа Државне ревизорске институције и надлежног скупштинског одбора нагласио да је неопходна оптимално блиска сарадња ове две институције.
Превише близак однос може угрозити независност Државне ревизорске институције, док слаба сарадња може бити узрок изостанка пажње Одбора у вези са неким битним налазима ревизије, истакао је Сретеновић. Као вид унапређења сарадње, генерални ревизор је навео могућност оснивања посебног пододбора за екстерну ревизију.
Сви извештаји о ревизији се подносе Народној скупштини, тако да је она главни корисник извештаја ревизора. С друге стране, нама је потребан делотворан Парламент, како би министарства озбиљно схватила ревизију, закључио је Сретеновић.

Председник Народне скупштине Небојша Стефановић навео је да је јачање контролне улоге Народне скупштине један од приоритета рада у новом сазиву. Он је рекао да је неопходно да се јавна средства троше на задовољавајући начин, и да никако не би требало да буду извор корупције.
Поручујем да неће бити недодирљивих. Ниједна институција неће бити заштићена од закона и ревизије, нагалсио је Стефановић.
Весна Ковач, председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава нагласила је да је једна од најзначајнијих функција парламента надзор трошења јавних средстава. Препоруке Државне ревизорске институције представљају важан инструмент тог надзора који Парламент врши, рекла је Ковач. Она је, као вид унапређења сарадње Институције и Скупштине, навела могућност њеног институционализовања кроз потписивање протокола о сарадњи.
Радојко Обрадовић, члан Одбора, рекао је да је досадашња сарадња Парламента и Државне ревизорске институције на високом нивоу. Све што Државна ревизорска институција препоручи, требало би да се угради у законодавне оквире, како би се унапредио систем и како се грешке у будућности не би понављале.
Такође члан Одбора, Божидар Ђелић, као један од начина унапређења сарадње Одбора и Државне ревизорске институције је навео одржавање тематских седница и дискусија, како би чланови Одбора били упознати са ситуацијом на терену. Он је подсетио и на саветодавну улогу Државне ревизорске институције. Корупције у Србији има, али и примера где су људи само погрешили. Да би чиновници правили мање грешака, неопходна је њихова едукација, поручио је Ђелић.
О Односу парламента и врховних ревизорских институциај говорили су и представници Рачунског суда Холандије и Словеније, као и Одбора за јавне рачуне берлинског парламента.
Герит де Јонг, заменик председника холандског Ревизорског суда нагласио је да парламент од државне ревизорске институције може да очекује рад у складу са стандардима, одговарајуће препоруке, правовремене и ажуриране извештаје. С друге старне, државна ревизорска институција од парламента може да очекује законе у складу са стандардима, одговарајући буџет, правовремено достављање извештаја.
Клара Херман, председница Одбора за јавне рачуне берлинског парламента је истакла да државна ревизорска институција омогућава парламенту проверу рад владе давањем независног експертског мишљења. Државна ревизорска институција на тај начин показује парламенту да ли се јавна средства троше економично и ефикасно.
О развијању професионалног односа између државне ревизорске институције и парламента говорио је и Игор Шолтес, председник Рачунског суда Словеније. По његовом мишљењу, пре свега, потребно је јасно дефинисати природу односа између ове две институције. Шолтес је говорио и о проблему јавних набавки, који је карактеристичан за све европске државе.
Европска унија се бави проблематиком јавних набавки већ 20 година. Сада су у припреми нове директиве у Европској унији у овој области, које би требало да буду усвојене до краја ове године, рекао је Шолтес.

Представница Сигме, Бјанка Бретеше, виша саветница за ревизију и финансијску контролу, је констатовала да су и Државна ревизорска институција и Одбор за финансије изразили отвореност ка јачању сарадње и интензивирању комуникације. Питање парламентарног надзора трошења јавних средстава веома је битно за реформу друштва у транзицији. И парламенти и државне ревизорске институције требало би да буду партнери у обављању тог посла, поручила је Бретеше.
Није изабрана ниједна галерија или изабрана галерија не постоји.