Државна ревизорска институција

Допринос Државне ревизорске институције у спровођењу Циљева одрживог развоја

05. фебруар 2020. година
Допринос Државне ревизорске институције у спровођењу Циљева одрживог развоја

Врховне ревизорске институције би требало да допринесу праћењу остваривања Циљева одрживог развоја (ЦОР). То би за њих требало да буде изазов и подстицај, речено је на радном састанку „Допринос Државне ревизорске институције у процесу имплементације Циљева одрживог развоја“ одржаном у Београду. На скупу је речено да спровођење Циљева одрживог развоја значи квалитетнији и бољи живот грађана, креирање боље сутрашњице и заштиту планете Земље.

Др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор је нагласио да су за спровођење Циљева одрживог развоја заинтересовани и јавни сектор и врховне ревизорске институције, а у циљу побољшања света у коме живимо.

У спровођењу Циљева одрживог развоја важна је сарадња институција, истакао је др Пејовић и додао да ће Државна ревизорска институција повећањем броја ревизија сврсисходности пословања, којих ће током 2020. године бити 13, пружити додатну могућност за идентификовање међусекторских проблема, проналажење решења и промовисање најбоље праксе.

По његовим речима, Државна ревизорска институција може да помогне да се идентификују изазови и предложе решења за Србију на њеном путу ка испуњењу услова за приступање ЕУ, као и у спровођењу Циљева одрживог развоја, односно припремљености Републике Србије за њихово спровођење.

Др Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику и председница Међуресорне радне групе за спровођење Агенде 2030 у Србији је нагласила да 78 одсто грађана не зна шта је одрживи развој, 13 одсто препознаје поједине елементе овог термина, док свега девет одсто препознаје појам у целости.

Она је додала да је неопходна убрзано спровођење Агенде 2030 на нивоу градова и општина.Учешће јединица локалне самоуправе је потребно како би се достигло 65 одсто Циљева одрживог развоја, рекла је др Ђукић Дејановић.

Како је објаснила, улога Државне ревизорске институције у реализацији Агенде 2030 је велика, јер је ДРИ саставни део националног механизма за праћење, примену и извештавање о напретку достизања Циљева одрживог развоја.

Леони Рајмерс, шефица Одсека за развојну сарадњу Амбасаде Немачке у Београду је истакла да Србија и Немачка конструктивно сарађују када је у питању спровођење Циљева одрживог развоја.

Веома је очигледно колико је снажна улога врховних ревизорских институција када је у питању спровођење Циљева одрживог развоја, поручила је Рајмерс.

Др Александра Томић, председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине је истакла да је Одбор инсистирао да се одреди финансијски оквир када је у питању спровођење Агенде 2030.

Кроз буџете великих градова, као што су Београд, Ниш, Крагујевац и Нови Сад, препознаје се остваривање Циљева одрживог развоја, рекла је др Томић.

Др Милорад Мијатовић, председник Фокус групе за развој механизама контроле процеса имплементације Циљева одрживог развоја Народне скупштине је нагласио да је најважнији циљ постигнут, односно да је Агенда 2030 постала видљива у Србији.

Србија се институционално добро организовала. Сада је битна реализација, а за њу су потребна средства, рекао је др Мијатовић. По његовим речима, Србија је сада, након финансијске консолидације, спремна да одвоји више средстава за спровођење Циљева одрживог развоја.

Еинар Горисен, генерални директор Развојне иницијативе ИНТОСАИ (ИДИ) је нагласио да је ова организација објавила издање под називом „Да ли су нације припремљене за спровођење Агенде 2030?“ која садржи увиде и препоруке врховних ревизорских институција које су спровеле ревизију припремљености земаља за спровођење Циљева одрживог развоја.

Налази ревизије показали су да су у многим земљама успостављени национални оквири за спровођење Циљева одрживог развоја, али да значајна питања, као што су кохерентност политика и ресурси за спровођење Циљева, нису у потпуности решена, констатовао је Горисен.

По његовим речима, врховне ревизорске институције морају да буду део процеса спровођења Циљева одрживог развоја.

За врховне ревизорске институције изазов у спровођењу Циљева одрживог развоја представља приступ подацима и квалитет тих података, затим, професионалне вештине, као и одговарајућа методологија, закључио је Горисен.

Како је објаснио, ИДИ је израдила Смернице за ревизију припремљености земаља за спровођење Циљева одрживог развоја.

Елдина Плехо, вођа тима за ревизију који је у Босни и Херцеговини спровео ревизију сврсисходности која се односила на припремљеност Владе ове државе у спровођењу Циљева одрживог развоја, нагласила је да је извештај показао да је потребан ефикаснији приступ институција у овој области.

Стратешки оквир за спровођење Циљева одрживог развоја приликом спровођења ревизије није био успостављен. Исто се може рећи и за систем извештавања и праћења, рекла је Плехо и додала да је ревизија показала и да бројни индикатори за спровођење Циљева нису успостављени на нивоу државе.

Државна ревизорска институција 2019. године спровела је три ревизије сврсисходности пословања које имају додирне тачке са Циљевима одрживог развоја – „Управљање индустријским отпадом“, „Превенција поплава у Републици Србији“ и „Сврсисходност управљања водоводном инфраструктуром“. Вође тимова ових ревизија, државни ревизори Горан Чабаркапа, Драгојле Полић и Нада Тошић, представили су најважније налазе и препоруке ових ревизија.

Састанак је организован у оквиру пројекта Немачке међународне организације за сарадњу (ГИЗ) „Реформа јавних финансија – финансирање Агенде 2030“.