Државна ревизорска институција

Др Пејовић: Ненаплаћена потраживања по основу изворних прихода јединица локалних самоуправа у 2019. години износила најмање 135 милијарди динара

19. јануар 2021. година
Др Пејовић: Ненаплаћена потраживања по основу изворних прихода јединица локалних самоуправа у 2019. години износила најмање 135 милијарди динара

Ненаплаћена потраживања по основу изворних прихода јединица локалних самоуправа (ЈЛС), у просеку износе трећину годишњег буџета, а код појединих ЈЛС достижу и преко 50 одсто укупног годишњег буџета, изјавио је данас др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор.

На конференцији за медије, током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност наплате изворних прихода у јединицама локалне самоуправе“ др Пејовић је нагласио да су ова потраживања 31. децембра 2019. године износила најмање 135 милијарди динара, што је двоструко више од износа наплаћених прихода по истом основу у истој години.

Од 2017. до 2019. године потраживања ЈЛС по основу изворних прихода су порасла код 107 ЈЛС у укупном износу од 9,6 милијарди динара, рекао је др Пејовић и додао да су истовремено ЈЛС отписале најмање 12 милијарди динара потраживања по основу изворних прихода.

Ревизори су утврдили да ЈЛС нису обезбедиле планско ажурирање евиденција обвезника, континуитет у предузимању мера наплате, адекватну контролу и праћење ефеката, због чега је износ ненаплаћених изворних прихода значајан, а повећан је и ризик од њиховог отписа.

Проблеми у наплати изворних прихода умањују финансијске капацитете ЈЛС и утичу на обим и динамику реализације планираних расхода и издатака, квалитет јавних услуга и потребу за додатним трансферима из буџета Републике Србије.

Према речима др Пејовића, изворни приходи у просеку чине између 30 и 40 одсто укупних средстава јединица локалне самоуправе, а за њихово утврђивање, наплату и контролу су надлежне ЈЛС.

Спроведене ревизије финансијских извештаја и правилности пословања указују на то да евиденције о обвезницима и предмету опорезивања нису ажурне, да ЈЛС издају мали број опомена због дуговања обвезника по основу изворних прихода, а да се мере принудне наплате или недовољно примењују или готово потпуно изостају, истакао је др Пејовић.

Циљ ревизије био је да се оцени у којој мери су ЈЛС ефикасне у обезбеђивању потпуне и правовремене наплате изворних прихода.

Учешће наших субјеката ревизије, а то су градови Београд, Лесковац, Сремска Митровица и Општина Аранђеловац, у укупним ненаплаћеним потраживањима ЈЛС по основу изабраних изворних прихода износи 48 одсто, истакао је Зоран Степановић, вођа тима који је спровео ревизију и додао да се на ове субјекте односи и 51 одсто отписаног износа потраживања.

Код свих ЈЛС, које су биле субјекти ревизије ДРИ, од 2017. до 2019. годинеприсутан је пораст ненаплаћених потраживања, а значајно учешће у ненаплаћеним потраживањима односи се на порез на имовину.

У евиденцијама ова три поменута града и једне општине налазе се и потраживања у укупном износу од 4,1 милијарде динара која нису отписана, а по којима није било уплата у року од десет година.

Београд по овом основу потражује 3,6 милијарди динара, Лесковац 232 милиона динара, Аранђеловац 216 милиона динара,Сремска Митровица 56 милиона динара.

Приликом масовног издвајања дужника ради слања опомена, ЈЛС су користиле додатне критеријуме због чега нису слале опомене свим дужницима или их нису слале редовно.

На овај начин није дошло ни до прекида застарелости права на наплату утврђеног потраживања код ових дужника, рекао је Степановић.

Нередовно и селективно слање опомена и неуручене опомене дужницима утицале су на одсуство предуслова за предузимање мера принудне наплате.

У поступцима принудне наплате од 2017. до 2019. године обезбеђена је наплата између 29 одсто и 72 одсто износа потраживања обухваћеног решењима о принудној наплати.

Ненаплаћена потраживања по којима није било уплата у року од десет година односе се на 5-15 одсто дужника.

Након спроведене ревизије, Државна ревизорска институција је субјектима ревизије дала 38 препорука ради отклањања уочених несврсисходности. Препоруке се односе на уређивање пословних процеса; ажурирање података; благовремену наплату доспелог дуга, прекид застарелости и покретање поступка принудне наплате; реалније исказивање ненаплаћених потраживања; извештавање и праћење ефеката предузетих мера; успостављање ефикасног надзора у поступку пореске контроле.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност наплате изворних прихода у јединицама локалне самоуправе“ доступан је ОВДЕ.