Државна ревизорска институција

Др Пејовић: Потраживања од закупаца пословног простора у својини јединица локалних самоуправа у 2018. години износила 8,2 милијарде динара

18. децембар 2019. година
Др Пејовић: Потраживања од закупаца пословног простора у својини јединица локалних самоуправа у 2018. години износила 8,2 милијарде динара

Потраживања од закупаца пословног простора у својини јединица локалних самоуправа порасла су у периоду од 2016. до 2018. године за 15 одсто и у прошлој години износила су чак 8,2 милијарде динара. Од овог износа, само Град Београд потраживао је 7,1 милијарду динара, рекао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор. На конференцији за новинаре на којој је представљен Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Давање у закуп пословног простора у својини јединица локалних самоуправа“ др Пејовић је нагласио да се проблем застарелости потраживања повећава, да је у 2016. години 70 одсто потраживања засатрело, а, како је рекао, данас је то 100 одсто.

Давање у закуп пословног простора који је у својини јединица локалних самоуправа, осим проблема застарелости, карактерише и лоша евиденција пословног простора, као и то што се закупци не придржавају уговорених обавеза, нагласио је др Пејовић.

Ревизија је показала да 145 јединица локалних самоуправа у Србији располаже са 16000 јединица пословног простора укупне површине 1,8 милиона квадратних метара. Закључно са последњим даном прошле године тај простор је вредео 151 милијарду динара, односно 1,3 милијарде евра, рекао је др Пејовић и додао да је у 2018. години 145 јединица локалних самоуправа остварило приход од 4,3 милијарде динара.

Никола Стефановић, државни ревизор је рекао да би градови Београд, Нови Сад и Ниш могли значајно да увећају приходе од закупа пословног простор стратешким управљањем, успостављањем свеобухватне евиденције, предузимањем ефикасних мера приликом давања у закуп пословног простора и адекватном контролом.

По његовим речима, 76 одсто укупних прихода од давања у закуп пословног простора чине приходи Београда, Новог Сада и Ниша.

Градови Београд, Нови Сад и Ниш нису успоставили свеобухватне евиденције пословног простора јер се разликују подаци о броју и површини пословног простора евидентираног у пословним књигама са подацима из базе података за обрачун и наплату накнада закупцима пословног простора. У пословним књигама један део пословног простора није евидентиран као посебан део објекта, већ су евидентиране целе зграде односно објекти, и из тог разлога није могуће утврдити књиговодствену вредност за сваку појединачну јединицу пословног простора, рекао је Стефановић.

Иако је рок за достављање евиденције непокретности Републичкој дирекцији за имовину Републике Србије и упис права јавне својине 31. 12. 2020. године, Београд, Нови Сад и Ниш су уписали право јавне својине у јавним књигама на 33 одсто укупне површине посебних делова објеката - пословног простора којим располажу и управљају, објаснио је Стефановић.

Он је додао и да Београд, Нови Сад и Ниш нису документовали начин процене почетне висине закупнине, која се знатно разликује међу градовима.

Највиша почетна цена закупнине у Београду је 2.097 динара, у Новом Саду је 3.740 динара и у Нишу је 4.165 динара. Градови нису спроводили одговарајући маркетинг како би простор давали у закуп по најбољој закупнини. Огласи за давање у закуп пословног простора су објављивани и за време празника и годишњих одмора, нагласио је Стефановић и додао да на 78 одсто укупно оглашаваних јединица пословног простора у 2018. години није било заинтересованих закупаца.

По његовим речима, остварене просечне закупнине у пешачкој зони Београда износе 1.109 динара по квадратном метру, Новом Саду 1.967 динара и Ниш 3.046 динара.

Градови су предузимали мере за наплату потраживања закупнине, али нису остварени очекивани ефекти наплате потраживања. Износ потраживања од закупаца пословног простора старија од три године је 73 одсто укупног износа потраживања, рекао је Стефановић.

Београд, Нови Сад и Ниш немају планове за управљање пословним простором којим би се утврдили дугорочни циљеви и смернице за управљање и располагање имовином, уважавајући привредне и развојне интересе јединице локалне самоуправе. Није успостављена адекватна контрола и праћење поступака давања у закуп пословног простора и коришћења пословног простора од стране закупаца.

На основу спроведене инспекције физичких објеката у сва три града, у најмање седам одсто у Београду и два одсто у Новом Саду, од укупног броја узоркованог пословног простора, нисмо се уверили да се на локацији налази закупац са којим је закључен уговор, закључио је Стефановић.

Београду, Новом Саду и Нишу Државна ревизорска институција је дала препоруке ради решавања проблема у овој области.