Ефекти ревизије сврсисходности пословања и допринос економичном и ефикасном управљању јавним средствима представљени на међународном панелу о ревизији у Истанбулу

18. април 2019. година
Ефекти ревизије сврсисходности пословања и допринос економичном и ефикасном управљању јавним средствима представљени на међународном панелу о ревизији у Истанбулу

Бруто годишње исплате за чланове комисија и других радних тела код субјеката ревизије, од 2014. до 2017. године, смањене су са 378на 350 милиона динара, што је један од финансијских ефеката ревизије сврсисходности пословања „Оправданост формирања комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору“, коју је спровела Државна ревизорска институција, рекао је председник и генерални државни ревизор др Душко Пејовић. Представљајући ефекте ревизије сврсисходности и методологију за праћење ефеката на међународном панелу о ревизији који се под називом „Најновији приступи за мерење додате вредности ревизије и изазови“ одржава у Истанбулу, он је нагласио да је, након препорука ДРИ, Министарство правде смањило укупне трошкове са 46 милиона динара у 2014. на 32 милиона динара у 2017. години.

У истом периоду, Министарство просвете, науке и технолошког развоја смањило је трошкове са 136 на 101 милион динара, Град Панчево са 30 на 17 милиона динара, а Општина Пећинци са 25 на осам милиона динара, истакао је др Пејовић.

По његовим речима, након ревизије коју је ДРИ спровела од јула 2015. године до јула 2016. године и препорука које је дала за 14 субјеката ревизије, значајан је ефекат на промену политика јер је у Упутству за припрему буџета Републике Србије за 2017. годину и пројекција за 2018. и 2019. годину, које доноси министар финансија, наведено да је потребно преиспитати оправданост формираних комисија и других радних тела, као и оснивања нових, имајући у виду извештај ДРИ, а у циљу економичног и ефикасног управљања јавним средствима.

Ово је укључено и у Упутству за припрему буџета Републике Србије за 2018. годину и пројекција за 2019. и 2020. годину, додао је др Пејовић.

По његовим речима, Законом о буџету Републике Србије за 2017, 2018 и 2019. годину је дефинисано да накнаде за рад председника и чланова комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору се не могу повећавати у поменутим годинама.

Извештај о ревизији сврсисходности је резултирао и променама интерних процедура код субјеката ревизије, рекао је генерални државни ревизор и додао да је око 86 одсто субјеката ревизије у потпуности спровело препоруке или је у једној од фаза спровођења.

Представљајући ефекте ревизије сврсисходности пословања „Ефикасност и економичност примене преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда“, др Пејовић је нагласио да су, захваљујући препорукама ДРИ, субјекти ревизије у 2017. у односу на 2015. годину, укупан број јавних набавки у којима је коришћен преговарачки поступак без позива за подношење понуда смањили за 40 одсто.

Према резултатима анализе ефеката ревизије сврсисходности пословања, коју је ДРИ спровела током 2017. године код пет субјеката ревизије, иако препоруке не упућују директно на мерење финансијских ефеката, закључци су да они постоје. Основни разлог за овакав закључак проистиче из чињенице да се укупна годишња вредност јавних набавки са преговарачким поступком без објављивања позива за подношење понуда, као најмање конкурентни поступак набавки у јавном сектору, значајно смањена у периоду од 2015. до 2017. године, и то чак за 92 одсто. Односно, са 696 милиона динара у 2015. на 54 милиона динара у 2017. години, објаснио је др Пејовић.

Он је додао и да три субјекта ревизије нису спроводила преговарачке поступке без објављивања позива за подношење понуда током 2016, 2017. и 2018. године, док је код два субјекта уочљиво сукцесивно смањење броја ових поступака јавне набавке.

Председник Рачунског суда Турске Ахмет Баш уручио је др Пејовићу, као и осталим говорницима током панела, захвалницу за учешће на овом међународном скупу.

Делегацију ДРИ, поред др Пејовића, чинили су врховни државни ревизори у Сектору број 2 и Сектору број 4, Стојанка Миловановић и Слободан Мијаиловић, и виши саветник за пројекте и европске интеграције Томислав Јовановић.

Осим о вредностима и користима које доносе врховне ревизорске институције и њиховом мерењу, на скупу је, између осталог, било речи и о томе како унапредити додату вредност ревизије кроз ревизију информационих система, која је додата вредност са становишта различитих заинтересованих страна – перспектива приватног сектора, као и томе каква је перцепција и свест о додатој вредности ревизије.

Ревизорски суд Турске организовао је панел о ревизији у оквиру конгреса Међународног друштва за пословну економију и маркетинг. Циљ панела је повезивање стучне и академске заједнице на глобалном нивоу ради промовисања, размене и дискусија о најновијим начинима за мерење и повећање додате вредности ревизија које се спроводе како у јавном, тако и у приватном сектору.

На скупу су излагали и представници врховних ревизорских институција Турске, Малдива, Авганистана, Пољске, Мађарске, Кувајта, Летоније и Албаније, као и представник ОЕЦД/СИГМА.