Значај финансијске одговорности власти у Србији

06. јун 2012. година
Значај финансијске одговорности власти у Србији

Независни државни ревизор је кључна веза између извршне власти са једне и парламента и грађана са друге стране. Ревизор надгледа регуларност рада извршне власти, врши независне истраге и тако утврђује и потврђује кредибилитет рада институција, рекао је Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције. Отварајући конференцију „Ка већој финансијској одговорности власти у Србији“ Сретеновић је нагласио да принципи доброг управљања, пре свега транспарентност и одговорност, једнакост и фер поступање, ефикасност и ефективност, поштовање правних норми, високи етички стандарди, представљају основу на којој се гради поуздана и отворена државна управа.
Остварење циљева одговорности и транспарентности пословања, као два кључна принципа доброг управљања, зависе у великој мери од тога како функционише ревизија. Из тог разлога парламенти многих земаља света дају велики степен независности својим врховним ревизорским институцијама, истакао је Сретеновић. По његовим речима, квалитет реализације развојних програма и циљева Владе, зависи у великој мери од функционисања система интерне ревизије и интерне контроле. Што је интерна ревизија ефикаснија, смањује се „страх” од екстерне ревизије.
За разлику од већине земаља ЕУ, нама предстоји још доста рада на успостављању модерне и довољно објективне функције интерне контроле и ревизије у органима управе, поручио је Сретеновић. Он је додао да стручњаци у Србији оцењују да је последних година постигнут важан помак у развоју интерних механизама финансијске одговорности. То потврђују и налази у нашим извештајима. Ипак, требало би урадити још много да би се испунили европски стандарди и критеријуми у области интерне контроле и интерне ревизије, закључио је генерални државни ревизор. Он је поручио да ће Државна ревизорска институција наставити да се бори за положај који имају сродне институције у другим демократским, високо развијеним земљама и да тежи ка јачању својих капацитета.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић нагласио је да је за сваку уређену државу, а посебно за земље у транзицији, финансијска одговорност приоритетно питање.
Државна ревизорска институција би што пре требало да дође у позицију да буде оспособљена да врши надзор над јавним расходима, али не само са становишта законитости, већ и са становишта сврсисходности, закључио је Шабић.
Заштитник грађана Саша Јанковић апеловао је на враћање етике и моралности у државну управу, јер би се у том случају новцем пореских обвезника правилно располагало.
Док не заживи добра управа међу државним службеницима, садашњи независни државни контролни органи остаће у мањини и неће моћи било шта да промене, рекао је Јанковић.
Лоренс Ветер, директор Пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт, поручио је да USAID подржава транспарентно и одговорно управљање и да ће наставити да пружа помоћ у уочавању елемената корупције. По његовим речима, јавна средства би требало да се користе ефективно, а у томе могу да помогну и препоруке које Државна ревизорска институција даје субјектима ревизије.
Милица Делевић, директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције истакла је да је финансијска одговорност власти најважнији део одговорности и да би у Србији требало да се успостави независно од европских интеграција. Она је подсетила да је питање финансијске контроле део преговора за приступање Србије ЕУ. Делевић је оценила и да се Државна ревизорска институција налази у фази институционалне изградње.
У другом панелу који се односио на улогу Народне скупштине у стварању финансијске одговорности власти говорила је Љубица Недељковић, потпредседница Савета Државне ревизорске институције. Она је додала да финансијску одговорност посматра у склопу укупног управљања јавним финансијама.
По њеним речима, Закон о Државној ревизорској институцији је израђен на основу најбољих искустава европских земаља и да је на тај начин најбоље искоришћена околност што је Србија последња земља у Европи која је добила ВРИ. У Закон смо уградили најбоља решења до којих су дошле институције са дугогодишњом традицијом, рекла је Недељковић.

Државна ревизорска институција, ради унапређења сарадње са Парламентом, може да повећа обим и врсту ревизија, да користи међународне стандарде приликом израде извештаја, и да извештаје доставља скупштини благовремено. Нарочито је важна сарадња са Народном скупштином у делу одазивних извештаја. Само ако заједнички будемо анализирали препоруке или мере које смо дали субјектима ревизије, можемо да видимо колики је наш допринос у унапређењу рада, закључила је Недељковић.
Јоргованка Табаковић, члан Одбора за финансије нагласила је да када је у питању финансијска одговорност власти у Србији мора да се делује превентивно. Она је додала да је Државна ревизорска институција неприкосновени ауторитет у области оцењивања наменског трошења новца.
Државна ревизорска институција од оснивања до данас ниједног тренутка није снизила ниво своје стручности, поручила је Табаковић.
О односу Парламента и Државне ревизорске институције говорио је и Радојко Обрадовић, члан Одбора за финансије. По његовом мишљењу, успех Државне ревизорске институције је у указивању на системске грешке и доношењу законских решења помоћу којих ће те грешке бити трајно исправљене. Он је нагласио да је добро што Државна ревизорска институција има озбиљне капацитете, што је обухват ревизије све шири, а закључци све јачи.
У другом панелу учесницима се обратио и Немања Ненадић, програмски директор Транспарентност Србија, који је указао на непостојње министарске одговорности.

Народни посланици имају могућност да на основу извештаја Државне ревизорске институције или извештаја Повереника за информације од јавног значаја покрену иницијативу о министарској одговорности, поручио је Ненадић.

Трећи део конференције односио се на сарадњу организација цивилног друштва у делу праћења имплементације препорука и мера Државне ревизорске институције. Учесницима се обратила Ивана Ћирковић, директорка Канцеларије Владе Србије за сарадњу са цивилним друштвом, Небојша Лазаревић, директор Центра за европске политике, Андрија Пејовић, представник Европског пројектног центра и Иван Кнежевић, заменик генералног секретара Европског покрета у Србији. Кнежевић је оценио да је потребно унапређење амбијента за функционисање независних институција, попут Државне ревизорске институције. У овом погледу, улога организација цивилног друштва може да се огледа кроз праћење ефеката и промоције налаза који су резултат рада Државне ревизорске институције, као и кроз отворену сарадњу са Државном ревизорском институцијом.Током конференције, Небојша Лазаревић, директор Центра за европске политике, представио је истраживање о спровођењу препорука и мера Државне ревизорске институције, што је и био повод за одржавање скупа. Коначна верзија овог истраживања биће завршена наредне недеље.
Конференција „Ка већој финансијској одговорности власти у Србији“ организована је у склопу пројекта „Утврђивање услова за унапређење рада Државне ревизорске институције у Србији“ који финансира USAID, у оквиру пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт.
Догађај је организовала Државна ревизорска институција у сарадњи са Центром за европске политике и Европским пројектним центром.