Извештаји о ревизији сврсисходности - добра адреса за уочавање системских проблема

11. фебруар 2019. година
Извештаји о ревизији сврсисходности - добра адреса за уочавање системских проблема

Државна ревизорска институција ће убудуће годишњим програмима ревизије настојати да ревидира 75 одсто буџета, изјавио је данас председник ДРИ и генерални државни ревизор др Душко Пејовић, и додао да ће сви већи градови, као што су Београд, Крагујевац, Ниш, Нови Сад, бити предмет ревизије сваке године.

Он је током конференције у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине у Новом Саду, на којој су на локалном нивоу представљена два извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Субвенције јединица локалне самоуправе јавним предузећима“ и „Противградна заштита у Републици Србији“ нагласио да ће ДРИ од ове године вршити и ревизију датих препорука субјектима ревизије и проверавати како су их субјекти спровели.

Он је истакао да су извештаји о ревизији сврсисходности добра адреса за уочавање системских проблема и позвао представнике академске заједнице, организација цивилног друштва и медија, којима је конференција и била намењена, да наставе да истражују и да се баве налазима државних ревизора, ради даљег ширења ефеката ових ревизија.

Генерални државни ревизор је најавио да ће ДРИ почетком марта на свом сајту отворити податке из извештаја о ревизијама у машински читљивом формату.

ДРИ ће се придружити осталим државним органима и отворити своје податке, поручио је др Пејовић, и дати свој допринос дигитализацији јавне управе.

Говорећи о субвенцијама које ЈЛС дају јавним предузећима, председник ДРИ је истакао да су државни ревизори утврдили да су, у периоду 2015-2017. године, поједине локалне власти повећавале средства за субвенције и у највећој мери их одобравале за текуће пословање јавних предузећа, као што су исплате зарада, заостала дуговања за електричну енергију, неплаћени порези и доприноси, отпремнине, покриће губитака.

С обзиром на то да су текуће субвенције чиниле три четвртине укупних субвенција, биле су смањене могућности за унапређење развоја локалне инфраструктуре, рекао је др Пејовић и додао да су поједина јавна предузећа остваривала добит већу од субвенција која су добијала.

Утврдили смо да се средства за субвенције дају из буџета неких локалних власти неким локалним предузећима, која потом остваре већу добит и од самих, добијених субвенција. То значи да тим предузећима субвенција није ни била потребна", изјавио је он.

Када је реч о Извештају о ревизији сврсисходности „Противградна заштита у Републици Србији“, др Пејовић је подсетио да је град, као елементарна непогода у последње три године у Србији нанео укупну штету од око шест милијарди динара, од чега највише у пољопривреди.

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ), приликом планирања средстава потребних за функционисање противградне заштите, дистрибуцију противградних ракета и одржавање лансирних станица, не обезбеђује у довољној мери заштиту пољопривредног производа и пољопривредног произвођача, кључна је порука нашег извештаја, рекао је др Пејовић. Он је додао да у периоду 2015-2017. године, РХМЗ није располагао оптималном количином ракета, али је у истом периоду и утрошено мање од количине која је распоређена по лансирним станицама.

С обзиром да су делови територије Републике Србије различито изложени дејству града, немају све лансирне станице потребу за истом количином противградних ракета, нити их троше истом динамиком. Зато одређен број ракета остане неутрошен на крају сезоне, док неке лансирне станице остану без ракета у току дејства, нагласио је генерални државни ревизор. Он је додао да се дешавало да, на крају године, остане већи број ракета на стању, него број потрошених ракета.

Уместо садашње линеарне поделе, РХМЗ мора да дистрибуира ракете према ризику од града, како би крајеви под већим ризиком имали довољно противградних ракета, поручио је др Пејовић.

Он је додао да је ревизијом утврђено да је РХМЗ од истог произвођача, исту врсту ракета, набављао по цени која је за 18 одсто нижа од цене по којој су набављале неке јединице локалне самоуправе.

Поједине јединице локалне самоуправе врше процену штете на основу Упутства о јединственој методологији за процену штете од елементарних непогода из 1987. године, прописаног на основу Закона о статистичким истраживањима од интереса за целу земљу који је први пут донет још 1973. године.

ДРИ је дала препоруку Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде да пропише методологију на основу које ће ЈЛС да врше прелиминарну процену оштећења од града на пољопривредним културама.

ДРИ ће ове извештаје о ревизији сврсисходности пословања представити сутра, 12. фебруара у Нишу, а у среду, 13. фебруара у Крагујевцу.

Одржавање конференција је подржао пројекат „Унапређење финансијске одговорности институција Републике Србије кроз екстерну ревизију“ у оквиру Фонда за добру управу (GGF) кроз који Влада Уједињеног Краљевства пружа реформску подршку Републици Србији.