Државна ревизорска институција

Неадекватна планска акта отежавају оцену циљева политике руралног развоја

02. фебруар 2021. година
Неадекватна планска акта отежавају оцену циљева политике руралног развоја

Просечна старост носиоца газдинства у Републици Србији је 61 година, и у односу на 2012. годину повећана је за две године, изјавио је данас др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ)и генерални државни ревизор.

Пољопривредна механизација у Републици Србији сматра се застарелом, рекао је др Пејовић и додао да је више од 80 одсто трактора и комбајна старије од 20 година.

Стратегијом пољопривреде и руралног развоја је планирано повећање учешћа носилаца пољопривредних газдинстава до 35 година старости тако да достигне 20 одсто у укупном броју носилаца пољопривредних газдинстава, рекао је др Пејовић на конференцији за медије током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Подстицаји мерама руралног развоја“.

Он је додао да је у посматраном периоду смањено учешће носилаца газдинстава који су млађи од 35 година са 4,6одсто у 2012. години на 3,1 одсто у 2018. години.

Последњих година у Републици Србији је усвојен велики број докумената, стратегија, закона, као и подзаконских аката, који регулишу област руралног развоја, ипак стање још увек није задовољавајуће, казао је др Пејовић.

Како је нагласио, посебно треба истаћи велики значај пољопривреде за привреди раст. Према подацима из Фискалне стратегије за 2017. годину са пројекцијама за 2018. и 2019. годину, учешће ове делатности у бруто домаћем производу Републике Србије је око осам одсто, што је значајно изнад просека земаља ЕУ, рекао је др Пејовић.

Према његовим речима, у периоду 2017-2019. године укупна реализована средства за подстицаје мерама руралног развоја износила су 26 милијарди динара, и то из буџета Републике Србије су 78 одсто, из буџета јединица локалне самоуправе (ЈЛС) су 16 одсто и из буџета Аутономне Покрајине Војводине (АПВ) шест одсто.

Извештај је показао да, иако је издвојено најмање 26 милијарди динара за подстицаје мерама руралног развоја, није могуће оценити степен остварења циљева политике руралног развоја, зато што планска акта нису благовремено донета и не садрже очекиване резултате појединих мера.

Ђурђа Ковачевић, вођа тима за спровођење ревизије, је нагласила да је ДРИ у фази планирања ревизије послала упитнике на адресе 145 ЈЛС и утврдила да само 26 одсто градова и општина има усвојене стратешке планове руралног развоја у 2019. години.Управо градови и општине који издвајају највише средстава за подстицаје мерама руралног развоја, немају стратешке планове, казала је Ковачевић.

Национални програм руралног развоја, као један од кључних документа за реализацију циљева политике руралног развоја, није благовремено донет и не садржи јасно дефинисане индикаторе за мерење очекиваног резултата. Из наведених разлога тешко је утврдити да ли су програми подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја ЈЛС и АПВ усклађени са националним програмом.

Дуг период обраде захтева, честе измене обима подстицаја, измене правилника којим се уређују услови, корисници, прихватљиве инвестиције, као и начин остваривања права на подстицаје за средства из буџета Републике Србије, утиче на планирање средњорочних и дугорочних инвестиционих активности, објаснила је Ковачевић.

У периоду ревизије, право на подстицајна средства из буџета Републике Србије, остварили су сви уредно поднети захтеви корисника подстицаја без обзира на висину планираних средстава за дату врсту подстицаја. Међутим, Управа за аграрна плаћања једним корисницима подстицаја обради захтеве у року краћем од 30 дана, док је за друге неопходно чак више од 500 дана.

Управа за аграрна плаћања није спроводила поступак бодовања и рангирања уредно примљених захтева младих пољопривредних произвођача. Средства за ове намене се нису исплаћивала на основу ранг листе, а ранг листа подносилаца пријава на конкурс није објављена на интернет страници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, односно на интернет страници Управе за аграрна плаћања.

Извештај о ревизији је показао и да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде не води Регистар подстицаја у коме треба да буду уписани јавни подаци о врсти и висини остварених подстицаја по кориснику подстицаја, што доводи до нетранспарентног трошења финансијских средстава.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде спроводи контролу на лицу места искључиво као ванредни инспекцијски надзор по налозима Управе за аграрна плаћања, уместо на бази процене ризика, јер не врши увид у евиденцију корисника подстицаја, што ствара ризик од ненаменског коришћења подстицајних средстава од стране корисника подстицаја, истакла је Ковачевић.

ДРИ дала је субјектима ревизије - Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управи за аграрна плаћања, Покрајинскомсекретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство Аутономне Покрајине Војводине и Општини Мали Зворник препоруке за унапређење ове области.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Подстицаји мерама руралног развоја“ доступан је ОВДЕ.