Државна ревизорска институција

Недовољна ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа

23. децембар 2019. година
Недовољна ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа

Државна предузећа су спроводила аквизиције, којима су преузимала власништво над капиталом других правних лица. На тај начин је Република Србија посредно стекла учешћа (уделе) у капиталу тих правних лица. Стицање финансијске имовине аквизицијама упутило је на потребу надзорa и контроле тог процеса од стране надлежних органа, рекао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизорна представљању Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа.

Отежавајуће околности за контролу аквизиција су непостојање јединственог и свеобухватног регистра државних предузећа у којима РС има учешће у капиталу, контрола аквизиција државних предузећа је делимично дефинисана у различитим законима и подзаконским актима, као и непотпуна координација надлежних органа, истакао је др Пејовић.

У извештају је наведено да је циљ ревизије био да се утврди у којој мери су законодавни и институционални оквир обезбедили ефикасну контролу процеса аквизиције и да ли су државна предузећа вршила анализе у сврху доношења одлука o процесу аквизиција.

Вођа тима који је спровео ревизију и државни ревизор Горанка Јовановић је нагласила да би контрола аквизиција била ефикаснија формирањем регистра државних предузећа и успостављањем потпуније координације између надлежних органа.

Непостојање јединственог и свеобухватног регистра државних предузећа отежало је контролу процеса аквизиција од стране надлежних органа. Оваква ситуација је отежала и попис учешћа РС у капиталу правних лица и тачно исказивање стања финансијске имовине у Билансу стања РС, рекла је Јовановић.

По њеним речима, Република Србија је у процесу приступања Европској унији и кроз сарадњу са Међународним монетарним фондомизразила намеру да изради Стратегију за управљање предузећима у државном власништву и да објављује информације о учешћу РС у капиталу државних предузећа.

Објављивање ових информација је отежано без постојања регистра државних предузећа, рекла је Јовановић.

Вредност аквизиција које су спровели ЈП ЕПС, ЈП Србијагас и Телеком Србија а.д, повећана је са 154 милијарде на око 200 милијарди динара, у периоду 2016−2018. година, навела је Јовановић.

Како је објаснила, законодавни и институционални оквир су обезбедили услове за контролу процеса аквизиција, али непотпуна координација између надлежних органа и органа управљања државних предузећа умањила је ефикасност контроле.

У извештају је наведено да су Влада РС, Министарство привреде, Министарство рударства и енергетике и Надзорни одбори ЈП ЕПС и ЈП Србијагас, вршили контролу аквизиција, које су спровела ова два државна предузећа.

Координација између наведених надлежних органа у вези процеса аквизиција је успостављена и документована.

Контролу аквизиција које је спровео Телеком Србија а.д, извршио је Надзорни одбор Друштва, док контрола Министарства привреде није документована.

При доношењу одлука о спровођењу аквизиција, државна предузећа су вршећи анализе највише пажње посвећивала стратешким циљевима.

Државна ревизорска институција је дала Министарству привреде препоруке у циљу успостављања ефикасније контроле аквизиција и то да успостави јединствену и свеобухватну евиденцију државних предузећа у којима Република Србија има учешће у капиталу, која би садржала проценат учешћа, основне перформансе пословања и консолидовано власништво државних предузећа и да успостави смернице за обављање послова који би се односили на одређивање стратешких циљева, унапређење рада и пословања и надзор у државним предузећима.