Државна ревизорска институција

Недовољна ефикасност система енергетског менаџмента у јавном сектору

18. фебруар 2021. година
Недовољна ефикасност система енергетског менаџмента у јавном сектору

Иако се Република Србија стратешким документима обавезала на уштеду финалне потрошње енергије, расходи за енергетске услуге бележе раст и значајна су ставка у буџетима субјеката јавног сектора. У периоду од 2014. до 2018. године расходи за енергетске услуге просечно су годишње износили близу 20,7 милијарди динара.

Др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор на конференцији за медијетоком представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност система енергетског менаџмента у јавном сектору“ нагласио је да је Законом о ефикасном коришћењу енергије предвиђено успостављање система енергетског менаџмента као једне од основних мера за организовано праћење потрошње и уштеде енергије.

Од свих државних органа, систем енергетског менаџмента успостављен је само у Управи за заједничке послове републичких органа и 62 одсто јединица локалне самоуправе, рекао је др Пејовић и додао да овај систем није успостављен код осталих субјекта јавног сектора, као што су органи државне управе, организације обавезног социјалног осигурања, као и 38 одсто општина и градова.

Извештај о ревизији је показао да ниједно значајно побољшање система енергетског менаџмента није могуће без залагања свих субјеката јавног сектора.

Према речима др Пејовић циљ ревизије је био да се утврди да ли је Министарство рударства и енергетике обезбедило услове и надзор над успостављањем и функционисањем система енергетског менаџмента код обвезника у јавном сектору и у којој мери су обвезници успоставили овај систем.

Горанка Јовановић, државни ревизор и вођа тима који је спровео ревизију је нагласила да је Министарство рударства и енергетике успоставило информационе системе за потребе система енергетског менаџмента, али их обвезници не користе у довољној мери.

С обзиром да обвезници углавном не достављају годишње извештаје о остваривању циљева уштеде енергије, Министарство рударства и енергетике не располаже подацима о укупним уштедама енергије у јавном сектору, рекла је Јовановић.

Министарство рударства и енергетике, како је истакла Јовановић, није предложило Влади да донесе четврти Акциони план за енергетску ефикасност за период након 2018. године, којим би били утврђени циљеви за уштеду енергије и мере за њихово достизање.

Министарство рударства и енергетике није спровело инспекцијски надзор над успостављањем и функционисањем система енергетског менаџмента.

Како је показао извештај о ревизији, већина изабраних обвезника система је именовала енергетског менаџера, али није донела планска документа за политику ефикасног коришћења енергије.

Обвезници система енергетског менаџмента нису у потпуности успоставили управљање потрошњом енергије на начин континуираног планирања, праћења, анализе, извештавања и надзора.

Неопходно је повећати надзор над управљањем пројектима у области ефикасног коришћења енергије и потребно је од корисника јавних средстава захтевати достављање извештаја о уштеди енергије, поручила је Јовановић.

Државна ревизорска институција је након спроведене ревизије дала препоруке субјектима ревизије - Министарству рударства и енергетике, Управи за заједничке послове републичких органа и Граду Новом Саду у циљу успостављања ефикаснијег система енергетског менаџмента.

Извештај о ревизији сврсисходности пословањаЕфикасност система енергетског менаџмента у јавном сектору доступан је ОВДЕ.