Државна ревизорска институција

Нема уштеда у трошковима лабораторијског материјала

18. децембар 2019. година
Нема уштеда у трошковима лабораторијског материјала

Просечна годишња призната накнада за санитетски и медицински потрошни материјал код здравствених установа од 2016 – 2018. године износила је 13,7 милијарди динара,од чега се 6,3 милијарде динара односило на трошкове лабораторијског материјала, рекао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор. На конференцији за новинаре, током представљања налаза извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Финансирање лабораторијског и санитетског материјала и утицај на трошкове здравствене заштите“ др Пејовић је нагласио да је Републички фонд за здравствено осигурање финансирао трошкове лабораторијског материјала у износу од 6,3 милијарде динара без довољног уверавања у тачност њиховог исказивања и оправданост настанка.

Претходних година у ревизијама финансијских извештаја и правилности пословања уочени су проблеми у управљању трошковима санитетског и медицинског потрошног материјала. Указивали смо на неадекватне контроле Републичког фонда за здравствено осигурање у вези са уговарањем, праћењем, контролом и признавањем трошкова појединих видова здравствене заштите, између осталих и трошкова санитетског и медицинског потрошног материјала, чији део је лабораторијски материјал, нагласио је др Пејовић.

Наталија Паушић, државни ревизор је нагласила да је циљ ревизије био да се испита да ли је Републички фонд за здравствено осигурање обезбедио да се трошковима лабораторијског материјала управља на економичан и ефикасан начин и да ли постоји простор за унапређење.

Како је рекла, потребна средства за лабораторијски материјал, у оквиру утврђене накнаде за санитетски и медицински потрошни материјал, не планирају се према броју и структури лабораторијских услуга што онемогућава праћење ефикасности.

Због изостанка свеобухватне анализе услова на тржишту, нису остварене могуће уштеде у трошковима лабораторијског материјала, истакла је Паушић.

Да су здравствене установе, наши субјекти ревизије, у периоду од 2016. до 2018. године, за одређене реагенсе испитивале тржиште које би обухватило поређење са набавним ценама које су у поступцима јавних набавки постигле друге здравствене установе, могле су да уштеде 31,5 милиона динара само за испитане реагенсе, с обзиром да се цене нису мењале, рекла је Паушић.

По њеним речима, постојећим начином финансирања трошкова лабораторијског материјала Републички фонд за здравствено осигурање није обезбедио услове за уверавање у тачност и оправданост признатих трошкова.

Клинички центар Србије до 2019. године није умањивао исказани утрошак лабораторијског материјала за утрошак настао пружањем услуга неосигураним лицима. Да је Клинички центар Србије умањио утрошак лабораторијског материјала за 2018. годину за утрошак настао пружањем услуга неосигураним лицима, наша пројекција је да би исказани утрошак био мањи за око 25,5 милиона динара, објаснила је Паушић.

За све утврђене несврсисходности надлежним органима-субјектима ревизије и то Републичком фонду за здравствено осигурање, који је надлежан да планира и обезбеђује финансијска средства за спровођење обавезног здравственог осигурања и Дому здравља „Нови Сад”, Општој болници Ваљево, Општој болници Јагодина, Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и Клиничком центру Србије дате су препоруке, како би се отклонили узроци проблема.