Државна ревизорска институција

Одржана финална конференција: На путу ка Европској унији и здравој животној средини

23. октобар 2017. година
Одржана  финална конференција: На путу ка Европској унији и здравој животној средини

Председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор, Радослав Сретеновић, учествовао је данас на финалној конференцији „На путу ка ЕУ и здравој животној средини: Који су услови у погледу еко-финасирања у локалним заједницама“ одржаној у Београду. На конференцији је представљено истраживање на ову тему, које је Центар за европске политике (ЦЕП) спровео са Еколошким центром Станиште, у оквиру ЦСОннецт институционалног гранта.


Конференцију је модерирао Срђан Мајсторовић, председник Управног одбора ЦЕП-а, а учесницима су се обратили и Јоаким Ваерн, заменик амбасадора Шведске, Горан Триван, министар за заштиту животне средине, Сем Фабрици, шеф Мисије ЕУ у Србији, Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за вођење преговора о чланству Србије у ЕУ и Ружа Радовић, директорка канцеларије Регионалног центра за животну средину (РЕЦ) у Србији.


Радослав Сретеновић, председник ДРИ, дао је подршку овој значајној теми и рекао да Државна ревизорска институција може допринети деловању у области заштите животне средине кроз обављање ревизије финансијских извештаја, правилности пословања и ревизије сврсисходности пословања. Он је истакао да је ревизијом финансијских извештаја и правилности пословања које су спроведене код појединих корисника буџета локалних власти утврђено да постоје различити проблеми и пропусти у вези са накнадом за заштиту и унапређење животне средине. „Државна ревизорска институција је сходно својој надлежности, дала препоруку за уређење накнаде за заштиту и унапређење животне средине на јединствен начин, односно препоруку да се изврши усаглашавање Закона о буџетском систему и Закона о заштити животне средине по овом питању“, рекао је Сретеновић. Он је додао и да са аспекта Преговарачког поглавља 27 и свог стратешког плана, ДРИ планира да у будућности подржи унапређење заштите животне средине и кроз обављање ревизије сврсисходности пословања, а на тему ефиксаног, економичног и ефективног финансирања и трошења средстава за заштиту животне средине.


Горан Триван, министар за заштиту животне средине у Србији, рекао је да Србија тренутно издваја само између 0,2% и 0,5% БДП-а за екологију, и да би требало да издваја 10 пута више у те сврхе. Он је додао и да треба сами да будемо свесни да се ред у овој области мора увести, али и да ће „ЕУ свакако вршити притисак на нас.“ „Ако нам није стало до животне средине, ми нисмо на добром путу. ЕУ би могла да нам помогне, али ако сами не учествујемо у финасирању пројекта, нико нам неће дати ни цент.“ нагласио је министар и додао да „ако читаво друштво не залегне на ову тему, уз снажан допринос ОЦД, неће бити резултата у овој области. Ово није питање које је политички обојено – зелена мора бити изнад сваке боје,“ закључио је Триван.


Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за приступање Србије ЕУ рекла је да је Поглавље 27 једно од разлога које можемо користити за објашњење зашто су Србији потребне европске интеграције. „Из Поглавља 27 се јасније и боље од свих поглавља види колико ће Србија имати користи од приступања ЕУ,“ рекла је Мишчевић. Она је учеснике скупа обавестила да је Србија прешла половину пута када је реч о овом поглављу, и да ће Србија први нацрт послати Европској комисији на консултације у првој половини 2018. године.


Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је важно више укључивати локалне самоуправе у доношење одлука и да на њима треба бити већи терет одговорности. Фабрици је похвалио Србију рекавши да је она направила напредак у области екологије, пре свега кроз поново покретање Зеленог фонда, и изразио очекивање да ће Поглавље 27 ускоро бити отворено. Колико је ЕУ стало до ове области, рекао је амбасадор, показује и то да је ЕУ издвојила 360 милиона евра за ову област за Србију.


Јоаким Ваерн, заменик амбасадора Шведске у Србији, рекао је да је улагање у заштиту животне средине дугорочна инвестиција, и да према томе, иако на почетку кошта пуно, на дуже стазе ће се вишеструко исплатити.


Истраживање на тему заштите животне средине спроведено је у оквиру институционалног гранта ЦСОннецт програма подршке цивилном друштву у области заштите животне средине. Конзорцијум организација (Еколошки центар Станиште, Еколошки покрет Оџака, Локални еколошки покрет из Смедерева и Бусинесс анд Ецономy Центер) предвођен Центром за европске политике добитник је овог гранта. ЦСОннецт програм спроводи Регионални центар за животну средину (РЕЦ), а финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (СИДА).