Одржан округли сто „Интерна контрола и екстерна ревизија у Србији“

11. новембар 2011. година
Одржан округли сто „Интерна контрола и екстерна ревизија у Србији“
Екстерна ревизија и интерна финансијска контрола у јавном сектору заузимају важно место у реформи јавних финансија, нарочито у делу који се односи на транспарентност. Зато их не би требало посматрати као додатак буџетским или рачуноводственим функцијама, рекао је председник Државне ревизорске институције (ДРИ) Радослав Сретеновић. Отварајући округли сто под називом „Интерна контрола и екстерна ревизија у Србији“, Сретеновић је нагласио да је интерна контрола у јавном сектору важан субјект екстерне ревизије коју врши Државна ревизорска институција. Да би генерални државни ревизор, Савет Државне ревизорске институције, и генерални интерни ревизор, челник Централне јединице за хармонизацију, изградили поверење, интегритет и професионализам, неопходан им је одговарајући степен независности, поручио је Сретеновић. Он је додао да је потребно да се однос интерних и екстерних ревизора заснива на разумевању и поверењу.Бјанка Бретеше, виши саветник у Ревизији и финансијској контроли Сигме нагласила је да је главни задатак државних ревизорских институција да испитају да ли се јавна средства троше економично, ефикасно, делотворно и у складу са правилима и прописима. Да би државне ревизорске институције могле на адекватан начин да врше ревизију морају бити независне, а методе ревизије би требало да буду на највишем нивоу, оценила је Бретеше. Као предуслове за постојање независних државних ревизорских институција, она је навела осам принципа Мексичке декларације о независности врховних ревизорских институција. Један од принципа односи се на независност руководилаца и чланова државних ревизорских институција. У неким земљама, као што су Црна Гора и Словенија, именовање руководства државних ревизорских институција је дефинисано уставом, што даје додатну сигурност. Важно је да мандати руководилаца буду осигурани, јер у том случају они врше функцију без притиска. Чланови Савета Државне ревизорске институције Републике Србије именовани су на период од пет година, са могућношћу реименовања, што је прилично кратак период и у међународним оквирима може да се тумачи као сметња независности, рекла је Бретеше. По њеним речима, важан принцип односи се и на постојање делотворних механизама за праћење спровођења препорука које дају државне ревизорске институције. Бројни парламенти успостављају и посебне одборе који разматрају само извештаје врховних ревизорских институција, закључила је Бретеше.

Округлом столу, који су организовале Државна ревизорска институција и Сигма, присуствовали су и чланови Одбора за финансије Народне Скупштине. Зоран Красић, председник Одбора за финансије, је истакао да је Народној скупштини важно да држава буде јефтинија за пореске обвезнике, а у томе значајну улогу има Државна ревизорска институција. Државна ревизорска институција, заједно са Саветом за борбу против корупције, усмерава пажњу јавности према могућим облицима корупције у друштву, рекао је Красић. Заменик председника Одбора за финансије, Бранка Љиљак, је поручила да Државна ревизорска институција у свом раду има пуну подршку свих чланова Одбора за финансије. По речима Јоргованке Табаковић, члана Одбора за финансије, Државна ревизорска институција кроз своје извештаје поправља недовољно добре законе. Државна ревизорска институција има храброст да компетентно отвори проблем, а да не наиђе на ћутање државе и медија, рекла је Табаковић. Она је додала да је Државна ревизорска институција открила како држава помоћу трикова повећава приходе и смањује расходе у својим документима. Користећи методологију Светске банке, Државна ревизорска институција је успешно утврдила да држава помоћу методологије Међународног монетарног фонда искривљује слику, рекла је Табаковић. Члан Одбора за финансије, Радојко Обрадовић, је оценио да је неопходно да интерни ревизори имају, пре свега, личну одговорност како би њихови извештаји били независни. Уколико хоћемо да интерна ревизија буџетских корисника буде успешна, онда она мора да има већу независност и већа овлашћења, поручио је Обрадовић. По мишљењу Зорана Касаловића, члана Одбора за финансије, садашњи сазив Парламента је увидео потребу да Државна ревизорска институција профункционише у пуном смислу. То је веома важно јер Народна скупштина кроз квалитетне извештаје које добија од Државне ревизорске институције покушава да контролише спровођење закона које доноси.

Горан Цвејић, помоћник министра финансија, Централна јединица за хармонизацију, је истакао да се систем интерних финансијских контрола у јавном сектору интензивно развија од 2009. године, када је усвојена “Стратегија развоја интерних финансијских контрола у јавном сектору Републике Србије”, као доказ опредељености Владе за развој модерног система управљања финансијама. Министарство финансија, односно Централна јединица за хармонизацију, је произвела 68 oвлашћених интерних ревизора и успоставила cертификациону шему за стицање овог потпуно новог звања и врсте државних службеника. До сада успостављена интерна ревизија покрива 91 одсто буџета Републике Србије, рекао је Цвејић. Он је упозорио да и даље постоје одређена ограничења као што су недостатак високообразованог кадра, ниске зараде, недовољна финансијска средства, непостојање формалних услова и конкуренција приватног сектора.

Жозе Виегас Рибеиро, заменик генералног инспектора у Генералном инспекторату Министарства финансија Португала, је истакао да је пореским обвезницима потребно објаснити како се троши сваки динар из буџета. Интерни и екстерни ревизори су обавезни да помогну парламенту у контроли трошења пара из буџета, достављајући им јасне извештаје. Уколико ревизори доставе парламенту извештаје који нису разумљиви, не могу очекивати подршку, поручио је Рибеиро. Он је током своје презентације објаснио развој интерне ревизије у Португалу. Експерт Сигме, Јан Питер Линген, је представио систем интерне контроле и управљање буџетом у Холандији, из перспективе парламента. По његовој оцени, важно је да системи интерне контроле буду неполитички.
Представници свих страна које су учествовале у расправи током округлог стола, Одбора за финансије Народне скупштине, Министарства финансија, односно Централне јединице за хармонизацију, и Државне ревизорске институције, су сагласни да је неопходно унапредити стабилност финансијског управљања у Републици Србији, како би се јавна средства трошила законито и исправно, наменски и са жељеним ефектом. Такође, сви учесници су сагласни да је овај циљ могуће остварити заједничком и конструктивном сарадњом.