Посланици подржали Извештај о раду Државне ревизорске институције за 2013. годину

06. јун 2014. година
Посланици подржали Извештај о раду Државне ревизорске институције за 2013. годину
Народни посланици Скупштине Србије расправљали су јуче о Извештају о раду Државне ревизорске институције за 2013. годину. Народна скупштина је, већином гласова свих народних посланика, усвојила Предлог закључка Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава поводом разматрања Извештаја о раду Државне ревизорске институције за 2013. годину.

Представљајући извештај Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције је нагласио да је Институција у 2013. години у потпуности остварила планиране задатке.

Државна ревизорска институција је ревидирала финансијске извештаје и правилност пословања 56 субјеката. Међутим, објавили смо 66 извештаја о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања јер смо ревидирали и саставне делове финансијских извештаја у оквиру ревизије Завршног рачуна буџета Републике Србије за 2012. Годину, нагласио је Сретеновић. Он је додао да су ревизијама у 2013. години обухваћени јавни расходи и издаци у укупном износу од 2.683 милијарде динара.

Током излагања у пленуму, генерални државни ревизор указао је на најзначајније неправилности код субјеката ревизије, а које се односе на Закон о буџетском систему, Закон о јавним набавкама, Закон о раду,на попис имовине и обавеза, биланс стања, потраживања и обавезе, расходе за плате и накнаде запослених.

Субјектима ревизије упутили смо и 1081 препоруку, истакао је Сретеновић. Он је додао да ће Државна ревизорска институција, на основу информација до којих су државни ревизори дошли у поступцима ревизије, поднети иницијативе за доношење нових закона или за измену и допуну већ важећих закона.

Институција ће дати препоруке за измене и допуне Закона о буџетском систему, измене и допуне Закона о примањима народних посланика у Народној скупштини Републике Србије, измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању, измене и допуне Закона о здравственом осигурању, доношење Закона о здравственој заштити, Закона о здравственом осигурању војних осигураника, Закона о радним односима и Закона о платама у јединицама локалне власти, Закона о комуналним таксама и Закона о субвенцијама, рекао је Сретеновић.

Институција је поднела 208 захтева за покретање прекршајног поступка, 18 пријава за привредни преступ и 51 кривичну пријаву.

Да бисмо повећали број ревизорских извештаја, као и већи обухват ревизија и ревидиране износе потребно је да запослимо нове кадрове, поручио је Сретеновић. По његовим речима, повећање броја запослених подразумева и запошљавање кадрова за извођење ревизија финансијских извештаја политичких странака.

Говорећи о пословном простору, Сретеновић је подсетио да Институција користи пословни простор у Нишу, Новом Саду, Београду и Крагујевцу.

У Београду Институција користи канцеларије на пет раздвојених локација. То нам представља проблем у комуникацији запослених и повећава укупне трошкове пословања. Таква околност није довела у питање извршење програма ревизије, али је додатно оптеретила ревизорске тимове. У сарадњи са Владом, Институција предузима мере и активности на проналажењу адекватног и целовитог пословног простора, рекао је Сретеновић.

Државна ревизорска институција је досадашњим радом настојала да оправда поверење које јој је Народна скупштина указала, пружајући јој подршку у парламентарном надзору над трошењем јавних средстава. То ћемо чинити и убудуће, поручио је Сретеновић.