Државна ревизорска институција

Потребно да надлежне институције унапреде систем управљања заштитом од поплава

13. децембар 2019. година
Потребно да надлежне институције унапреде систем управљања заштитом од поплава

Државна ревизорска институција препоручила је надлежним институцијама да предузму све неопходне активности у превенцији поплава, које све чешће погађају Републику Србију. Само од 2016. до 2019. година, Влада је шест пута прогласила елементарну непогоду поплаву. Поједине јединице локалне самоуправе биле су погођене скоро сваки пут, показао је Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Превенција поплава у Републици Србији“, који је представљен на данашњој конференцији за новинаре.

Последњих година поплаве у Републици Србији се све чешће јављају, нарочито поплаве бујичног типа. О последицама не треба пуно говорити, довољно је да се сетимо поплава из маја 2014. године, које су у 24 најпогођеније општине, проузроковале штете око 1,5 милијарди евра, нагласио је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор.

На сваки динар уложен у превенцију поплава, штете могу бити умањене од три до девет динара, поручио је генерални државни ревизор.

Према речима Драгојла Полића, државног ревизора, ревизијом су обухваћени субјекти у чијој надлежности је управљање заштитом од поплава, на националном нивоу- Републичка дирекција за воде, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, ЈВП „Србијаводе“, Београд и ЈВП „Воде Војводине“, Нови Сад.

Примена директиве Европске уније, у области управљања ризицима од поплава, није у потпуности заживела у пракси, јер надлежне институције касне са доношењем кључних планских докуменатa, рекао је Полић.

Републичка дирекција за воде није преиспитала и новелирала прелиминарну процену ризика од поплава из 2011. године, због чега нису препозната сва значајна поплавна подручја, која захтевају посебан приступ у одбрани од поплава. Такође, јавна водопривредна предузећа нису израдила и верификовала карте угрожености и карте ризика од поплава, које би биле доступне јавности и државним органима и унете у просторне и урбанистичке планове.

Како је рекао Полић, Републичка дирекција за воде и јавна водопривредна предузећа нису припремили планове управљања ризицима од поплава, за територију Републике Србије и за водна подручја, иако је рок био до 2017. године. Он је додао да је Републичка дирекција за воде каснила у три од последње четири године са доношењем оперативног плана за одбрану од поплава за воде I реда, што може имати за последицу да у време поплава не буду јасно утврђена овлашћења и одговорности.

Један од закључака односи се и на то да постојећи начин управљања није успостављен тако да обезбеђује интегрално управљање ризицима од поплава.

Подељено управљање ризицима од поплава између јавних водопривредних предузећа, на водним подручјима Дунав и Сава, уз одсуство јасно утврђеног начина сарадње, носи ризик да се водним подручјима не управља на јединствен, потпун и целовит начи, нагласио је Полић.

У извештају је наведено и да је угрожено испуњење циљева Стратегије управљања водама, у области заштите од вода, јер средства и кадрови, у периоду 2017-2018. године, нису обезбеђени у потребном обиму.

Постојећи модел финансирања заштите од вода, у периоду 2017-2018. године, није обезбедио средства у довољном обиму и у потпуности је завистан од буџета Републике Србије и АП Војводине, објаснио је Полић. Као мањкавост, он ј навео и попуњеност кадрова ЈВП Србијаводе, у периоду 2017-2018. године, јер је била јна нивоу око 50 одсто потреба утврђених систематизацијом, што отежава обављање послова предузећа у области заштите од вода.

Поједине бране, како је наведено у извештају, нису пренете на управљање јавним водопривредним предузећима, што за последицу има да њихово стање није задовољавајуће и могу утицати на повећање уместо на смањење ризика од поплавa.

Није обезбеђен предуслов за ефикасно управљање бранама, јер јавна водопривредна предузећа нису успоставила поуздану и потпуну евиденцију о њима, односно нису унела две трећине брана у регистар водних објеката, нагласио је Полић. Како је објаснио, поједине бране нису пренете на управљање јавним водопривредним предузећима, а неке од њих нису укључене у систем заштите од поплава, иако им је то једна од основних наменa.

На скупу је речено и да једном браном у близини Лучана, која је веома значајна за то подручје, управља земљорадничка задруга која је у стечају.

Државна ревизорска институција је дала Републичкој дирекцији за воде и јавним водопривредним предузећима „Србијаводама“ и „Водама Војводине“ препоруке у циљу унапређења система управљања ризицима од поплава. Препоруке су дате и ради побољшања стања водних објеката, пре свега брана.