Прва седница Пододбора за разматрање извештаја о обављеним ревизијама Државне ревизорске институције

30. септембар 2016. година
Прва седница Пододбора за разматрање извештаја о обављеним ревизијама Државне ревизорске институције

Председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор Радослав Сретеновић и врховни државни ревизор Сектора за сврсисходност пословања Светлана Тома Анокић, присуствовали су првој седници Пододбора за разматрање извештаја Државне ревизорске институције, одржаној 30. септембра, чија је тема била разматрање улоге и значаја ревизије сврсисходности и механизама за јачање надзорне улоге Народне скупштине и Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, кроз праћење препорука датих у извештајима о ревизији сврсисходности и организовање јавних слушања о извештајима о ревизијама, које је спровела Државна ревизорска институција.


Државна ревизорска институција остварује добру сарадњу са Одбором за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава и жеља нам је да се добра сарадња и настави и унапреди, нарочито када је реч о анализи извештаја ревизије сврсисходности, рекао је Радослав Сретеновић. Он је оценио да ДРИ има добре стручњаке и да ће даље радити на унапређењу капацитета Институције за рад у овој области.


Када је реч о ревизији сврсисходности, сарадник и консултант ДРИ у оквиру УСАИД Пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт, Џозеф Кристоф, представио је америчка искуства у вези са овом темом,као и модел рада врховне ревизорске институције САД – Канцеларије за одговорну власт, која помаже Конгресу у доношењу бољих одлука у погледу трошења јавних средстава америчког народа. Он је говорио о партнерским односима које остварују ДРИ, Одбор и Пододбор Народне скупштине, паралели између улога Врховне ревизорске институције у САД и ДРИ у Србији, услугама које оне пружају, користи које друштво има од ревизија сврсисходности, врстама слушања и одлукама које се доносе, као и могућностима примене сличног модела у Србији, по питању анализирања извештаја ДРИ.


Председавајући седнице, проф.др Владимир Маринковић изразио је задовољство наставком сарадње са стручњаком који је годинама и у више десетина случајева саслушавао у америчком Сенату и Конгресу доносиоце одлука, што ће бити од велике користи народним посланицима у погледу контроле трошења јавних средстава и унапређењу сарадње са ДРИ.


Председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава
,др Александра Томић,истакла је важност оваквих сусрета за народне посланике, односно, путоказ чему да теже и како да се у будућности понашају у смислу вршења парламентарног надзора. Она је позвала на интензивирање сусрета и размену мишљења са циљем унапређења рада у сфери јавних финансија.


Потпредседник Народне скупштине и члан Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава и Пододбора за разматрање извештаја о обављеним ревизијама Државне ревизорске институције,Верољуб Арсић, истакао је да је ДРИ релативно млада институција, у поређењу са оваквим институцијама у свету, али да је упркос томе, у кратком року, постигла добре резултате и постала водећа институција у нашем региону. Уназад три, четири године ДРИ ради на ревизиј
амасврсисходности трошења јавних средстава. Све овакве активности имају за циљ да се подигну њени капацитети, али и да чланови Одбора подигну ниво знања да би квалитетно разматрали извештаје ДРИ.

У расправи која је уследила размењена су мишљења о ревизијама сврсисходности и изражена спремност за унапређење парламентарног надзора над трошењем јавних средстава.

Председник ДРИ, Радослав Сретеновић истакао је жељу и изразио спремност Институције, да се путем јавних слушања, оснаже препоруке које се дајусубјектима ревизије.


Седници је председавао проф.др Владимир Маринковић, а присуствовали су чланови Пододбора за разматрање извештаја о обављеним ревизијама Државне ревизорске институције и чланови и заменици чланова Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава др Александра Томић, Верољуб Арсић, Горан Ћирић, Душан Павловић, Жика Гојковић, Милан Лапчевић и Зоран Бојанић.