Ревизија политичких партија – регионална искуства

21. новембар 2014. година
Ревизија политичких партија – регионална искуства

Државна ревизорска институција ће 2015. године започети ревизију политичких странака у складу са програмом ревизије који ће Савет усвојити до краја године, најавио је Радослав Сретеновић, генерални државни ревизор. Он је, отварајући дводневну регионалну конференцију државних ревизорских институција “Ревизија политичких партија – регионална искуства” у Београду, рекао да Закон о Државној ревизорској институцији и сада даје Институцији надлежност за спровођење ревизије финансијских извештаја политичких странака, али је на то не обавезује.

Сагласно Акционом плану за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године, биће измењен Закон о финансирању политичких активности, тако да ће програмом ревизије Државне ревизорске институције сваке године бити обухваћен одговарајући број политичких субјеката који имају представнике у Народној скупштини, истакао је Сретеновић.

Он је додао да ће ревизију спроводити сектор у Институцији који је надлежан за ревизију Народне банке Србије, јавних агенција и других корисника јавних средстава.

У плану је и обука ревизора за ревизију политичких странака, али мораћемо да запослимо и нове кадрове, рекао је Сретеновић.

По његовим речима,у Србији постоји велико интересовање јавности за ревизију политичких партија, али да ће ревизије трајати онолико колико је потребно, како би извештаји о ревизији били квалитетни.

Верољуб Арсић, потпредседник Народне скупштине и председник Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава је истакао да Државној ревизорској институцији неће бити лако да спроведе ревизију политичких партија, јер су се неке политичке странке неодговорно понашале, задуживале се код пословних банака, а после избора нису могле да измире дугове.

Спровођење ревизије финансијских извештаја политичких партија натерало би странке да у периоду када нема изборних кампања, својим средствима располажу на прави начин, рекао је Арсић.

Ирена Војачкова Солорано, стална представница УН-а и УНДП-а у Србији нагласила је да ће та организација путем пројекта „Унапређење механизма одговорности у области јавних финансија“ подржати Државну ревизорску институцију у припреми прве ревизије политичких партија.

Само из републичког буџета, партије су у 2014. години добиле скоро 10 милиона евра за своје редовне активности, док је додатних седам милона евра подељено у сврхе покривања трошкова изборне кампање, подсетила је Солорано.

Она је додала да транспарентно, законито и подложно контроли финансирање политичких партија представља веома важно питање и за демократију и за борбу против корупције.

У склопу припрема за спровођење ревизија финансијских извештаја политичких партија у Србији, о својим искуствима у овој области говорили су ревизори из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и Словеније.

У Босни и Херцеговини ревизију политичких партија не спроводи врховна ревизорска институција - Канцеларија за ревизију институција Босне и Херцеговине, већ Служба за ревизију финансирања политичких странака Централне изборне комисије. Ова служба ревидира странке од 2004. године, а контролу свих политичких партија врши сваке године. До сада је ова служба објавила 570 извештаја са налазима ревизије и мишљењем ревизора о финансирању странака у складу са Законом о финансирању политичких странака.

Ревизија финансијских извештаја политичких партија у Црној Гори врши се од 2012. године, а обухваћене су партије на центарлном и локалном нивоу. Ревизори, између осталог, проверавају да ли је партија донела опште акте којима се уређује пословање, број запослених у странци за годину која се ревидира, да ли је партија успоставила систем интерних контрола, да ли је финансијски план донет у складу са општим актима, као и да ли финансијским планом обухваћене све врсте прихода и расхода.

Милан Дабовић, председник Сената Државне ревизорске институције Црне Горе, нагласио је да осим ревизије завршног рачуна буџета, ревизија политичких странака је друга најважнија законска обавеза. Он је додао да не постоји уједначеност између стварних трошкова и оног што је плаћено.

Од прве ревизије до данас доста тога се променило, успостављене су ефикасније и квалитативније евиденције и странке су врло озбиљно схватиле законска ограничења, рекао је Дабовић.

У Македонији од 2010. године, Државни завод за ревизију сваке године ревидира све политичке партије. Пре тога, почев од 2005. године, ова врховна ревизорска институција ревидирала је само политичке партије које су учествовале у изборној кампањи.

Тања Таневска, генерални државни ревизор Републике Македоније, је нагласила да завод не ревидира само партије које из републичког буџета добијају мањи од 2.500 евра годишње.

У 2013. години ревидирали смо 46 партија, а осам странака нисмо, рекла је Таневска.

Она је додала да се за политичке партије издваја 0,06 одсто укупних средстава буџета, као и да су највећи извори финансирања политичких партија из донација и чланарина.

Ревизије политичких партија допринеле су решењу системских слабости, тако да су сада усаглашени сви закони који уређују ову област, рекла је Таневски.

У Словенији су до сада ревидирани извештаји из изборних кампања, а од следеће године ће бити вршена и ревизија завршних извештаја политичких странака. Рачунски суд ће контролисати износ средстава који је сакупљен и коришћен у изборној кампањи, затим, да ли су средства у кампањи коришћена у складу са законом, као и да ли су тачни подаци у извештајима организатора изборне кампање.

Пракса у Словенији је таква да уколико су средства политичким партијама уплаћена у супротности са законом, организатор изборне кампање их преноси хуманитарним организацијама. По Закону о политичким партијама, Ревизорски суд ће спроводти ревизију правилности пословања партија које из буџета добијају више од 10.000 евра. Такође, овај закон прописује да Ревизорски суд током једне године мора обавити ревизију најмање једне трећине партија , односно свих партија у року од четири године.

Немања Ненадић, директор Транспарентности Србија, која ће путем пројекта помоћи подизању капацитета Државне ревизорске институције у оквиру припрема за спровођење ревизије политичких субјеката, говорио је о историјату уређивања финансирања партија у Србији, приватним и јавним изворима финансирања странака, овлашћењима Државне ревизорске институције и Агенције за борбу против корупције у области контроле партија.

Он је указао да у Србији законска решења у вези са политичким партијама нису доследна и истакао важност јасне поделе надлежности између различитих орган, како не би било преклапања и како нешто не би остало непокривено.

Радојко Обрадовић, директор Института за јавне финансије је истакао да се ревизији политичких партија мора дати много већа важност него што на то указује висина јавних средстава која се из буџета издваја за странке.

Да би Државна ревизорска институција на најбољи начин искористила ревизорске кадрове, најпре би требало да ревидира парламентарне странке. Такође, било би добро направити четворогодишњи план којим би била обухваћена ревизија свих политичких партија у Србији, рекао је Обрадовић.

Он је додао да би Државна ревизорска институција требало да сва средства којима странка располажу третира као јавна средства и да их ревидира, а не да контролише само средства која су странке добиле из буџета.

Важно је да се у извештајима о ревизији странака прикаже целокупна структура прихода, расхода, и уопште начини финансирања странака, рекао је Обрадовић.

Он је поручио да јавност не би требало да очекује од Државне ревизорске институције да замени рад свих других институција у систему и да морамо да уложимо заједнички напор да свака институција одради свој део посла. У том случају имаћемо најбоље резултате.

Ружица Стојиљковић, начелник Службе за контролу финансирања политичких субјеката из Агенције за борбу против корупције Републике Србије, је нагласила потребу сарадње између Државне ревизорске институције и Агенције, нарочито у контроли наменског коришћења средстава политичких субјеката.

Сви учесници сагласили су се да су током конференције размењена драгоцена регионална искуства у области ревизије политичких партија, да у размотрени примери добре праксе, као и да је указано на проблеме са којима се врховне ревизорске институције у овом делу Европе сусрећу. Учесници су сагласни да је финансијска, функционална и организациона независност врховних ревизорских институција неопходан предуслов да би се одговорило свим изазовима које ревизија политичких партија носи, као и да је за спровођење препорука из ревизорских извештаја битна подршка парламента.

Државна ревизорска иснтитуција је организовала конференцију у оквиру пројекта “Унапређење механизма одговорности у области јавних финансија” који спроводи УНДП, а финансира Влада Краљевине Шведске.

Није изабрана ниједна галерија или изабрана галерија не постоји. video_detail_no_video!