Ревизије сврсисходности пословања – како се троше јавна средства у Србији

19. фебруар 2019. година
Ревизије сврсисходности пословања – како се троше јавна средства у Србији

Јачање капацитета и повећање броја ревизија сврсисходности представљају стратешко опредељење Државне ревизорске институције (ДРИ), рекао је данас председник ДРИ и генерални државни ревизор др Душко Пејовић. Он је на конференцији „Како ревизије сврсисходности пословања утичу на рад корисника јавних средстава у Србији“, у хотелу Метропол у Београду, нагласио да ће ДРИ ове године објавити 12 извештаја о ревизији сврсисходности пословања, што је шест пута више у односу на 2018. годину.

Наставићемо да повећавамо број обука, ревизора и тема у области ревизије сврсисходности, поручио је др Пејовић и додао да ће ове ревизије дати грађанима преко потребне информације где је уложен њихов новац и да ли је услуга коју су добили за тај новац квалитетна.

Спровођењем ревизија сврсисходности иницирамо промене у систему, мењамо узроке који доводе до неправилности, утичемо на транспарентност јавних средстава и утичемо на повећање одговорности у јавном сектору, рекао је др Пејовић.

По његовим речима, вршећи ревизију, ДРИ је у позицији да сагледа пословање целокупног јавног сектора, односно може да уочи системске проблеме у друштву.

Уз техничку подршку пројекта „Унапређење финансијске одговорности у институцијама Републике Србије кроз екстерне ревизије” успели смо, на основу анализа, да оценимо ефекте две ревизије сврсисходности које смо раније спровели, рекао је др Пејовић. Он је додао да је ДРИ прошле недеље, такође уз подршку пројекта, одржала три конференције изван Београда на којима је академској заједници, организацијама цивилног друштва и медијима представила налазе два извештаја о ревизији сврсисходности које је спровела током 2018. године.

Институција за потребе друштва никад није била важнија, поручио је др Пејовић.

Председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине др Александра Томић је нагласила да ће извештаји о ревизији сврсисходности које ДРИ буде објавила представљати драгоцени рад за чланове Одбора. Она је додала да се овом врстом ревизије поштују и захтеви неопходни за приступање Европској унији.

Желимо да обавестимо јавност о свим проблемима у друштву, као и о решавању проблема грађана, поручила је др Томић. Она је најавила да ће током 2019. године, ДРИ и Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, одржати три јавна слушања изван Београда, у вези са налазима извештаја о ревизији.

Одлазимо у јединице локалне самоуправе широм Србије и под лупом медија, грађана, јавности слушамо о налазима из извештаја о ревизији, што је за нас од изузетног значаја, рекла је др Томић.

Министарка правде Нела Кубуровић рекла је да је то министарство у потпуности испоштовало препоруке ДРИ када је реч о ревизији сврсисходности пословања на тему „Оправданост формирања комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору“.

У последње три године доста тога смо урадили да унапредимо рад комисија и да транспарентно представимо њихов рад нарочито када је реч о комисијама где чланови добијају одређену накнаду за ангажовање, рекла је Кубуровић.

По њеним речима, захваљући ревизији, не само да је унапређен рад комисија, већ је формирана и апликација помоћу које се води евиденција свих комисија и омогућава лакше састављање извештаја о раду и која такође садржи све податке који се односе на законски основ, састав и начин избора чланова комисија.

Она је навела да процес како се троше средства грађана треба да буде транспарентан и да финансијска одговорност и транспарентност имају све већи значај у борби против корупције. Ми смо то препознали и ревидираним Акционим планом за Поглавље 23 где је финансијска контрола истакнута као један од најважнијих корективних механизама, истакла је Кубуровић.

Министарство правде ће увек бити на располагању ДРИ како би заједно радили на унапређењу транспарентности и одговорности, поручила је Кубуровић.

Заменица амбасадора Уједињеног Краљевства у Србији Трејси Галагер је нагласила да је важно да резултати ревизија које ДРИ спроведе стигну до свих који доносе одлуке у држави ради успостављања веће финансијске одговорности. Она је додала да је важно што ће бити повећан број ревизија сврсисходности, као и што ће се први пут радити ове ревизије у ИТ сектору.

Амбасада Велике Британије и Влада Уједињеног Краљевства су, од 2015. године, кроз Фонд добре управе, као помоћ у реформама одобрили за Србију 16,5 милиона евра. Тај тренд ћемо наставити јер ове године планирамо да у Србији реализујемо пројекте у вредности од шест милиона евра, рекла је Галагер.

Експерт за ревизију сврсисходности и некадашњи ревизор у Националној канцеларији за ревизију Уједињеног Краљевства, Дејвид Голдсворти је нагласио да извештаји о ревизији сврсисходности пословања које ДРИ израђује немају само финансијски ефекат, већ су корисне и за унапређење процедура за управљање јавним средствима.

Ако ДРИ буде давала препоруке важним институцијама, и промене ће бити веће, поручио је Голдсворти и додао да је понекад, за сагледавање ефеката ове врсте ревизије, потребно је да прође две до три године, па и пет година.

По његовим речима, веома је битно да препоруке које ДРИ упућује буду јасне и да се тачно зна коме су упућене.

Сматрам да је веома важно за кредибилитет ДРИ да приказује утицај свог рада и да ослушкује које су потребе и приоритети Владе при доношењу годишњег програма ревизије, рекао је Голдсворти. Он је додао да ревизије сврсисходности доносе много веће уштеде него што су трошкови пословања врховне ревизорске институције. Сваке године, Национална канцеларија за ревизију Уједињеног Краљевства утврди уштеде које су 11 пута веће од њеног годишњег буџета.

Виши саветник у ревизији, Горан Чабаркапа, представио је ефекте ревизије сврсисходности пословања на тему „Оправданост формирања комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору“.

У анализи резултата ове ревизије ДРИ је установила да је дошло до смањења бруто накнада исплаћених члановима комисија и других радних тела и других радних тела са 378 милиона динара у 2014. години, на 350 милиона динара у 2017. години, иако превасходни циљ ревизије није био усмерен на финансијске аспекте пословања субјеката ревизије, рекао је Чабаркапа. Mного значајнији ефекат ревизије био је у чињеници да je у Упутству за припрему буџета Републике Србије за 2017. годину и пројекција за 2018. и 2019. годину наведено да је потребно преиспитати оправданост формираних комисија и других радних тела, као и оснивања нових, имајући у виду овај извештај. Такође, Законом о буџету Републике Србије за 2017, 2018 и 2019. годину је дефинисано да директни и индиректни корисници средстава буџета Републике Србије могу формирати комисије и друга стална и привремена радна тела искључиво у складу са посебним законом, односно другим прописом, а чији задатак не може бити обављање текућих и послова из делокруга рада корисника буџетских средстава.

Ефекте ревизије сврсисходности објављене у октобру 2017. године на тему „Ефикасност и економичност примене преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда“, представила је Нада Тошић, виши саветник у ревизији.

Анализа је показала да су субјекти ревизије током и након спроведене ревизије значајно смањили, а у неким случајевима и престали да користе овај поступак набавке. На основу података добијених од субјеката ревизије, укупна вредност набавки коришћењем овог поступка код субјеката ревизије је смањена за 92 одсто, иако је укупна вредност свих набавки код ових субјеката увећана запет одсто, рекла је Тошић.

Шеф Одсека за интерну ревизију у Министарству правде, Снежана Нетковић, нагласила је да је спровођење ревизије сврсисходности у овом министарству представљала помоћи подршку запосленима у њеној служби. Током ревизије, врло смо блиско сарађивали са ДРИ и разумели важност препорука, чијем смо спровођењу приступили још током ревизије, истакла је Нетковић.

Данашња конференција представља завршни догађај на пројекту техничке подршке „Унапређење финансијске одговорности у институцијама Републике Србије кроз екстерне ревизије” у оквиру програма Фонда за добру управу, којим је Влада Уједињеног Краљевства подржалаДржавну ревизорску институцију. Циљ пројекта је да, између осталог, кроз унапређење методологије коју Државна ревизорска институција користи у праћењу спровођења препорука ревизија сврсисходности пословања и унапређење комуникације са свим заинтересованим страна створи предуслове за боље прихватање и спровођење препорука Државне ревизорске институције, датих уизвештајима о ревизији сврсисходности пословања.

Презентацију са овог скупа можете преузети овде.