Државна ревизорска институција

Рециклажа комуналног пластичног отпада на ниском нивоу

12. јануар 2021. година
Рециклажа комуналног пластичног отпада на ниском нивоу

У Србији је од 2017. до 2019. године произведено укупно 831 хиљада тона комуналног пластичног отпада. Од ове количине отпада одвојено је сакупљено и рециклирано 14 хиљада тона, или два одсто ове врсте отпада. С обзиром да одвојено сакупљање комуналног пластичног отпада није системски организовано, велике количине завршавају на несанитарним депонијама или у земљишту и речним коритима, показао је Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање пластичним отпадом“.

Државни ревизори упозоравају да постојећи начин управљања пластичним амбалажним отпадом и примене принципа продужене одговорности произвођача отпада ствара ризик да национални циљеви за поновну употребу и рециклажу пластичне амбалаже не буду остварени.

Како показује ревизија коју је Државна ревизорска институција спровела током 2020. године, у Србији је од 2017. до 2019. године произведено 897 хиљада тона пластичног отпада.

Пластици је потребно и до хиљаду година да се разгради, а у међувремену наноси велике штете животној средини и, посредно, здрављу људи. Са друге стране, садашњим начином коришћења пластике и одлагањем пластичног отпада не остварују се привредне користи које би донео циркуларни приступ, па се пластика, као вредан материјал за привреду, губи након што је постала отпад, истакао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор.

Како је нагласио, у циљу постизања веће стопе рециклаже пластичног отпада, потребно је унапредити систем одвојеног сакупљања комуналног отпада и примену начела продужене одговорности произвођача.

Спровођење ове ревизије је показало да су прописи у Србији у области управљања отпадом највећим делом усклађени са регулативом Европске уније, али да нису створени механизми за њихову потпуну примену.

Нису реализовани сви циљеви дефинисани стратешким и планским оквиром. Уместо планираних 26 регионалних центара управљања отпадом, успостављено је 10. Петнаест јединица локалне самоуправе није донело локалне планове управљања отпадом, нагласио је Никола Стефановић, државни ревизор и вођа тима који је спровео ову ревизију.

Одвојено сакупљање отпада успоставило је 43 одсто јединица локалне самоуправе, док је удео одвојено сакупљеног отпада у укупном комуналном отпаду пет одсто, истакао је Стефановић.

Од укупне накнаде за пластичну амбалажу коју плаћају произвођачи, како је наведено у извештају о ревизији, девет одсто је уложено у систем одвојеног сакупљања отпада. Из тог разлога ЈЛС, као оснивачи јавних комуналних предузећа, путем субвенција учествују у развоју система примарне сепарације, односно рециклаже.

Циљеви и мере утврђени локалним плановима управљања отпадом за градове Београд и Нови Сад, делимично су реализовани, што доводи до тога да ефикасан систем управљања отпадом није у потпуности успостављен. Ова два града нису успоставила неопходну инфраструктуру за увођење примарне сепарације на нивоу целог града, па свега 28 одсто грађана редовно одваја рециклабилни отпад у одговарајуће контејнере.

Не постоје тачни и поуздани подаци о производњи и управљању комуналним отпадом, што може довести до доношења неоправданих стратешких одлука о избору начина управљања отпадом. О генерисаном комуналном отпаду 35 одсто ЈЛС не доставља податке, а 68 одсто ЈЛС које достављају податке не врше мерења, већ податке достављају на основу процене. Чак 38 одсто ЈЛС не доставља податке о морфолошком саставу отпада, а два одсто ЈЛС је доставило податке о уделу свих врста комуналног отпада, који у збиру износи више од 100 одсто.

По речима Стефановића, ревизија је показала и да није успостављена адекватна координација између субјеката система управљања амбалажним отпадом, што за последицу има ниску стопу рециклаже и недовољно улагање у систем одвојеног сакупљања отпада.

Да би се унапредио систем сакупљања рециклабилног отпада, потребно је укључити неформалне сакупљаче у постојећи систем сакупљања отпадом. Методологија за израчунавање стопе рециклаже комуналног отпада од 2017. до 2019. године није била утврђена, што може утицати на поузданост података о стопи рециклаже. Ревизори позивају на одлучно и усклађено деловање ако Србија до 2030. жели да повећа количину пластичног амбалажног отпада који рециклира.

Препоруке које су државни ревизори дали субјектима ревизије - Министарству заштите животне средине, Агенцији за заштиту животне средине, Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине АП Војводине, градовима Београду и Новом Саду, треба да омогуће успостављање законодавног и планског оквира који ће бити основа за ефективно и ефикасно управљање пластичним отпадом, успостављање система управљања отпадом у складу са принципима циркуларне економије, односно преласка са линеарне на кружну производњу и потрошњу, као и праћење резултата спроведених мера управљања пластичним отпадом, чиме би се смањио притисак на животну средину. Потребно је и спровођење сталног инспекцијског надзора над радом оператера управљања амбалажним отпадом.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Управљање пластичним отпадом“ доступан је ОВДЕ.