Државна ревизорска институција

Трећина грађана у Србији није задовољна функционисањем градског и приградског превоза

02. фебруар 2021. година
Трећина грађана у Србији није задовољна функционисањем градског и приградског превоза

Трећина грађана у Србији није задовољна функционисањем градског и приградског превоза, докготово милион становника нема организовану ову комуналну делатност од општег интереса, главни је закључак Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Функционисање градског и приградског превоза путника“.

У извештају о ревизији коју је Државна ревизорска институција спровела током 2020. године, наведено је да у области функционисања градског и приградског превозаградови и општинеморају више да се ангажују у складу са потребама становништва, уз јасне стратешке смернице и мерила за обављање комуналних делатности које је потребно уредити на државном нивоу.

Др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор изјавио је на конференцији за новинаре да су градови и општине у Србији, у периоду од 2017. до 2019. године, издвојили 87 милијарди динара из буџета за градски и приградски превоз путника.

У извештају о ревизији је наведено да више од трећине становништва у Србији живи у шест највећих градова - Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Суботици и Лесковацу и да се у њима реализује око 95 одсто путовања.

Истраживање у предстудији је показало да 53 јединице локалне самоуправе (ЈЛС) или приближно 40 одсто свих градова и општина, на чијој територији живи око милион становника, не организује ову комуналну делатност од општег интереса, рекао је др Пејовић и додао да се грађани превозе у сопственој организацији, међуградским линијама које пролазе кроз њихово место или такси превозом.

Само девет одсто јединица локалне самоуправе је донело план развоја саобраћаја на својој територији, у циљу обезбеђења дугорочног развоја саобраћаја и градског и приградског превоза, нагласио је др Пејовић.

Како је рекао др Пејовић, јавни градски и приградски превоз путника у Србији није довољно развијен и претежно се ослања на један вид превоза – аутобуски.

Истраживањe јавног мњења из 2019. године које је спровело Министарство државне управе и локалне самоуправе показујe да 37 одсто грађана уопште није задовољно или је углавном незадовољно стањем у градском и приградском саобраћају.

Циљ ревизије је био дати оцену да ли су надлежни органи предузели адекватне мере за ефективно и ефикасно обављање и развој, односно функционисање градског и приградског превоза путника као комуналне делатности од општег интереса, казала је Нада Тошић, државни ревизор и вођа тима који је спровео ревизију.

Како је објаснила Тошић, последица недоношења стратешких циљева на државном нивоу је да градски и приградски превоз путника функционише без општих смерница за доношење стратешких одлука на локалном нивоу.

То за последицу има, између осталог, да 91 одсто јединица локалне самоуправе није донело стратешки акт у области саобраћаја, рекла је Тошић и додала да општине и градови носе највећу одговорност за ефикасно функционисање градског и приградског превоза путника.

Закључили смо да је у овој области неопходно веће ангажовање локалних власти у погледу планирања у складу са потребама становништва и надзора над квалитетом пружене услуге за уложена средства, нагласила је Тошић.

Јединице локалне самоуправе које су биле субјекти у овој ревизији, а то су градови Нови Сад, Краљево и Пожаревац, нису вршили надзор над обављањем градског и приградског превоза путника у мери која обезбеђује развој и унапређење квалитета ове услуге.

Резултати истраживања у предстудији говоре да 40 одстоЈЛС не узима у обзир мишљење грађана о квалитету услуге.

Субвенције градског и приградског превоза путника у распону од 50 до 60 одстосу уобичајене у многим земљама, док у Србији износе у просеку око 30 одсто у периоду од 2017. до 2019. године.

Субјекти ове ревизије нису пратили у довољној мери eфикасност уложених средстава у градски и приградски превоз, уважавајући и заштиту животне срединекроз програмско буџетирање.

Резултати истраживања у предстудији показују да је просечна старост аутобуса, који су саобраћали у градском и приградском превозу путника у Србији у периоду од 2017. до 2019. године, преко 12 година, рекла је Тошић.

По њеним речима, преко 70 одсто аутобуса има ЕУРО 4 моторе или старије, док је број аутобуса који користе обновљиве изворе енергије занемарљив.

Државна ревизорска институција, након спроведене ревизије, дала је препоруке субјектима ревизије за унапређење мера за развој и унапређење градског и приградског превоза путника и то надлежном министарству за саобраћај и комуналне делатности и јединицама локалне самоуправе које су дужне да организују ову комуналну делатност од општег интереса.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Функционисање градског и приградског превоза путника“ доступан је ОВДЕ.