Државна ревизорска институција

Услуга личног пратиоца детета не постоји у трећини градова и општина у Србији

26. јануар 2021. година
 Услуга личног пратиоца детета не постоји у трећини градова и општина у Србији

Услугу личног пратиоца детета у 2019. години није успоставило 33 одсто градова и општина у Србији, а у чак 29 јединица локалне самоуправе, код којих је ова услуга успостављена, пружају је нелиценциране организације, што доводи у питање квалитет пружања услуге, показао је извештај Државне ревизорске институције.

Услуга социјалне заштите лични пратилац детета у Србији још увек није довољно развијена, наведено је у Извештају о ревизији сврсисходности пословања „Обезбеђивање услуге у области социјалне заштите – Лични пратилац детета”, коју је ДРИ спровела током 2020. године.

Одсуство планирања и недостатак финансијских средстава у буџетима јединица локалне самоуправе за реализацију ове услуге, непостојање локалних нормативних аката, мали број лиценцираних организација или установа за пружање ове услуге, као и начин на који се врши надзор над пружањем услуге, указују на ризик од неефикасног пружања ове услуге, рекао је на конференцији за новинаре др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор.

Лични пратилац детета доступан је детету са инвалидитетом односно сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољењe основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу.

Како је објаснио др Пејовић, услуга личног пратиоца детета је најмање развијена у Јужној и Источној Србији, јер 48 одсто јединица локалних самоуправа, које нису успоставиле ову услугу, припадају овом региону.

Циљ ове ревизије је био да испита да ли се ефикаснијим спровођењем активности ЈЛС-субјеката ревизије може обезбедити да деца са инвалидитетом односно сметњама у развоју, којима је потребна додатна подршка, остваре услугу личног пратиоца детета, ради укључивања у редовно школовање и активности у заједници и успостављања што већег нивоа самосталности, навео је др Пејовић.

Како је показао извештај, градови и општине који су били субјекти ревизије нису предузели све неопходне активности на успостављању услуге личног пратиоца детета.

Од 2017. до 2019. године само је Београд обезбедио услугу личног пратиоца детета преко лиценциране организације, Смедеревска Паланка је услугу обезбедила преко нелиценциране организације, док Крагујевац и Апатин нису обезбедили ову услугу, истакла је Светлана Милановић Врцељ, вођа тима који је спровео ревизију.

Како је објаснила Врцељ, интерресорне комисије субјеката ревизије нису увек благовремено доносиле заједничко мишљење о процени потреба корисника за додатном подршком,што може утицати и на омогућавање једнаке доступности услугама социјалне заштите.

Интерресорна комисија општине Смедеревска Паланка у 2018. години у 64 одсто предмета нису у року доносила мишљење, односно доносиле су мишљења са закашњењем од један до 277 дана, рекла је Врцељ.

Извештај је показао и да је постојећи начин извештавања о раду интерресорне комисије неадекватан, што је довело до недовољног развоја услуге личног пратиоца детета.

Такође, јединице локалне самоуправе су делимично вршили контролу над пружањем услуге лични пратилац детета.

Ако се посматра датум стављања на листу чекања за услугу личног пратиоца детета до 31. децембра 2019. године утврдили смо да се на листи чекања налази 393 деце у граду Београду. Од овог броја 30 одсто деце је стављено на листу чекања 2016. године и у просеку на услугу чекају 3,4 године, нагласила је Врцељ.

У 2019. години услуга личног пратиоца детета је обезбеђена за 2.234 деце за чије потребе је утрошено 715 милиона динара.

Услуга лични пратилац детета обезбеђује се из буџета јединице локалне самоуправе. Јединице локалне самоуправе чији је степен развијености испод републичког просека услугу личног пратиоца могу финансирати и из буџета Републике Србије путем наменских трансфера у социјалној заштити.

За све утврђене несврсисходности утврђене у току ревизије, Државна ревизорска институција је субјектима ревизије дала укупно 23 препоруке. Препоруке се односе на нормативно уређивање услуге лични пратилац детета, на планирање средстава, за избор пружаоца услуге у складу са Законом о социјалној заштити, уређивању методологије формирања цене услуге. Препоруке се такође односе и на повећање ефикасности рада интерресорне комисије, благовремено одлучивање али и на то да субјекти ревизије уреде начин праћења и извештавања пружања услуге, како би услуга пружена у складу са најбољим интересом корисника услуге и прописаним стандардима.