Државна ревизорска институција

У Србији се годишње губи више од трећине производене воде за пиће

23. децембар 2019. година
У Србији се годишње губи више од трећине производене воде за пиће

У Србији током 2018. године у дистрибуцији је изгубљено 230 милиона кубних метара воде за пиће, односно преко 35 одсто произведене воде за пиће није испоручено потрошачима. Предузећа годишње, по том основу, просечно губе преко 10 милијарди динара прихода, речено је данас на конференцији за новинаре Државне ревизорске институције. На представљању Извештаја о ревизији сврсисходности посовања „Сврсисходност управљања водоводном инфраструктуром“ др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор је истакао да се у јавним водоводима Србије просечно годишње губи више од трећине воде, а у петини јавних водовода губи се преко 50 одсто.

Губици у мрежи могу се смањити инвестицијама у ревитализацију и изградњу водоводне мреже, за шта су по државним проценама, потребна улагања од преко 800 милиона евра, истакао је др Пејовић и додао да би решавање губитака воде могло да обезбеди унапређење система водоснабдевања у Србији.

У Војводини је ситуација у просеку најбоља – губици износе око 25 одсто произведене воде. Следи Београд са губицима од око 33 одсто, док су губици у осталом делу земље око 40 одсто.

Како је објаснио генерални државни ревизор, након значајних улагања од 1950. до 1980. године, последњих деценија знатно су смањене инвестиције у водоводну инфраструктуру, што се, уз проблеме упословању предузећа за водоснабдевање, одразило на велике губитке воде у мрежи.

Према речима Наде Тошић, државног ревизора, циљ ревизије је био да се утврди да ли јединице локалне самоуправе и јавна комунална предузећа која су ЈЛС основале за обављање делатности водоснабдевања, сврсисходно управљају водоводном инфраструктуром у циљу смањења губитака воде, као и да ли министарства у оквиру својих надлежности предузимају одговарајуће мере које доприносе ефективном управљању водоводном инфраструктуром у циљу смањења губитака воде.

Субјекти ревизије били су, како је објаснила Тошић, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, затим градови, оснивачи водоводних предузећа,Београд, Ниш, Прокупље и Градска општина Лазаревац, као и предузећа, која су јединице локалне самоуправе основале за обављање комуналне делатности снабдевање водом за пиће, ЈКП "Београдски водовод и канализација" Београд, ЈКП "Наиссус" Ниш, ЈПКП "Лазаревац" Лазаревац, ЈКП "Хаммеум" Прокупље.

Управљање водоводном инфраструктуром, односно, успешна и одржива редукција губитака воде, захтева системски приступ на националном нивоу, али и веће ангажовање локалних власти и водоводних предузећа, зато што предузете мере и активности нису довољно допринеле сврсисходном управљању и смањењу губитака воде, нагласила је Тошић.

Како је рекла, ефикасније управљање водоводном инфраструктуром у водоводним предузећима, може се постићи стратешким опредељењем за смањење губитака воде, годишњим планирањем заснованим на мерљивим и достижним циљевима, адекватним извештавањем, као ипредузимањем мера за ефикасно управљање губицима воде и спровођењем интензивнијих активности у циљу дугорочног смањења губитака воде.

Упитник о управљању губицима воде смо послали на адресе 148 предузећа. Десет одсто предузећа уопште не мери воду, а око 50 одсто ретко проверава тачност мерача протока, тако дане могу да процене колико су изгубили воде, нити да утичу на њено смањење. Само пет одсто предузећа је организовало одељење које контолише, врши анализе и има активан приступ смањењу губитака воде, објаснила је Тошић. Она је додала да водоводна предузећа не мењају благовремено водоводе нити их баждаре у законском року од пет година, а погрешни обрачуни утичу на повећање губитака воде.

Водоводна мрежа у Србији, како је речено на скупу, веома је стара и то је један од главних разлога великих губитака воде.

Просечна старост водоводне мреже у Нишу, Прокупљу и Лазаревцу је 40 година, а у Београду 33 године.

ЈКП „Београдски водовод и канализација“ у свом саставу има 22 одсто мреже старости између 46 и 55 година, а 10 одсто дужине водоводних цеви, односно око 400 километара је старије од 55 година.

Улога оснивача водоводних предузећа у управљању водоводном инфраструктуром у циљу смањења губитака воде, била би ефективнија уз обезбеђење потребних услова у циљу њеног развоја и унапређења, као и дугорочног и краткорочног планирања и извештавања усмереног ка учинцима

Министарствo у области комуналне инфраструктуре и комуналних делатности и министарство у области управљања водама нису у потпуности допринела ефективном управљању водоводном инфраструктуром и смањењу губитака воде у систему водоснабдевања, због недостатка системског поступања.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, и поред утврђеног стања и спроведених мера у вези са губицима воде, није предузело мере или предложило Влади доношење прописа или предузимање мера које би дале системски допринос дугорочном смањењу губитака воде.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде није предложило доношење Акционог плана за спровођење Стратегије управљања водама на територији Републике Србијед до 2034. године.

Последица расутих надлежности у области водоснабдевања, као и недостатка системског приступа у поступању министарстава је ризик да ће ниво губитака воде у водоводним системима и даље бити висок, а делатност водоснабдевања се неће развијати.

Државна ревизорска институција је субјектима ревизије дала препоруке за унапређење управљања водоводном инфраструктуром на сва три нивоа: предузећима, њиховим оснивачима и надлежним министарствима, како би био омогућен системски приступ решавања проблема губитака воде у водоводним системима.