Државна ревизорска институција

Историјат ДРИ

Државна ревизорска институција, највиши орган ревизије јавних средстава у Републици Србији, основана је Законом о Државној ревизорској институцији 2005. године.

Наредне, 2006. године, Државна ревизорска институција је препозната као уставна категорија. У делу Устава Републике Србије који се односи на економско уређење и јавне финансије, наведено је да „извршавање свих буџета контролише Државна ревизорска институција“(члан 92), као и „Државна ревизорска институција је највиши државни орган ревизије јавних средстава у Републици Србији, самостална је и подлеже надзору Народној скупштини, којој и одговара“ (члан 96).

На петој седници Одбора за финансије Народне скупштине, која је одржана 6. септембра 2007. године, чланови Oдбoра су гласањем утврдили листу кандидата Савета Државне ревизорске институције коју су предложили Народној скупштини на усвајање. За председника Савета, предложен је Радослав Сретеновић, за потпредседника Љубица Недељковић, а за чланове Савета предложени су Зоран Тамаш, Љиљана Дмитровић-Шапоња и Наталија Ћатовић. На седници Народне скупштине која је одржана 24. септембра 2007. године, Народна скупштина изабрала је председника, потпредседника и чланове Савета Државне ревизорске институције, највишег органа Институције.За председника Савета изабран је Радослав Сретеновић, за потпредседника Љубица Недељковић, за чланове Зоран Тамаш, Љиљана Дмитровић Шапоња и Наталија Ћатовић.

Избор чланова Савета означава и почетак рада Институције.

Годину дана након избора, Љиљана Дмитровић Шапоња је поднела оставку на место члана Савета. На 16. седници Одбора за финансије, која је одржана 21. јануара 2009. године, чланови Одбора су усвојили већином гласова предлог одлуке о избору Данке Аксентијевић за члана Савета Државне ревизорске институције. Народна скупштина, на седници која је одржана 18. марта 2009. године, је донела одлуку и за члана Савета изабрала Данку Аксентијевић.

Убрзо након оснивања, у новембру 2008. године, Државна ревизорска институција постала је пуноправна чланица Међународне организације врховних ревизорских институција (INTOSAI).Део Европске организације врховних ревизорских институција (EUROSAI) Државна ревизорска институција је постала пуноправним чланством 23. јуна 2009. године.

Ради обављања послова из надлежности Институције, односно ближег уређења поступка ревизије, Народна скупштина је усвојила 2009. године Пословник о Државној ревизорској институцији 2009. године.

Ипак, међу најважнијим датумима од оснивања Институције свакако је 27. новембар 2009. године. Тога дана је Државна ревизорска Институција предала Народној скупштини први извештај о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања. Извештај се односио на завршни рачун буџета Републике Србије за 2008. годину.

Наредне, 2010. године, Државна ревизорска институција је постала чланица Мреже врховних ревизорских институција држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у Европскoj унији.

Први Стратешки план Државне ревизорске институције за период 2011-2015. године донет је 2011. године.

На петој седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, која је одржана 17. септембра 2012. године, чланови Одбора су размотрили кандидатуре и утврдили листу кандидата за председника, потпредседника и чланове Савета Државне ревизорске институције. Кандидат за председника Савета био је Радослав Сретеновић, за потпредседника Бојана Митровић, а за чланове Савета Наталија Ћатовић, Гордана Тишма и Мирослав Митровић. Нови сазив Савета Државне ревизорске институције, изабран је 25. септембра 2012. године. За председника Савета, по други пут на ту функцију, Народна скупштина изабрала је Радослава Сретеновића, за потпредседника Бојану Митровић, за чланове Наталију Ћатовић, Гордану Тишму и Мирослава Митровића.

Посебно место у развоју Државне ревизорске институције свакако заузима и објављивање првог извештаја о ревизији сврсисходности пословања. Извештај о ревизији под називом „Управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије“ представљен је јавности 27. јуна 2014. године.

Институција се суочава са бројним проблемима који отежавају њен рад и функционисање. Један од њих односи се на пословни простор. Институција и даље не располаже адекватним, јединственим простором за рад. Због тога Институција не може да реализује свој кадровски план, односно због недовољних просторних капацитета динамика пријема нових кадрова не одговара потребама Институције.