Државна ревизорска институција

Одржана свечаност поводом окончања прве две фазе пројекта посвећеног јачању надзорне улоге и јавности рада парламента

04. децембар 2019. година
Одржана свечаност поводом окончања прве две фазе пројекта посвећеног јачању надзорне улоге и јавности рада парламента

У претходне четири године остварен је значајан напредак у јавности рада националног, али и локалних парламената. Транспарентности рада допринео је такозвани Е-парламент, софтвер који обезбеђује емитовање видео и аудио записа седница, као и једноставну претрагу документације о раду парламента, оцењено је на скупу који је организован поводом представљања резултата прве две фазе пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине“, који са Скупштином спроводи Програм за развој Уједињених нација (УНДП) у Србији, а финансира га Влада Швајцарске. На скупу је речено и да је у току дигитализација шест локалних парламената, а њих још 40 је заинтересовано да уведе и пренос седница уживо преко скупштинског сајта и електронско гласање.

Говорећи на скупу, др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор је нагласио да ДРИ и Народне скупштине одлично сарађују и сарадњу унапређују захваљујући, између осталог, и пројектима попут ових које спроводи УНДП.

Однос ДРИ и Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине уређен је на добрим основама и у складу са међународном добром праксом и препорукама. Пододбор за разматрање извештаја о обављеним ревизијама Државне ревизорске институције основан је у фебруару 2015. Исте године потписан је и Меморандум о сарадњи између Одбора и Институције, рекао је др Пејовић и додао да је Одбор 2017. године усвојио Смернице за разматрање извештаја о ревизији које је спровела Државна ревизорска институција.

По његовим речима, ефективност Државне ревизорске институције представља и ефективност Народне скупштине.

Државна ревизорска институција, нарочито у разматрању извештаја о ревизији сврсисходности, жели да, поред Одбора за финансије и Пододбора, интензивније сарађује са свим релевантним скупштинским одборима, као и са Националним огранком Глобалне организације парламентараца за борбу против корупције (ГОПАК), и са Фокус групом за развој механизама контроле процеса имплементације Циљева одрживог развоја у Републици Србији, истакао је др Пејовић.

По речима др Пејовића, новину у сарадњи ДРИ и Одбора за финансије представља и одржавање заједничких седница Одбора ван седишта.

Одбор за финансије и ДРИ одржали су од 2017. године до сада шест седница ван Београда, и то у Новом Саду, Суботици, Лесковцу, Крушевцу, Зрењанину и Чачку, на којима су разматрани налази извештаја о ревизији, односно извештаји о раду ДРИ, рекао је др Пејовић.

Др Пејовић је нагласио да ће ДРИ наставити да јача своје капацитете и да ће до краја године имати 40 одсто обучених ревизора за спровођење ревизија сврсисходности пословања.

Јачање капацитета и способности ДРИ је истовремено важно и за јачање надзорне функције парламента, поручио је др Пејовић.

Као један од најчешћих налаза у извештајима о ревизији финансијских извештаја, председник ДРИ је поменуо недовољну едукацију и сертификацију лица која су задужена за састављање и вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја, као и неправилне апликације путем којих се врши књиговодствено евидентирање.

Поред др Пејовића, на скупу су, између осталих, говорили и Гордана Чомић, потпредседница Скупштине Србије, др Александра Томић, председница Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Саша Милер, руководилац Одељења за добро управљање Швајцарске развојне агенције, Анас Карман, заменик сталне представнице УНДП у Србији.

У оквиру скупа представљени су индекс одговорности локалних скупштина за 2019. годину, портал за праћење потрошње буџета и интер-парламентарна сарадња на локалном нивоу.

О овим новинама у раду парламената говорили су посланици Народне скупштине Републике Србије, Скупштине АП Војводине, Државне ревизорске институције, Скупштине Града Ужице и Града Ниша и представници локалних самоуправа.

Вредност четворогодишњег пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине“ је четири милиона долара.