У овом тексту је описан поступак који Државна ревизорска институција Србије примањује приликом извођења ревизије. Текст представља резиме поступка детаљно описаног у члановима 37. до 42. Закона о Државној ревизорској институцији и члановима 11. до 42. Пословника Државне ревизорске институције.

Прикупљање података пре почетка ревизије

Пре почетка ревизије надлежни врховни државни ревизор може поднети субјекту ревизије захтев за подношење података, који су му потребни у планирању и извођењу ревизије.
То је, у принципу, списак књиговодствене и/или друге документације коју поседује субјект, која је потребна ревизору.
Овај захтев је појацан упозорењем да ће у слуцају његовог неиспуњења бити поднета пријава за прекршај.

Поступак ревизије

Поступак ревизије започиње закључком о спровођењу ревизије, који доноси генерални државни ревизор на основу програма ревизије, који је донео Савет ДРИС.
Ово је прилично формалан документ у коме се наводи ко ће бити ревидиран, шта ће се ревидирати и који ће се период обухватити ревизијом. У току самог поступка ревизије овај закључак може бити допуњен (проширен обим ревизије, промењен период који ће бити обухваћен ревизијом итд.).
Субјекат ревизије може поднети приговор на овај закључак, а о приговору одлучује Савет ДРИС, који га може одбацити, одбити или прихватити као основаног.

Генерални државни ревизор издаје овлашћење лицу које ће вршити ревизију.
То лице спроводи поступак ревизије чији циљ је прикупљање довољно одговарајућих доказа за формирање мишљења о пословању субјекта ревизије.
Ако у току ревизије буду откривене радње или документа која указују на могућност постојања кривичног дела или прекршаја, ревизор ту документацију може запленити, али не дуже од осам дана.

Ако у поступку ревизије субјекат ревизије не испољи одговарајућу спремност на сарадњу, генерални државни ревизор издаје налог за подношење исправа (које су му потребне, а нису доступне), који садржи и упозорење да у случају његовог не извршења може бити поднета пријава за прекршај.


Извештај о ревизији

Извештај о ревизији саставља се у писаном облику у форми нацрта, предлога и извештаја којим се окончава поступак ревизије.
Извештај садржи елементе предвиђене Међународним стандардима ревизије.

Нацрт и предлог извештаја су поверљиви.


Нацрт извештаја о ревизији

Нацрт извештаја о ревизији саставља се након обављене ревизије и уручује субјекту ревизије.
Субјект ревизије има право да, у року од 15 дана од дана уручења извештаја, поднесе образложени приговор.
Надлежни државни ревизор разматра оправданост примедби у року од 15 дана од дана пријема приговора.
О приговору на нацрт извештаја може се расправљати и на састанцима (може их бити више) који организује врховни државни ревизор и на који позива субјекте ревизије. Сврха састанка је отклањање несагласност и евентуално подношење нових доказа.
Сатанак је врло формалног карактера, отпочиње позивом и води се записник о његовом току. Више чланова Пословника ДРИС регулишу ток тог састанка и могуће ситуације у току његовог одржава ња.                                        


Предлог извештаја о ревизији

Након последњег састанка на коме се расправљало о нацрту извештаја (може их бити више), врховни државни ревизор саставља предлог извештаја о ревизији и уручује га субјекту ревизије (и одговорном лицу, садашњем и/или пређашњем) у року од 30 дана од дана одржавања последњег састанка на коме се водила расправа о нацрту извештаја о ревизији.
Предлог извештаја о ревизији уручује се и члановима Савета ДРИС.

Субјекат ревизије може, у року од 15 дана од дана његовог пријема, поднети приговор на предлог извештаја о ревизији са навођењем разлога и чињеница за његово оспоравање.
О овом приговору одлучује Савет ДРИС, у року од 30 дана од дана његовог пријема, а одговор доставља субјекту ревизије заједно са коначном верзијом извештаја о ревизији.

Савет може донети закључак да се:

• спорни налаз изостави из извештаја о ревизији,
• спорни налаз остане саставни део извештаја у неизмењеном облику,
• спорни налаз остане саставни део извештаја са садржином коју одреди Савет.

Ако је потребно, генерални државни ревизор може одредити да се о појединим деловима предлога извештаја прибави мишљење спољног стручњака.


Извештај о ревизији (коначан)

Извештај о ревизији доноси генерални државни ревизор. Тај извештај не може да садржи налазе ревизије који нису садржани у нацрту, односно предлогу извештаја о ревизији.

Пре његовог издавања врши се правно техничка редакција извештаја.


Прекршаји и кривична дела

У току ревизије води се рачуна о томе да ли поједине радње субјекта ревизије имају обележја прекршаја или кривичног дела. У том случају генерални државни ревизор, без одлагања, подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву, надлежном органу.


Поступак након обављене ревизије

Субјекат ревизије у чијем су пословању биле откривене неправилности или несврсисходности које нису отклоњене у току обављања ревизије, дужан је да их отклони у року од 30 до 90 дана од дана уручења извештаја о ревизији и о томе поднесе извештај ДРИС (одазивни извештај). У супротном подноси се пријава за прекршај против њега.

ДРИС, може, да изврши контролу навода у одазивном извештају о чему саставља послеревизиони извештај. У случају незадовољавајућих налаза упућује се захтев одговарајућем органу да предузме мере против субјекта ревизије (подношење пријава, предлог за разрешење одговорног лица итд.).                                        

Одазивни извештај је јавна исправа.


ИЗБОР СУБЈЕКАТА РЕВИЗИЈЕ


У члану 10. Закона о Државној ревизорској институцији наведени су, у укупно 13 тачака, субјекти код којих ДРИС може да врши ревизију. Између осталих то су:

• Директни и индиректни корисници буџетских средстава,
• Организације обавезног социјалног осигурања,
• Буџетски фондови,
• Народна банка Србије у делу који се односи на коришћење јавних средстава и на послове са државним буџетом,
• Јавна предузећа,
• Политичке странке,
• Корисници средстава ЕУ, донација, итд.

У протекле две године ДРИС је обављала искључиво ревизију завршног рачуна буџета Републике Србије и завршног рачуна Народне банке Србије. Том приликом обављена је ревизија пословања једног броја министарстава која, као директни корисници буџетских срестава, састављају финансијске извештаје који партиципирају у завршном рачуну буџета. Пошто, за сада, није могуће извршити ревизију пословања свих министарстава сваке године, било је потребно одлучити која министарства ће бити укључена у поступак ревизије. Зато су усвојени критеријуми за избор субјеката ревизије. Ти критеријуми су:

• Учешће укупних расхода субјеката ревизије у укупним расходима буџета Републике Србије,
• Корисници буџетских саредстава који нису били обухваћени ревизијом у 2008. години.
• Учешће укупних сопствених прихода субјекта ревизије у укупним сопственим приходима буџета,
• Ушешће одређених група расхода субјекта ревизије у укупним расходима исте групе расхода буџета Републике Србије.
• Апсолутни износи већи од три милиона динара за конкретну врсту билансне позиције.

На основу тих критеријума одређена су министарсва код којих је извршена ревизија, с тим да је код Министарства финансија, Управе за трезор, као субјекта који између осталог има одговорност за састављање завршног рачуна буџета републике Србије, вршена ревизија појединих билансних позиција које нису тестиране у довољној мери кроз ревизију субјеката одабраних према напред наведеном критеријуму.

После извршене ревизије, сваком ревидираном субјекту доставља се извештај у складу са поступком који је детаљно објашњен у претходном тексту.