Izveštaji o reviziji svrsishodnosti - dobra adresa za uočavanje sistemskih problema

11. februar 2019. godina
Izveštaji o reviziji svrsishodnosti - dobra adresa za uočavanje sistemskih problema

Državna revizorska institucija će ubuduće godišnjim programima revizije nastojati da revidira 75 odsto budžeta, izjavio je danaspredsednik DRI i generalni državni revizor dr Duško Pejović, i dodao da će svi veći gradovi, kao što su Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad, biti predmet revizije svake godine.

On je tokom konferencije u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine u Novom Sadu, na kojoj su na lokalnom nivou predstavljena dva izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Subvencije jedinica lokalne samouprave javnim preduzećima“ i „Protivgradna zaštita u Republici Srbiji“ naglasio da će DRI od ove godine vršiti i reviziju datih preporuka subjektima revizijei proveravati kako su ih subjekti sproveli.

On je istakao da su izveštaji o reviziji svrsishodnostidobra adresa za uočavanje sistemskih problema i pozvao predstavnike akademske zajednice, organizacijacivilnog društva i medija, kojima je konferencija i bila namenjena, da nastave da istražuju i da se bave nalazima državnih revizora, radi daljeg širenja efekata ovih revizija.

Generalni državni revizor je najavio da će DRI početkom marta na svom sajtu otvoriti podatke iz izveštaja o revizijama u mašinski čitljivom formatu.

DRI će se pridružiti ostalim državnim organima i otvoriti svoje podatke, poručio je dr Pejović, i dati svoj doprinos digitalizaciji javne uprave.

Govoreći o subvencijama koje JLS daju javnim preduzećima, predsednik DRI je istakao da su državni revizori utvrdili da su, u periodu 2015-2017. godine, pojedine lokalne vlasti povećavale sredstva za subvencije i u najvećoj meri ih odobravale za tekuće poslovanje javnih preduzeća, kao što su isplate zarada, zaostala dugovanja za električnu energiju, neplaćeni porezii doprinosi, otpremnine, pokriće gubitaka.

S obzirom na to da su tekuće subvencije činile tri četvrtine ukupnih subvencija, bile su smanjene mogućnosti za unapređenje razvoja lokalne infrastrukture, rekao je dr Pejović i dodao da su pojedina javna preduzeća ostvarivala dobit veću od subvencija koja su dobijala.

Utvrdili smo da se sredstva za subvencije daju iz budžeta nekih lokalnih vlasti nekim lokalnim preduzećima, koja potom ostvare veću dobit i od samih, dobijenih subvencija. To znači da tim preduzećima subvencija nije ni bila potrebna", izjavio je on.

Kada je reč o Izveštaju o revizijisvrsishodnosti „Protivgradna zaštita u Republici Srbiji“, dr Pejović je podsetio da je grad, kao elementarna nepogoda u poslednje tri godine u Srbiji naneo ukupnu štetu od oko šest milijardi dinara, od čega najviše u poljoprivredi.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), prilikom planiranja sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribuciju protivgradnih raketa i održavanje lansirnih stanica, ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača, ključna je poruka našeg izveštaja, rekao je dr Pejović. On je dodao da u periodu 2015-2017. godine, RHMZ nije raspolagao optimalnom količinom raketa, ali je u istom periodu i utrošeno manje od količine koja je raspoređena po lansirnim stanicama.

S obzirom da su delovi teritorije Republike Srbije različito izloženi dejstvu grada, nemaju sve lansirne stanice potrebu za istom količinom protivgradnih raketa, niti ih troše istom dinamikom. Zato određen broj raketa ostane neutrošen na kraju sezone, dok neke lansirne stanice ostanu bez raketa u toku dejstva, naglasio je generalni državni revizor. On je dodao da se dešavalo da, na kraju godine, ostane veći broj raketa na stanju, nego broj potrošenih raketa.

Umesto sadašnje linearne podele, RHMZ mora da distribuira rakete prema riziku od grada, kako bi krajevi pod većim rizikom imali dovoljno protivgradnih raketa, poručio je dr Pejović.

On je dodao da je revizijom utvrđeno da je RHMZ od istog proizvođača, istu vrstu raketa, nabavljao po ceni koja je za 18 odsto niža od cene po kojoj su nabavljale neke jedinice lokalne samouprave.

Pojedine jedinice lokalne samouprave vrše procenu štete na osnovu Uputstva o jedinstvenoj metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda iz 1987. godine, propisanog na osnovu Zakona o statističkim istraživanjima od interesa za celu zemlju koji je prvi put donet još 1973. godine.

DRI je dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da propiše metodologiju na osnovu koje će JLS da vrše preliminarnu procenu oštećenja od grada na poljoprivrednim kulturama.

DRI će ove izveštaje o reviziji svrsishodnosti poslovanja predstaviti sutra, 12. februara u Nišu, a u sredu, 13. februara u Kragujevcu.

Održavanje konferencija je podržao projekat „Unapređenje finansijske odgovornosti institucija Republike Srbije kroz eksternu reviziju“ u okviru Fonda za dobru upravu (GGF) kroz koji Vlada Ujedinjenog Kraljevstva pruža reformsku podršku Republici Srbiji.