Neefikasno upravljanje javnim sredstvima na nivou lokalnih vlasti

26. jun 2014. godina
Neefikasno upravljanje javnim sredstvima na nivou lokalnih vlasti

Lokalne samouprave i teritorijalne autonomije neefikasno upravljaju javnim sredstvima, plaćaju bez pravnog osnova, nisu uspostavile internu reviziju, izdaju poslovni prostor u zakup na koruptivan način, u poslovanju ne primenjuju međunarodne standarde. Ovo su samo neki od zaključaka sadržani u „Analizi dosadašnjih izveštaja Državne revizorske institucije u vezi sa radom jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije“. Analiza je predstavljena je na konferenciji „Unapređenje upravljanja javnim finansijama na lokalnom nivou“. Na skupu kome su prisustvovali gradonačelnici, predsednici opština i predstavnici relevantnih državnih institucija, Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije je poručio da brojne nepravilnosti, data revizorska mišljenja i podnete prijave, ukazuju da je poslovanje lokalnih vlasti teško, složeno i opterećeno problemima. On je dodao da se ključni problemi ogledaju u nedovoljno efikasnom korišćenju javnih sredstava, neefikasnom upravljanju javnom imovinom, nedovoljnom poštovanju zakona, propisa i procedura, što jasno ukazuje na odsustvo javne odgovornosti.

„Uočeno je da se veliki broj javnih prihoda naplaćuje po drugim osnovama, čime se izbegava njihovo budžetsko trošenje“, rekao je Sretenović.

"Predložili smo i izmene određenih propisa. Na primer, da se donese zakon o radnim odnosima i o platama u lokalnim samoupravama, kao i o subvencijama", istakao je generalni državni revizor. On je zaključio da je od izuzetne važnosti da gradonačelnici i predsednici opština shvate suštinu i težinu nepravilnosti za koje su oni najodgovorniji jer su naredbodavci za izvršenje budžeta.

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički naglasila je da je izvor finansijske nediscipline i dugovanja i sama država. Po njenim rečima, srž problema je nepostojanje obavezujućeg sistema planiranja, nedostatak koordinacije, kao i nepostojanje nadzora kad onim što radimo.

„Na nivou jedinica lokalnih samouprava ovi problemi su znatno složeniji zbog neusklađenosti nadležnosti, prioriteta i kapaciteta'', rekla je Udovički.

"Na jesen će biti donet širi spektar zakona koji će regulisati rad u javnoj upravi, a posebno će biti važno to što će se na sveobuhvatan način regulisati plate u javnoj upravi, agencijama, javnim službama i lokalnoj samoupravi'', poručila je Udovički.

Ministar finansija Lazar Krstić očekuje da će do kraja jula biti gotov nacrt zakona o finansiranju lokalnih samouprava, kao i da će taj zakon biti usvojen u septembru ili oktobru.

„Kada zakon bude donet opštine će moći da planiraju budžet za narednu godinu“, naglasio je Krstić. On je dodao da će ovim zakonom biti uvedena jasna pravila i predvidivost u raspodeli prihoda, tako da će svaka opština na osnovu parametara znati na koliki transfer novca od države može da računa.

Prema njegovim rečima, važnost donošenja ovog zakona je veoma velika jer se jedna osmina ukupnih prihoda države ubira na nivou lokalnih samouprava.

''Način finansiranja različitih nivoa vlasti jeste jedan od pet prioriteta ministarstva finansija'', naglasio je on.

Predsednik SKGO i gradonačelnik Niša Zoran Perišić poručio je da mora da se promeni odnos prema onome što je javno.

U Nišu je između donošenja dva zakona o legalizaciji izgrađeno 6500 objekata. Zbog toga je budžet grada uskraćen za dva godišnja budžeta, objasnio je Perišić.

Jurg Štaudenman, zamenik stalne predstavnice UNDP je naglasio da se uvođenje programskog budžeta, kao i donošenje zakona o finansiranju lokalnih samouprava predstavljaju mogućnost da se ojača upravljanje javnim sredstvima.

On je najavio da će UNDP i ove i iduće godine nastaviti da sarađuje sa institucijama u Srbiji u cilju poboljšanja stanja na nivou centralne i lokalne vlasti.

Duško Pejović, vrhovni državni revizor Sektora za reviziju budžeta lokalnih vlasti istakao je da na nivou lokalnih vlasti poslovanje nije uređeno internim aktima, nije izrađena strategija upravljanja rizikom, kontrolne aktivnosti nisu dobro uspostavljene, nije uspostavljena interna revizija, a prihodi i primanja se nerealno planiraju.

Kao loše primere upravljanja javnim sredstvima na lokalu, on je naveo primer opštine koja je zadužena za naredna dva godišnja budžeta, kao i opštinu koja je bila u blokadi 265 dana.

Nebojša Lazarević, stručni konsultant koji je učestvovao u izradi ove Analize, ukazao je na najvažnije zaključke koji su navedeni u analizi.

Skupu se obratio i Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština.

Državna revizorska institucija je do sada objavila 59 izveštaja o reviziji. Izvršena je revizija finansijskih izveštaja završnog računa budžeta i pravilnost poslovanja AP Vojvodina, 23 grada, 31 opštine i četiri gradske opštine. U postupku je sprovođenje revizije 27 lokalnih vlasti, od čega se 20 odnosi na opštine, a sedam na gradske opštine. Institucija je za prethodne tri godine dala 1.034 preporuka od čega su 607 sprovedene, 342 su u toku sprovođenja, devet nije sprovedeno i za 76 preporuka biće izvršena revizija odazivnih izveštaja u 2014. godini. Najveći broj preporuka, 44% dat je u oblasti rashoda i izdataka, 11% u oblasti bilansa stanja, 10% sistema finansijskog upravljanja itd. Do sada je Institucija za lokalnu vlast podnela 343 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 32 prijave za privredni prestup i 65 krivičnih prijava.

Moderatori skupa bili su Iva Vasilić, šef Kancelarije predsednika Državne revizorske institucije, Nebojša Lazarević, konsultant u izradi Analize i Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara Stalne konferencije gradova i opština.

Konferenciju je organizovala Stalna konferencija gradova i opština u okviru aktivnosti projekta „Unapređenje mehanizma odgovornosti u oblasti javnih finansija“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji s Državnom revizorskom institucijom, a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA).