Nema ušteda u troškovima laboratorijskog materijala

18. decembar 2019. godina
Nema ušteda u troškovima laboratorijskog materijala

Prosečna godišnja priznata naknada za sanitetski i medicinski potrošni materijal kod zdravstvenih ustanova od 2016 – 2018. godine iznosila je 13,7 milijardi dinara,od čega se 6,3 milijarde dinara odnosilo na troškove laboratorijskog materijala, rekao je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor. Na konferenciji za novinare, tokom predstavljanja nalaza izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Finansiranje laboratorijskog i sanitetskog materijala i uticaj na troškove zdravstvene zaštite“ dr Pejović je naglasio da je Republički fond za zdravstveno osiguranje finansirao troškove laboratorijskog materijala u iznosu od 6,3 milijarde dinara bez dovoljnog uveravanja u tačnost njihovog iskazivanja i opravdanost nastanka.

Prethodnih godina u revizijama finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja uočeni su problemi u upravljanju troškovima sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala. Ukazivali smo na neadekvatne kontrole Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u vezi sa ugovaranjem, praćenjem, kontrolom i priznavanjem troškova pojedinih vidova zdravstvene zaštite, između ostalih i troškova sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala, čiji deo je laboratorijski materijal, naglasio je dr Pejović.

Natalija Paušić, državni revizor je naglasila da je cilj revizije bio da se ispita da li je Republički fond za zdravstveno osiguranje obezbedio da se troškovima laboratorijskog materijala upravlja na ekonomičan i efikasan način i da li postoji prostor za unapređenje.

Kako je rekla, potrebna sredstva za laboratorijski materijal, u okviru utvrđene naknade za sanitetski i medicinski potrošni materijal, ne planiraju se prema broju i strukturi laboratorijskih usluga što onemogućava praćenje efikasnosti.

Zbog izostanka sveobuhvatne analize uslova na tržištu, nisu ostvarene moguće uštede u troškovima laboratorijskog materijala, istakla je Paušić.

Da su zdravstvene ustanove, naši subjekti revizije, u periodu od 2016. do 2018. godine, za određene reagense ispitivale tržište koje bi obuhvatilo poređenje sa nabavnim cenama koje su u postupcima javnih nabavki postigle druge zdravstvene ustanove, mogle su da uštede 31,5 miliona dinara samo za ispitane reagense, s obzirom da se cene nisu menjale, rekla je Paušić.

Po njenim rečima, postojećim načinom finansiranja troškova laboratorijskog materijala Republički fond za zdravstveno osiguranje nije obezbedio uslove za uveravanje u tačnost i opravdanost priznatih troškova.

Klinički centar Srbije do 2019. godine nije umanjivao iskazani utrošak laboratorijskog materijala za utrošak nastao pružanjem usluga neosiguranim licima. Da je Klinički centar Srbije umanjio utrošak laboratorijskog materijala za 2018. godinu za utrošak nastao pružanjem usluga neosiguranim licima, naša projekcija je da bi iskazani utrošak bio manji za oko 25,5 miliona dinara, objasnila je Paušić.

Za sve utvrđene nesvrsishodnosti nadležnim organima-subjektima revizije i to Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji je nadležan da planira i obezbeđuje finansijska sredstva za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja i Domu zdravlja „Novi Sad”, Opštoj bolnici Valjevo, Opštoj bolnici Jagodina, Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i Kliničkom centru Srbije date su preporuke, kako bi se otklonili uzroci problema.