Povećana efikasnost kontrole i upravljanja javnim finansijama na lokalnom nivou

30. oktobar 2019. godina
Povećana efikasnost kontrole i upravljanja javnim finansijama na lokalnom nivou

Državna revizorska institucija je tokom sprovođenja revizija finansijskih izveštaja, pravilnosti poslovanja, kao i svrsishodnosti poslovanja utvrdila da se stanje u vezi sa trošenjem javnih sredstava na lokalnom nivou blago poboljšava, ali da ta poboljšanja treba da budu brža i veća, rekao je danas dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor. On je na konferenciji povodom svečanog zatvaranja projekta „Unapređenje revizije na opštinskom nivou u cilju jačanja odgovornosti i efikasnosti u upravljanju javnim finansijama“ naglasio da je nedovoljno efikasan sistem interne finansijske kontrole u javnom sektoru jedan od glavnih problema u poslovanju jedinica lokalne samouprave.

Sistem interne finansijske kontrole jeste uspostavljen, ali njegova efikasnost i funkcionalnost ne obezbeđuju stepen pouzdanosti koji bi omogućio da se u dobroj ili maksimalnoj meri oslonimo na istinitost i objektivnost finansijskog izveštavanja. I dalje nailazimo na nepotrebne propuste, greške i nepravilnosti na koje ukazujemo u izveštajima o reviziji, naglasio je dr Pejović i dodao da se u izveštajima o reviziji povećava broj pozitivnih ocena, a da se smanjuje broj nepravilnosti.

Kada je reč o internoj reviziji, ona je, po rečima dr Pejovića je u manjem obimu uspostavljena na lokalnom nego na centralnom nivou.

Prema zakonu, internu reviziju treba da uspostave sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji. Međutim, od 28 gradova, šest je uspostavilo internu reviziju, kao službu sa najmanje troje zaposlenih, i to Beograd, Užice, Novi Sad, Zrenjanin, Kragujevac i Novi Pazar. A šest gradova, Sombor, Leskovac, Kraljevo, Jagodina, Bor, Sremska Mitrovica, uopšte nema internu reviziju. Ostali gradovi, njih 16, imaju uspostavljenu internu reviziju sa jedim ili dva revizora , što nije dovoljno, poručio je dr Pejović. On je dodao da je stanje u vezi sa uspostavljanjem interne revizije u opštinama mnogo lošije.

Od 117 opština u Srbiji, 24 imaju uspostavljenu internu reviziju, rekao je dr Pejović.

Generalni državni revizor je zahvalio Vladi Švajcarske, Švajcarskoj agenciji za razvoj i saradnju (SDC) i Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) što su prepoznali potrebe Državne revizorske institucije i što, već nekoliko godina pomažu u jačanju mehanizama finansijske kontrole u Srbiji.

Državna revizorska institucija je prethodnih nekoliko godina, u saradnji sa UNDP i SDC, značajno unapredila svoje revizorske kapacitete. Uložili smo velike napore u donošenju metodologije revizije finansijskih izveštaja, pravilnosti poslovanja, kao i svrsishodnosti poslovanja. Sada radimo revizije kao što to čine moderne, svetske institucije, rekao je dr Pejović.

On je dodao da su ciljevi ovog projekta, koji se tiču Državne revizorske institucije, su u potpunosti bili u skladu sa potrebama Institucije.

U saradnji sa drugim komponentama, postigli smo da osnovni cilj, a to je da trošenje javnih sredstava u Republici Srbiji, na nivou lokalnih samouprava, bude što je moguće više u skladu sa zakonima i propisima i da je povećana transparentnost javne potrošnje, tako da i građani mogu da se uvere da se javna sredstva troše na pravi način, rekao je dr Pejović.

„U odnosu na početak projekta kada nijedna lokalna samouprava nije dobila pozitivnu ocenu, sada je dato 11 pozitivnih mišljenja u reviziji finansijskih izveštaja na lokalu. Po tom osnovu, uočen je napredak u vezi sa iskazanim stanjima u finansijskim izveštajima i rezultatima poslovanja, gde su iznosi sada objektivnije iskazani. Iz revizija su, između ostalog, proistekle i inicijative koje su rezultirale promenom Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji u okviru kojih će se više pažnje stavljati na edukaciju , sertifikaciju i pitanje odgovornosti, kako kod rukovodilaca, tako i kod lica koja sastavljaju finansijske izveštaje.”, istakao je dr Pejović.

Anas Karman, zamenik stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je istakao da su zahvaljujući radu sa internim revizorima u opštinama njihovi godišnji izveštaji postali kvalitetniji i pouzdaniji, i da se poboljšala saradnja internih revizora u lokalnim samoupravama i državnih revizora.

Kroz onlajn softver za izveštaje interne revizije, finansijskog upravljanja i kontrole, kao i digitalnu platformu namenjenu usavršavanju znanja i veština internih revizora, švajcarska Vlada i UNDP, u partnerstvu sa Centralnom jedinicom za harmonizaciju pri Ministarstvu finansija povećali smo efikasnost i transparentnost javnih finansija i osigurali kontinuiranu edukaciju revizora na lokalu, rekao je Karman.

Saša Miler, šefica Sektora za upravljanje Ambasade Švajcarske u Beogradu smatra da je projekat koji je podržala Vlada Švajcarske, a sproveo UNDP, premašio postavljene ciljeve i ojačao internu reviziju u odabranim partnerskim lokalnim samoupravama.

Namera ovog projekta je bila da podigne transparentnost i odgovornost javne potrošnje na lokalnom nivou, rekla je Miler i dodala da je projekat rezultirao vidljivim institucionalnim promenama kod partnera na projektu.

Spomenka Vircburger, vršilac dužnosti pomoćnika ministra finansija, Centralna jedinica za harmonizaciju, je naglasila da se u Republici Srbiji interna finansijska kontrola, čija je komponenta interna revizija, već deset godina uspostavlja i da je to način za prelazak sa birokratskog na moderan način upravljanja.

Imamo izgrađen sistem sertifikacije internih revizora. Od 413 sertifikovanih internih revizora, 319 je aktivno. Interna revizija je uvedena u 242 institucije, rekla je Vicburger.

Na konferenciji je predstavljen napredak koji je Srbija ostvarila u poslednje četiri godine u povećanju efikasnosti kontrole i upravljanja javnim finansijama na lokalnom nivou, kao i o uključivanju organizacija civilnog društva i javnosti u planiranje i sprovođenje budžeta.

Projekat finansira Vlada Švajcarske, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj(UNDP) u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom i Ministarstvom finansija – Centralnom jedinicom za harmonizaciju. Realizovanje projekta je počelo 2015. godine sa ciljem da se unapredi sistem interne revizije i finansijskog upravljanja i kontrole u jedinicama lokalne samouprave, odnosno u cilju povezivanja Centralne jedinice za harmonizaciju i gradova koji predstavljaju regionalne centre pri izgradnji internih mehanizama kontrole javnih sredstava. Zahvaljujući projektu uspostavljena je čvršća saradnja interne i eksterne revizije na lokalnom nivou, kao i veća efikasnost kontrole i kvaliteta upravljanja javnim finansijama.