Službenim vozilima u 2012. pređeno više od 67 miliona kilometara

27. jun 2014. godina
Službenim vozilima u 2012. pređeno više od 67 miliona kilometara
Postoji rizik da direktni buDžetski korisnici upravljaju službenim vozilima na neekonomičan i neefikasan način, izjavio je Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije. Predstavljajući Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje službenim vozilima direktnih korisnika buDžeta Republike Srbije“, Sretenović je naglasio da, na osnovu podataka koji su prikupljeni za 2012. godinu, u Republici Srbiji postoji 26.966 službenih vozila kojima upravljaju direktni buDžetski korisnici. Od tog broja 6.244 su vozila opšte namene, a 20.722 vozila posebne namene.

Rashodi i izdaci za navedena vozila u 2012. godini iznosila su 6,1 milijardu dinara, od čega se na rashode i izdatke vozila opšte namene odnosilo 1,9 milijardi dinara, dok se na rashode i izdatke za vozila posebne namene odnosilo 4,2 milijarde dinara, istakao je Sretenović.

Vozila opšte namene, koja čine manje od 1/4 ukupnog broja vozila, prouzrokuju 1/3 ukupnih rashoda i izdataka. U strukturi rashoda najveći iznos čini gorivo sa 929 miliona dinara, odnosno oko 60% i tekuće popravke i održavanje sa 318 miliona dinara, odnosno oko 2o odsto.

Službena vozila opšte namene su od dana nabavke do 31.12.2012. godine, prešla blizu 590 miliona kilometara, dok su u 2012. godini, prešla ukupno više od 67 miliona kilometara, odnosno u proseku 12.000 kilometara po vozilu. Pređena kilometraža DBK po vozilu varira od 0 do preko 100.000 km, a 643 vozila u 2012. godini nije korišćeno, rekao je Sretenović.

Najveći broj vozila sa nula pređenih kilometara u 2012. godini ima Poreska uprava, i to 161 vozilo, Republički geodetski zavod - 101 vozilo, i Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija - 71 vozilo, rekao je Sretenović.

Prosečna starost vozila opšte namene je 9,5 godina, dok je prosečna potrošnja goriva po vozilu 9,78 litara na 100 km.

Generalni državni revizor je dodao da je Institucija zbog zloupotreba podnela jednu krivičnu prijavu.

Krivična prijava je podneta protiv lica koje je oštetilo buDžet Srbije za 1,2 miliona dinara, rekao je Sretenović.

Zbog istrage koja je pokrenuta nakon podnošenja krivične prijave, Sretenović nije mogao da saopšti o kojoj državnoj instituciji je reč.

Kao primer dobre prakse i svrsishodno upravljanje službenim vozilima, Sretenović je pomenuo Ministarstvo odbrane.

Detaljnom analizom utvrđeno da je da je jedan od glavnih razloga neefikasnog upravljanja to što upravljanje službenim vozilima opšte namene direktnih buDžetskih korisnika u Srbiji nije regulisano zakonom, ali i da evidencije direktnih buDžetskih korisnika ne obezbeđuju tekuće i sveobuhvatne podatke o broju službenih vozila, njihovoj iskorišćenosti i rashodima i izadacima.

Takođe, direktni buDžetski korisnici nisu uspostavili adekvatne sisteme za praćenje i kontrolu službenih vozila, a pribavljanje i prodaja službenih vozila obavlja se bez prethodnih suštinskih analiza. Većina korisnika ima delimičan sistem prikupljanja informacija i evidencija o korišćenju službenih vozila.

Radi uređenja oblasti korišćenja službenih automobila, Institucija je preporučila Vladi Srbije da preduzme aktivnosti za normativno uređenje oblasti upravljanja službenim vozillima, a direktnim korisnicima buDžeta da internim aktima propišu sve neophodne procedure vezane za korišćenje službenih vozila, da razmotre mogućnost racionalizacije vlastitog voznog parka, kao i da sve rashode i izdatke evidentiraju po vozilu, kao i sve podatke o pređenim kilometrima i upotrebi vozila.

Revizija je obuhvatila upravljanje službenim vozilima direktnih korisnika buDžeta Republike Srbije (Vlada, vladine kancelarije i službe, ministarstva, organizacije, uprave i direkcije u sastavu ministarstava). Ostali korisnici javnih sredstava (indirektni korisnici buDžeta Republike Srbije, javna preduzeća, kao i drugi nivoi vlasti – autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave) nisu obuhvaćeni zbog ograničenih resursa i vremena.

Institucija je od 126 direktnih buDžetskih korisnika prikupila podatke o broju vozila koja koriste, kada su nabavljena, koja im je nabavna, a koja sadašnja vrednost, koliko su kilometara prešla od dana nabavke do 31.12.2012. godine, koliko su prešla u 2012. godini, u čijem su vlasništvu, koji je pravni osnov za korišćenje, kolika je prosečna potrošnja goriva, koliki su rashodi za gorivo, održavanje, rezervne delove, registraciju, osiguranje i parkiranje.

Za potrebe ove revizije analizirano je upravljanje službenim vozilima opšte namene, dok vozila za posebne namene (policijska i vojna) nisu bila predmet detaljne analize.

Nakon analize opštih podataka, Državna revizorska institucija je na osnovu određenih, jasno definisanih merila, odabrala 15 od 126 direktnih buDžetskih korisnika za detaljnu analizu. Izabrani direktni buDžetski korisnici upravljaju sa 88% od ukupnog broja vozila i 84% ukupnih rashoda za vozila.

Nakon toga, Institucija je izradila nacrt, zatim predlog i konačan izveštaj o reviziji koji je uručila na adrese 15 direktnih buDžetskih korisnika, odnosno odgovornim i pređašnjim odgovornim licima.

Ovo je prvi izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji svrsishodnosti poslovanja.

Revizija je sprovedena kao pilot revizija u okviru tvining projekta „Jačanje kapaciteta Državne revizorske institucije“ koji sprovode Revizorski sud Holandije i Kancelarija generalnog revizora Velike Britanije.