Značaj finansijske odgovornosti vlasti u Srbiji

06. jun 2012. godina
Značaj finansijske odgovornosti vlasti u Srbiji

Nezavisni državni revizor je ključna veza između izvršne vlasti sa jedne i parlamenta i građana sa druge strane. Revizor nadgleda regularnost rada izvršne vlasti, vrši nezavisne istrage i tako utvrđuje i potvrđuje kredibilitet rada institucija, rekao je Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije. Otvarajući konferenciju „Ka većoj finansijskoj odgovornosti vlasti u Srbiji“ Sretenović je naglasio da principi dobrog upravljanja, pre svega transparentnost i odgovornost, jednakost i fer postupanje, efikasnost i efektivnost, poštovanje pravnih normi, visoki etički standardi, predstavljaju osnovu na kojoj se gradi pouzdana i otvorena državna uprava.
Ostvarenje ciljeva odgovornosti i transparentnosti poslovanja, kao dva ključna principa dobrog upravljanja, zavise u velikoj meri od toga kako funkcioniše revizija. Iz tog razloga parlamenti mnogih zemalja sveta daju veliki stepen nezavisnosti svojim vrhovnim revizorskim institucijama, istakao je Sretenović. Po njegovim rečima, kvalitet realizacije razvojnih programa i ciljeva Vlade, zavisi u velikoj meri od funkcionisanja sistema interne revizije i interne kontrole. Što je interna revizija efikasnija, smanjuje se „strah” od eksterne revizije.
Za razliku od većine zemalja EU, nama predstoji još dosta rada na uspostavljanju moderne i dovoljno objektivne funkcije interne kontrole i revizije u organima uprave, poručio je Sretenović. On je dodao da stručnjaci u Srbiji ocenjuju da je poslednih godina postignut važan pomak u razvoju internih mehanizama finansijske odgovornosti. To potvrđuju i nalazi u našim izveštajima. Ipak, trebalo bi uraditi još mnogo da bi se ispunili evropski standardi i kriterijumi u oblasti interne kontrole i interne revizije, zaključio je generalni državni revizor. On je poručio da će Državna revizorska institucija nastaviti da se bori za položaj koji imaju srodne institucije u drugim demokratskim, visoko razvijenim zemljama i da teži ka jačanju svojih kapaciteta.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić naglasio je da je za svaku uređenu državu, a posebno za zemlje u tranziciji, finansijska odgovornost prioritetno pitanje.
Državna revizorska institucija bi što pre trebalo da dođe u poziciju da bude osposobljena da vrši nadzor nad javnim rashodima, ali ne samo sa stanovišta zakonitosti, već i sa stanovišta svrsishodnosti, zaključio je Šabić.
Zaštitnik građana Saša Janković apelovao je na vraćanje etike i moralnosti u državnu upravu, jer bi se u tom slučaju novcem poreskih obveznika pravilno raspolagalo.
Dok ne zaživi dobra uprava među državnim službenicima, sadašnji nezavisni državni kontrolni organi ostaće u manjini i neće moći bilo šta da promene, rekao je Janković.
Lorens Veter, direktor Projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast, poručio je da USAID podržava transparentno i odgovorno upravljanje i da će nastaviti da pruža pomoć u uočavanju elemenata korupcije. Po njegovim rečima, javna sredstva bi trebalo da se koriste efektivno, a u tome mogu da pomognu i preporuke koje Državna revizorska institucija daje subjektima revizije.
Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije istakla je da je finansijska odgovornost vlasti najvažniji deo odgovornosti i da bi u Srbiji trebalo da se uspostavi nezavisno od evropskih integracija. Ona je podsetila da je pitanje finansijske kontrole deo pregovora za pristupanje Srbije EU. Delević je ocenila i da se Državna revizorska institucija nalazi u fazi institucionalne izgradnje.
U drugom panelu koji se odnosio na ulogu Narodne skupštine u stvaranju finansijske odgovornosti vlasti govorila je Ljubica Nedeljković, potpredsednica Saveta Državne revizorske institucije. Ona je dodala da finansijsku odgovornost posmatra u sklopu ukupnog upravljanja javnim finansijama.
Po njenim rečima, Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji je izrađen na osnovu najboljih iskustava evropskih zemalja i da je na taj način najbolje iskorišćena okolnost što je Srbija poslednja zemlja u Evropi koja je dobila VRI. U Zakon smo ugradili najbolja rešenja do kojih su došle institucije sa dugogodišnjom tradicijom, rekla je Nedeljković.

Državna revizorska institucija, radi unapređenja saradnje sa Parlamentom, može da poveća obim i vrstu revizija, da koristi međunarodne standarde prilikom izrade izveštaja, i da izveštaje dostavlja skupštini blagovremeno. Naročito je važna saradnja sa Narodnom skupštinom u delu odazivnih izveštaja. Samo ako zajednički budemo analizirali preporuke ili mere koje smo dali subjektima revizije, možemo da vidimo koliki je naš doprinos u unapređenju rada, zaključila je Nedeljković.
Jorgovanka Tabaković, član Odbora za finansije naglasila je da kada je u pitanju finansijska odgovornost vlasti u Srbiji mora da se deluje preventivno. Ona je dodala da je Državna revizorska institucija neprikosnoveni autoritet u oblasti ocenjivanja namenskog trošenja novca.
Državna revizorska institucija od osnivanja do danas nijednog trenutka nije snizila nivo svoje stručnosti, poručila je Tabaković.
O odnosu Parlamenta i Državne revizorske institucije govorio je i Radojko Obradović, član Odbora za finansije. Po njegovom mišljenju, uspeh Državne revizorske institucije je u ukazivanju na sistemske greške i donošenju zakonskih rešenja pomoću kojih će te greške biti trajno ispravljene. On je naglasio da je dobro što Državna revizorska institucija ima ozbiljne kapacitete, što je obuhvat revizije sve širi, a zaključci sve jači.
U drugom panelu učesnicima se obratio i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, koji je ukazao na nepostojnje ministarske odgovornosti.

Narodni poslanici imaju mogućnost da na osnovu izveštaja Državne revizorske institucije ili izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja pokrenu inicijativu o ministarskoj odgovornosti, poručio je Nenadić.

Treći deo konferencije odnosio se na saradnju organizacija civilnog društva u delu praćenja implementacije preporuka i mera Državne revizorske institucije. Učesnicima se obratila Ivana Ćirković, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike, Andrija Pejović, predstavnik Evropskog projektnog centra i Ivan Knežević, zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji. Knežević je ocenio da je potrebno unapređenje ambijenta za funkcionisanje nezavisnih institucija, poput Državne revizorske institucije. U ovom pogledu, uloga organizacija civilnog društva može da se ogleda kroz praćenje efekata i promocije nalaza koji su rezultat rada Državne revizorske institucije, kao i kroz otvorenu saradnju sa Državnom revizorskom institucijom.Tokom konferencije, Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike, predstavio je istraživanje o sprovođenju preporuka i mera Državne revizorske institucije, što je i bio povod za održavanje skupa. Konačna verzija ovog istraživanja biće završena naredne nedelje.
Konferencija „Ka većoj finansijskoj odgovornosti vlasti u Srbiji“ organizovana je u sklopu projekta „Utvrđivanje uslova za unapređenje rada Državne revizorske institucije u Srbiji“ koji finansira USAID, u okviru projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast.
Događaj je organizovala Državna revizorska institucija u saradnji sa Centrom za evropske politike i Evropskim projektnim centrom.