Државна ревизорска институција

Одговори ДРИ на посланичка питања постављена на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава одржаној 4. октобра 2022. године

09. новембар 2022. година
Одговори ДРИ на посланичка питања постављена на седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава одржаној 4. октобра 2022. године

На четвртој седници Одбора, одржаној 4.10.2022. године, разматран је Извештај о раду Државне ревизорске институције за 2021. годину и Предлог финансијског плана ДРИ за 2023. са пројекцијом за 2024. и 2025. годину. У току расправе по тачкама дневног реда, посланици чланови Одбора постављали су питања и износили закључке – на део питања одговорио сам током седнице, а део својих одговора представљам у писаној форми.

У току дискусије, посланик Ненад Митровић указао је на различите податке о висини јавног дуга исказаног у нашем Извештају и у изјави министра финансија.

Указујемо на то да стање јавног дуга на дан 31. децембар 2020. године и учешће јавног дуга у БДП-у за ту годину, који су били предмет ревизије спроведене 2021. године, износи 58,23% у односу на податак по обрачуну БДП-а за 2020. годину који је објавио Републички завод за статистику 1. марта 2021. године. Подаци о стању јавног дуга и учешћу истог у БДП-у, а које је објавио министар Синиша Мали, односе се на стање јавног дуга на дан 30. јун 2022. године које је су објављено на сајту Министарства финансија – Управе за јавни дуг у оквиру Кварталног извештаја о стању јавног дуга и износи 53,8% БДП-а за прва два квартала 2022. године, што значи да су наведени подаци различити и односе се на различите периоде.

Посланик је такође поставио питање: „Да ли је било икада контроле трошења новца у кабинету председника Републике?“

ДРИ до сада својим Програмом ревизије, а примењујући постојеће критеријуме, није обухватила ревизију трошења јавних средстава Кабинета председника Републике.

Посланица Розалија Екрес поставила је питање о имплементацији система АМС у спровођењу ревизије.

У одговору на ово питање истичемо да је почетком ове године започета имплементација софтвера који ће омогућити дигитално спровођење и праћење поступака у ревизији. С обзиром да је за увођење новог софтверског решења потребно време и да је у обухвату велика база података, тек у наредном периоду можемо очекивати да ће пројекат бити у потпуности у примени, чиме ће се постићи планирани ефекти.

Посланик Мирослав Алексић изнео је следеће констатације и поставио питања:

„У Извештају наравно нема упоредних података да бисмо могли да упоредимо како је то било, рецимо, пре 2020. или 2019. године, да бисмо могли да видимо и измеримо какав је рад и резултати рада у 2021. години.“

Како је посланик упутио примедбу на то да нема упоредних података о раду ДРИ из 2021. године у односу на раније године, напомињемо да су сви Извештаји о раду ДРИ објављени на сајту и да су сачињени према структури која је утврђена Пословником о раду ДРИ.

Посланик је, затим, изнео примедбу о томе да ни једна странка власти није била предмет ревизије у претходних годину дана – „за разлику од странака опозиције које су и те како биле предмет ревизије.“

Наводимо да је ДРИ од почетка спровођења ревизије политичких партија, тј. од 2015. године закључно са 2021. годином, извршила 29 ревизија за 27 политичких партија, при чему су СНС и СПС ревидиране два пута, а у току је ревизија политичке партије Савез војвођанских Мађара, такође други пут. Остале политичке партије ревидиране су по једном.

Посланик је изнео примедбу да смо каснили пола године са објављивањем извештаја о ревизији „Крушик“ Ваљево, да смо ревизију радили још 2018. године, када је у јеку била афера „Крушик“, како је навео: „Када је господин Обрадовић као узбуњивач изнео информације које су се нашле и у вашем извештају, само што је он објављен 29. јануара 2020. године, а ревизија рађена 2018. године.“

У одговору наводимо да није тачна тврдња посланика о кашњењу, јер наведена ревизија није рађена 2018, већ 2019. године за 2018. годину, а извештај је завршен 30. децембра 2019. године. Датум објављивања извештаја није датум коначности истог.

Једно од питања посланика гласило је: „Шта се догодило са ревизијом аквизиције 'Телекома'?“

У одговору на ово питање истичемо да није тачна тврдња да је ревизија аквизиција „Телекома Србија“ а.д. Београд била тема, већ је радна тема ове ревизије била „Аквизиције од стране државних предузећа“. Стицање финансијске имовине аквизицијама навело нас је на закључак о потреби испитивања ефикасности надзорa и контроле тог процеса од стране надлежних органа. Након спроведене предстудије, дефинисан је тачан назив теме који је гласио: „Ефикасност контроле аквизиција од стране надлежних органа“ и обухватио је три субјекта ревизије: ЈП „Електропривреда Србије“ Београд, ЈП „Србијагас“ Нови Сад и „Телеком Србија“ а.д. Београд. Није тачна изнесена тврдња да је у поступку ревизије дошло до промене врсте ревизије из сврсисходности у правилност пословања.

Овакав начин израде предстудије и коначног дефинисања теме у складу је са прописима и стандардима ревизије. Све одлуке које се односе на Програм ревизије доноси Савет институције.

Посланику Алексићу, као и сваком грађанину ове земље, доступан је извештај о ревизији на сајту ДРИ.

Следеће питање посланика односило се на трошење средстава у ЈП ЕПС на „разноразна приватна обезбеђења, агенције итд.“, како је навео.

У одговору истичемо да је ДРИ до сада у ЈП ЕПС извршила следеће ревизије:

1.Извештај о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања Јавног предузећа „Електропривреда Србије“ Београд за 2012. годину

2.Извештај о ревизији финансијских извештаја ЈП Електропривреда Србије, Београд за 2018. годину

3.Извештај о ревизији правилности пословања „ЈП Електропривреда Србије“, Београд за 2018. годину,у делу који се односи на накнаде по уговорима за рад ван радног односа и осталим уговорима са физичким лицима за 2019. годину и јавне набавке за 2018. и 2019. годину

4.Јавно предузеће Електропривреда Србије било је субјект ревизије у ревизији сврсисходности пословања „Управљање индустријским отпадом“ за период од 2016. до 2018. године

У вези са трошковима обезбеђења у „ЈП Електропривреда Србије“, Београд, детаљније можете прочитати у Извештају о ревизији правилности пословања „ЈП Електропривреда Србије“, Београд за 2018. годину, у делу који се односи на накнаде по уговорима за рад ван радног односа и осталим уговорима са физичким лицима за 2019. годину и јавне набавке за 2018. и 2019. годину, а који је објављен на интернет страници Државне ревизорске институције.

Посланик је поставио питање: „Зашто ни једном до сада није урађена ревизија Београда на води?“

У одговору на питање указујемо на то да Институција на основу процењеног ризика, утврђених критеријума и додељених пондера по сваком критеријуму формира ранг-листе субјеката, од којих, сагласно са капацитетима, врши избор субјеката које ћеревидирати по Програму ревизије за одређену годину. Према задатим критеријумима и капацитетима Институције, а на основу места на ранг-листи, „Београд на води“ није ушао у Програм ревизије. Напомињемо да је учешће државе у капиталу овог предузећа 32%.

Следеће питање посланика односило се на податке о броју лица која су напустила ДРИ у 2021. години.

У току 2021. године ДРИ је напустило 14 лица –два запослена су преминула, два су пензионисана, седам је преузето од стране других органа, а три лица су дала отказ због одласка у приватна предузећа и у иностранство.

Посланик је поставио питање: „Да ли је истина да се на међународним скуповима Косово појављује без звездице, тј. да је на 11. седници 'Евросаја', у којој сте ви учествовали, изгласан пријем косовске ДРИ у пуноправну чланицу 'Евросаја'. Ја не знам да ли сте у току са државном политиком ове земље да ми не признајемо Косово, да не признајемо чланство Косова у међународним институцијама и да не подржавамо то и волео бих да ми одговорите зашто сте то прећутали и зашто нема никаквих информација о томе, а чини ми се да су веома важне информације?“

Није истина да се на међународним скуповима где учествује Србија, тзв. Косово, поред имена, појављује без звездице. Нетачна је тврдња да је на 11. Конгресу Европске организације врховних ревизорских институција (ЕУРОСАИ), одржаном 14. априла 2021. године, изгласан пријем тзв. „Косова“ у пуноправно чланство ЕУРОСАИ. Одлуку о чланству тзв. „Косова“ у ЕУРОСАИ донео је Управни одбор (УО) ЕУРОСАИ на 52. седници одржаној 12. новембра 2020. године, дакле пет месеци пре одржавања 11. Конгреса ЕУРОСАИ. Од укупно 50 врховних ревизорских институција (ВРИ) чланица ЕУРОСАИ, само осам ВРИ имају право одлучивања у Управном одбору ЕУРОСАИ, а међу њима није Србија, тако да је злонамерно довођење мене у било какву везу са овим питањем.

Посланик је навео да смо у Програму исказали и недостајућа средства за плате у износу од 162 милиона 330 хиљада динара и питао је како је до тога дошло.

У одговору на наведено питање истичемо да смо приликом планирања потребних средстава за зараде запослених са припадајућим социјалним доприносима на терет послодавца пошли од планираног броја запослених у 2023. години, у складу са Нацртом кадровског плана. На основу тога, ДРИ планира да на дан 31.12.2023. године има 362 запослена, а тренутно имамо 329 запослених. Полазећи од утврђених лимита од стране Министарства финансија за 2023. годину и планираног броја и структуре за 362 запослена у 2023. години, према Нацрту кадровског плана за 2023. годину, планирана средства за зарадеи социјалне доприносе на терет послодавца износе 992.106.000 динара из буџета Републике Србије. Самим тим, Институција је исказала недостајућа средства у односу на утврђене лимите. Напомињемо да се планирана средства за зараде и социјалне доприносе у 2022. години не могу поредити са пројектованим средствима за зараде и социјалне доприносе у 2023. години.

Из постављених питања и изнетих констатација посланика Алексића јасно је да није довољно упознат са одредбама Закона о Државној ревизорској институцији и њеним надлежностима, а о било чијем, па и о мом понашању, могу да одлучују надлежни државни органи.

Посланик Небојша Зеленовић поставио је питање о броју запослених у систему државе, локалне и регионалне администрације.

У одговору на ово питање истичемо да одговор треба затражити од надлежног министарства, односно од Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Следеће питање посланика односило се на број јавних тела која имају обавезу да уведу систем финансијског управљања и контроле.

У одговору на наведено питање указујемо да ДРИ сваке године у свом Извештају о раду наводи колико је корисника јавних средстава ревидирано те године, колико њих има обавезу да успостави наведени систем и колико их је успоставило. О свим другим подацима по овом питању, можете се обратити Министарству финансија – Централној јединици за хармонизацију, као надлежном телу.

Посланик је упутио питање у вези са нашим дефинисањем проблема у јавним набавкама у вези са бројем понуђача.

У надлежности ДРИ јесте да у поступку ревизије испита и утврди чињенично стање и да о њему извести путем свог извештаја.

Следеће питање посланика односило се на Управу за јавне набавке: „Колико смо далеко од тога да се на нивоу државе уведе јединствен систем, централизован систем јавних набавки? Да ли уопште постоји идеја да се то уради?“

У одговору на постављено питање истичемо да Закон о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019) чланом 79. став 3, прописује могућност обављања послова централизованих јавних набавки на републичком, покрајинском или на нивоу локалне самоуправе. Како се у држави спроводе централизоване јавне набавке, ДРИ је препознала значај ове теме и спровела две ревизије сврсисходности пословања и то:

(1) 2021. године на тему: Ефикасност и економичност поступка централизоване јавне набавке реагенаса и
(2) 2019. године на тему: Обезбеђивање конкуренције у поступку централизованих јавних набавки.

Оба извештаја се налазе на сајту ДРИ.

У оквиру дискусије са послаником Алексићем у вези са бројем поднетих пријава, истичемо да број поднетих пријава не зависи од рада ДРИ, већ од понашања одговорних лица код корисника јавних средстава, од измене законских прописа, као и од отклањања откривених неправилности/ несврсисходности. Када у току спровођења ревизије прикупи одговарајуће доказе који указују на постојање прекршајног, кривичног или неког другог дела, ДРИ подноси пријаве надлежним органима и судовима. У постојећем извештају о раду ДРИ исказан је тачан број пријава које су поднете у 2021. години, док је у претходном периоду број пријава обухватао годину за коју се извештава, укључујући и број пријава које су поднете до дана састављања извештаја о раду ДРИ те је јасно да се наведени подаци не могу поредити.

Посланица Радмила Васић затражила је појашњење исказаног повећања недостајућих средстава у финансијском плану ДРИ, при чему је указала на то да је велика разлика у износу недостајућих средстава за 2023. годину –од 174 милиона динара у односу на 2021. годину, на 46 милиона динара.

Као прво, наведени износи нису упоредиви јер се 174 милиона динара односи на планирана средства, а 46 милиона се односи на извршена средства, а све у различитим годинама, различитом броју и структури запослених, повећању основице за обрачун и исплату плата, разликама у боловању, ценама услуга и роба потребних за редовно обављање посла.

У вези са констатацијама посланице које се односе на подношење пријава и реакцију полиције и судства на криминал, скрећемо пажњу на то да смо на питање пријава одговорили посланику Мирославу Алексићу.

Следеће питање посланице односило се на критеријуме који се користе при сачињавању плана ревизије.

Приликом израде Програма ревизије, користимо Смернице за годишње планирање које смо израдили у складу са Законом о ДРИ и најбољом праксом препорученом стандардима ревизије ВРИ. Ми планирамо спровођење ревизија по приоритетима, у три опште категорије:

-Обавезне ревизије које су прописане законом
-Ревизијски посао који је прописан законом, где самостално одлучујемо када је реч о временском планирању, обиму и /или врсти ревизијског посла
-Ревизијски посао који је опциони, односно не постоје захтеви у Закону о ДРИ

Према члану 43. Закона о ДРИ, извештавамо Народну скупштину подношењем Извештаја о ревизији завршног рачуна буџета Републике, завршних рачуна, финансијских планова организација обавезног социјалног осигурања и консолидованих, финансијских извештаја Републике. То су обавезне ревизије финансијских извештаја. Усвојили смо принцип, у складу са ИССАИ 2600, да обухватамо све значајне компоненте Консолидованог извештаја Републике Србије, тј. оне чији су расходи и издаци минимум 1% овог извештаја и да нам минимални обухват буде 70%.

Поред обавезних ревизија, спроводимо и ревизије за које самостално одлучујемо о обиму и/или врсти ревизијског посла, а теме и субјекте бирамо на основу спроведене процене ризика које сви сектори за ревизију спроводе једном годишње. Сви сектори приликом предлагања тема, субјеката и врста ревизија образлажу критеријуме. Теме којима се бавимо у ревизијама сврсисходности пословања одређују се на основу спроведене процене ризика у којој се утврде системски проблеми. Основни критеријум за избор тема је материјалност и могућност остваривања додатне вредности за друштво. Ове ревизије покривају све области у друштву према функционалној класификацији – од социјалне заштите до образовања.

Посланица је упутила и питање у вези са неправилностима више исплаћених плата те да ли је више исплаћен новац враћен.

У одговору на овако постављено питање уочавамо опште присутну појаву тзв. „јаз у очекивању“. Од ДРИ се очекује да открије неправилност, да исту осуди и изврши. Заправо, ДРИ има надлежност да испита финансијске извештаје и пословање корисника јавних средстава и да, када открије грешке, неправилности и несврсисходности, о томе извештава и обелодањује. Враћање наведених средстава је у надлежности других државних органа.