Dr Pejović: Nenaplaćena potraživanja po osnovu izvornih prihoda jedinica lokalnih samouprava u 2019. godini iznosila najmanje 135 milijardi dinara

19. januar 2021. godina
Dr Pejović: Nenaplaćena potraživanja po osnovu izvornih prihoda jedinica lokalnih samouprava u 2019. godini iznosila najmanje 135 milijardi dinara

Nenaplaćena potraživanja po osnovu izvornih prihoda jedinica lokalnih samouprava (JLS), u proseku iznose trećinu godišnjeg budžeta, a kod pojedinih JLS dostižu i preko 50 odsto ukupnog godišnjeg budžeta, izjavio je danas dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.

Na konferenciji za medije, tokom predstavljanja Izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost naplate izvornih prihoda u jedinicama lokalne samouprave“ dr Pejović je naglasio da su ova potraživanja 31. decembra 2019. godine iznosila najmanje 135 milijardi dinara, što je dvostruko više od iznosa naplaćenih prihoda po istom osnovu u istoj godini.

Od 2017. do 2019. godine potraživanja JLS po osnovu izvornih prihoda su porasla kod 107 JLS u ukupnom iznosu od 9,6 milijardi dinara, rekao je dr Pejović i dodao da su istovremeno JLS otpisale najmanje 12 milijardi dinara potraživanja po osnovu izvornih prihoda.

Revizori su utvrdili da JLS nisu obezbedile plansko ažuriranje evidencija obveznika, kontinuitet u preduzimanju mera naplate, adekvatnu kontrolu i praćenje efekata, zbog čega je iznos nenaplaćenih izvornih prihoda značajan, a povećan je i rizik od njihovog otpisa.

Problemi u naplati izvornih prihoda umanjuju finansijske kapacitete JLS i utiču na obim i dinamiku realizacije planiranih rashoda i izdataka, kvalitet javnih usluga i potrebu za dodatnim transferima iz budžeta Republike Srbije.

Prema rečima dr Pejovića, izvorni prihodi u proseku čine između 30 i 40 odsto ukupnih sredstava jedinica lokalne samouprave, a za njihovo utvrđivanje, naplatu i kontrolu su nadležne JLS.

Sprovedene revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja ukazuju na to da evidencije o obveznicima i predmetu oporezivanja nisu ažurne, da JLS izdaju mali broj opomena zbog dugovanja obveznika po osnovu izvornih prihoda, a da se mere prinudne naplate ili nedovoljno primenjuju ili gotovo potpuno izostaju, istakao je dr Pejović.

Cilj revizije bio je da se oceni u kojoj meri su JLS efikasne u obezbeđivanju potpune i pravovremene naplate izvornih prihoda.

Učešće naših subjekata revizije, a to su gradovi Beograd, Leskovac, Sremska Mitrovica i Opština Aranđelovac, u ukupnim nenaplaćenim potraživanjima JLS po osnovu izabranih izvornih prihoda iznosi 48 odsto, istakao je Zoran Stepanović, vođa tima koji je sproveo reviziju i dodao da se na ove subjekte odnosi i 51 odsto otpisanog iznosa potraživanja.

Kod svih JLS, koje su bile subjekti revizije DRI, od 2017. do 2019. godine prisutan je porast nenaplaćenih potraživanja, a značajno učešće u nenaplaćenim potraživanjima odnosi se na porez na imovinu.

U evidencijama ova tri pomenuta grada i jedne opštine nalaze se i potraživanja u ukupnom iznosu od 4,1 milijarde dinara koja nisu otpisana, a po kojima nije bilo uplata u roku od deset godina.

Beograd po ovom osnovu potražuje 3,6 milijardi dinara, Leskovac 232 miliona dinara, Aranđelovac 216 miliona dinara,Sremska Mitrovica 56 miliona dinara.

Prilikom masovnog izdvajanja dužnika radi slanja opomena, JLS su koristile dodatne kriterijume zbog čega nisu slale opomene svim dužnicima ili ih nisu slale redovno.

Na ovaj način nije došlo ni do prekida zastarelosti prava na naplatu utvrđenog potraživanja kod ovih dužnika, rekao je Stepanović.

Neredovno i selektivno slanje opomena i neuručene opomene dužnicima uticale su na odsustvo preduslova za preduzimanje mera prinudne naplate.

U postupcima prinudne naplate od 2017. do 2019. godine obezbeđena je naplata između 29 odsto i 72 odsto iznosa potraživanja obuhvaćenog rešenjima o prinudnoj naplati.

Nenaplaćena potraživanja po kojima nije bilo uplata u roku od deset godina odnose se na 5-15 odsto dužnika.

Nakon sprovedene revizije, Državna revizorska institucija je subjektima revizije dala 38 preporuka radi otklanjanja uočenih nesvrsishodnosti. Preporuke se odnose na uređivanje poslovnih procesa; ažuriranje podataka; blagovremenu naplatu dospelog duga, prekid zastarelosti i pokretanje postupka prinudne naplate; realnije iskazivanje nenaplaćenih potraživanja; izveštavanje i praćenje efekata preduzetih mera; uspostavljanje efikasnog nadzora u postupku poreske kontrole.

Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost naplate izvornih prihoda u jedinicama lokalne samouprave“ dostupan je OVDE.