Stanje u oblasti ruralnog razvoja još uvek nije zadovoljavajuće

25. februar 2021. godina
Stanje u oblasti ruralnog razvoja još uvek nije zadovoljavajuće

Vrhovni državni revizor u Sektoru broj 2 Stojanka Milovanović i viši savetnik u reviziji Đurđa Kovačević predstavile su danas na sastanku Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) - Mreže za poljoprivredu i ruralni razvoj, putem zoom platforme, najznačajnije nalaze, zaključke i preporuke koje su obuhvaćene Izveštajem o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Podsticaji merama ruralnog razvoja“.

Ruralne oblasti u Republici Srbiji se susreću sa brojnim problemima, poput staračkih gazdinstava i zastarele poljoprivredne mehanizacije.

Poslednjih godina usvojen je veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ali ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće.

Cilj revizije je bio oceniti da li su nadležni organi kroz podsticaje merama ruralnog razvoja doprineli ostvarenju ciljeva politike ruralnog razvoja.

Državna revizorska institucija je u fazi planiranja revizije poslala upitnike na adrese 145 JLS i utvrdila da samo 26 odsto gradova i opština ima usvojene strateške planove ruralnog razvoja u 2019. godini. Upravo gradovi i opštine koji izdvajaju najviše sredstava za podsticaje merama ruralnog razvoja, nemaju strateške planove.

Revizija je pokazala i da su podaci o planiranim sredstvima za podsticaje merama ruralnog razvoja u evidenciji opština i gradova, Autonomne Pokrajine Vojvodine,i programima podrške i evidenciji Ministarstva poljoprivrede različiti.

Prema navodima Ministarstva poljoprivrede, izmene obrazaca i sadržine programa podrške dešavaju se zbog stalnog usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Različitost podataka onemogućava primenu kvalitativne i kvantitativne analize mera efekata ruralnog razvoja na nivou gradova i opština, a samim tim i sprovođenje evaluacije na nacionalnom nivou.

Za period revizije uočen je porast broja opština i gradova koje imaju Program podrške i to sa 108 u 2017. godini na 120 u 2019. godini.

Najveći broj opština i gradova koje ne pružaju podršku za sprovođenjeovog programa nalazi se na teritoriji AP Vojvodine.

U 2017. i 2018. godini Ministarstvo poljoprivrede nije moglo da utvrdi da li su programi podrške opština i gradova i AP Vojvodine usklađeni sa ciljevima politike ruralnog razvoja, jer je tek u 2018. godini donelo Nacionalni program ruralnog razvoja koji ne propisuje kvantitativno utvrđene ciljne vrednosti pokazatelja, niti dinamiku njihove realizacije.

Predstavljanje najvažnijih nalaza, zaključaka i preporuka iz revizije svrsishodnosti poslovanja koja je sprovedena tokom 2020. godine, pomoći će jedinicama lokalnih samouprava u budućem sagledavanju i realizovanju lokalne politike podsticaja kroz programe podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Mrežu za poljoprivredu i ruralni razvoj SKGO čine stručnjaci lokalnih uprava koji se bave pitanjima poljoprivrede i ruralnog razvoja i izrađuju i realizuju godišnje programe podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.