Историјат ДРИ
Државна ревизорска институција, највиши орган ревизије јавних средстава у Републици Србији, основана је Законом о Државној ревизорској институцији 2005. године.
Наредне, 2006. године, Државна ревизорска институција је препозната као уставна категорија. У делу Устава Републике Србије који се односи на економско уређење и јавне финансије, наведено је да „извршавање свих буџета контролише Државна ревизорска институција“(члан 92), као и „Државна ревизорска институција је највиши државни орган ревизије јавних средстава у Републици Србији, самостална је и подлеже надзору Народној скупштини, којој и одговара“ (члан 96).
На петој седници Одбора за финансије Народне скупштине, која је одржана 6. септембра 2007. године, чланови Oдбoра су гласањем утврдили листу кандидата Савета Државне ревизорске институције коју су предложили Народној скупштини на усвајање. За председника Савета, предложен је Радослав Сретеновић, за потпредседника Љубица Недељковић, а за чланове Савета предложени су Зоран Тамаш, проф. др Љиљана Дмитровић-Шапоња и Наталија Ћатовић. На седници Народне скупштине која је одржана 24. септембра 2007. године, Народна скупштина изабрала је председника, потпредседника и чланове Савета Државне ревизорске институције, највишег органа Институције.За председника Савета изабран је Радослав Сретеновић, за потпредседника Љубица Недељковић, за чланове Зоран Тамаш, проф. др Љиљана Дмитровић Шапоња и Наталија Ћатовић.
Избор чланова Савета означава и почетак рада Институције.
Годину дана након избора, проф. др Љиљана Дмитровић Шапоња је поднела оставку на место члана Савета. На 16. седници Одбора за финансије, која је одржана 21. јануара 2009. године, чланови Одбора су усвојили већином гласова предлог одлуке о избору Данке Аксентијевић за члана Савета Државне ревизорске институције. Народна скупштина, на седници која је одржана 18. марта 2009. године, је донела одлуку и за члана Савета изабрала Данку Аксентијевић.
Убрзо након оснивања, у новембру 2008. године, Државна ревизорска институција постала је пуноправна чланица Међународне организације врховних ревизорских институција (INTOSAI).Део Европске организације врховних ревизорских институција (EUROSAI) Државна ревизорска институција је постала пуноправним чланством 23. јуна 2009. године.
Ради обављања послова из надлежности Институције, односно ближег уређења поступка ревизије, Народна скупштина је усвојила 2009. године Пословник о Државној ревизорској институцији 2009. године.
Ипак, међу најважнијим датумима од оснивања Институције свакако је 27. новембар 2009. године. Тога дана је Државна ревизорска Институција предала Народној скупштини први извештај о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања. Извештај се односио на завршни рачун буџета Републике Србије за 2008. годину.
Наредне, 2010. године, Државна ревизорска институција је постала чланица Мреже врховних ревизорских институција држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у Европскoj унији.
Први Стратешки план Државне ревизорске институције за период 2011-2015. године донет је 2011. године.
На петој седници Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, која је одржана 17. септембра 2012. године, чланови Одбора су размотрили кандидатуре и утврдили листу кандидата за председника, потпредседника и чланове Савета Државне ревизорске институције. Кандидат за председника Савета био је Радослав Сретеновић, за потпредседницу др Бојана Митровић, а за чланове Савета Наталија Ћатовић, Гордана Тишма и Мирослав Митровић. Нови сазив Савета Државне ревизорске институције, изабран је 25. септембра 2012. године. За председника Савета, по други пут на ту функцију, Народна скупштина изабрала је Радослава Сретеновића, за потпредседницу др Бојану Митровић, за чланове Наталију Ћатовић, Гордану Тишму и Мирослава Митровића.
Први извештај о ревизији сврсисходности пословања под називом „Управљање службеним возилима директних корисника буџета Републике Србије“ представљен је јавности 27. јуна 2014. године.
Други Стратешки план за период 2016-2020. године Државна ревизорска институција донела је 28. децембра 2015. године. Општи циљеви овог документа односе се на очување независности и одговорности Институције, пружање квалитетних ревизорских услуга усклађених са стандардима ИССАИ, унапређивање организационих капацитета, јачање партнерских односа са кључним заинтересованим странама ради побољшања угледа и утицаја Државне ревизорске институције. Промовисање доступности, респектабилности и иновативности представљају суштинске вредности овог стратешког плана.Овим планом Државна ревизорска институција је поставила приоритете који се односе на даљи развој Институције као професионалне ревизорске институције, што боље коришћење знања, вештина и стручности Државне ревизорске институције, максимално повећање утицаја ревизија, као и доказивање сврсисходног пословања и одговорности Институције кроз најбоље коришћење сопствених ресурса.
Трећи сазив Савета Државне ревизорске институције Народна скупштина Републике Србије изабрала је 19. априла 2018. године на Трећој седници Првог редовног заседања у 2018. години. Народни посланици, већином гласова, за председника Савета изабрали су др Душка Пејовића, до тада врховног државног ревизора у Сектору за ревизију буџета локалних власти, док су за потпредседницу реизабрали др Бојану Митровић. За чланове Савета изабарни су Невенка Бојанић, Маријана Симовић и Љиљана Димитријевић. Председника, потпредседницу и чланове Савета народни посланици изабрали су на предлог Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.
Четврти сазив Савета Државне ревизорске институције Народна скупштина Републике Србије изабрала је 20. априла 2023. године на Првој седници Првог редовног заседања у 2023. години. Народни посланици, већином гласова, за председника Савета реизабрали су др Душка Пејовића, док су за потпредседницу изабрали Марију Обреновић. За чланове Савета реизабарне су Невенка Бојанић, Љиљана Димитријевић и Маријана Симовић. Председника, потпредседницу и чланове Савета народни посланици изабрали су на предлог Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.