Usluga ličnog pratioca deteta ne postoji u trećini gradova i opština u Srbiji

26. januar 2021. godina
Usluga ličnog pratioca deteta ne postoji u trećini gradova i opština u Srbiji

Uslugu ličnog pratioca deteta u 2019. godini nije uspostavilo 33 odsto gradova i opština u Srbiji, a u čak 29 jedinica lokalne samouprave, kod kojih je ova usluga uspostavljena, pružaju je nelicencirane organizacije, što dovodi u pitanje kvalitet pružanja usluge, pokazao je izveštaj Državne revizorske institucije.

Usluga socijalne zaštite lični pratilac deteta u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena, navedeno je u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Obezbeđivanje usluge u oblasti socijalne zaštite – Lični pratilac deteta”, koju je DRI sprovela tokom 2020. godine.

Odsustvo planiranja i nedostatak finansijskih sredstava u budžetima jedinica lokalne samouprave za realizaciju ove usluge, nepostojanje lokalnih normativnih akata, mali broj licenciranih organizacija ili ustanova za pružanje ove usluge, kao i način na koji se vrši nadzor nad pružanjem usluge, ukazuju na rizik od neefikasnog pružanja ove usluge, rekao je na konferenciji za novinare dr Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor.

Lični pratilac deteta dostupan je detetu sa invaliditetom odnosno smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljenje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu.

Kako je objasnio dr Pejović, usluga ličnog pratioca deteta je najmanje razvijena u Južnoj i Istočnoj Srbiji, jer 48 odsto jedinica lokalnih samouprava, koje nisu uspostavile ovu uslugu, pripadaju ovom regionu.

Cilj ove revizije je bio da ispita da li se efikasnijim sprovođenjem aktivnosti JLS-subjekata revizije može obezbediti da deca sa invaliditetom odnosno smetnjama u razvoju, kojima je potrebna dodatna podrška, ostvare uslugu ličnog pratioca deteta, radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici i uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti, naveo je dr Pejović.

Kako je pokazao izveštaj, gradovi i opštine koji su bili subjekti revizije nisu preduzeli sve neophodne aktivnosti na uspostavljanju usluge ličnog pratioca deteta.

Od 2017. do 2019. godine samo je Beograd obezbedio uslugu ličnog pratioca deteta preko licencirane organizacije, Smederevska Palanka je uslugu obezbedila preko nelicencirane organizacije, dok Kragujevac i Apatin nisu obezbedili ovu uslugu, istakla je Svetlana Milanović Vrcelj, vođa tima koji je sproveo reviziju.

Kako je objasnila Vrcelj, interresorne komisije subjekata revizije nisu uvek blagovremeno donosile zajedničko mišljenje o proceni potreba korisnika za dodatnom podrškom, što može uticati i na omogućavanje jednake dostupnosti uslugama socijalne zaštite.

Interresorna komisija opštine Smederevska Palanka u 2018. godini u 64 odsto predmeta nisu u roku donosila mišljenje, odnosno donosile su mišljenja sa zakašnjenjem od jedan do 277 dana, rekla je Vrcelj.

Izveštaj je pokazao i da je postojeći način izveštavanja o radu interresorne komisije neadekvatan, što je dovelo do nedovoljnog razvoja usluge ličnog pratioca deteta.

Takođe, jedinice lokalne samouprave su delimično vršili kontrolu nad pružanjem usluge lični pratilac deteta.

Ako se posmatra datum stavljanja na listu čekanja za uslugu ličnog pratioca deteta do 31. decembra 2019. godine utvrdili smo da se na listi čekanja nalazi 393 dece u gradu Beogradu. Od ovog broja 30 odsto dece je stavljeno na listu čekanja 2016. godine i u proseku na uslugu čekaju 3,4 godine, naglasila je Vrcelj.

U 2019. godini usluga ličnog pratioca deteta je obezbeđena za 2.234 dece za čije potrebe je utrošeno 715 miliona dinara.

Usluga lični pratilac deteta obezbeđuje se iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka uslugu ličnog pratioca mogu finansirati i iz budžeta Republike Srbije putem namenskih transfera u socijalnoj zaštiti.

Za sve utvrđene nesvrsishodnosti utvrđene u toku revizije, Državna revizorska institucija je subjektima revizije dala ukupno 23 preporuke. Preporuke se odnose na normativno uređivanje usluge lični pratilac deteta, na planiranje sredstava, za izbor pružaoca usluge u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, uređivanju metodologije formiranja cene usluge. Preporuke se takođe odnose i na povećanje efikasnosti rada interresorne komisije, blagovremeno odlučivanje ali i na to da subjekti revizije urede način praćenja i izveštavanja pružanja usluge, kako bi usluga pružena u skladu sa najboljim interesom korisnika usluge i propisanim standardima.