Отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844 – 2024“
Објављено: 24. 7. 2024.У холу Дома Народне скупштине Републике Србије синоћ је свечано отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844–2024“ чиме је почело тродневно обележавање 180 година од оснивања Главне контроле - претече данашње Државне ревизорске институције Републике Србије. Пригодна изложба приказује уставна и законска решења, место, улогу, рад, људе и значај Главне контроле и Државне ревизорске институције, у прошлости и садашњости.
Отварајући изложбу, др Душко Пејовић, председник и генерални државни ревизор, истакао је да су Државна рачунџиница, Главна контрола или Државна ревизорска институција – како се зове данас, историјски називи институције која већ 180 година постоји са истим циљем: да контролише управљање и газдовање државним ресурсима.
Када је установљена, замишљена као једно од највиших државних надлештва, која ће „и на сваком месту да заштићава државне интересе: да стаје на пут злоупотребама, утајама и нетачном, неверном и несавесном вршењу службе“, нагласио је др Пејовић.
Први Закон о Главној контроли донет је 14/26. јула 1844. године. Пре тога, Главна контрола је постојала у Министарству финансија као једно његово одељење.
„Главна контрола је пратила уставни развој државе и, у зависности од односа снага у унутрашњој политици, њене надлежности и њена улога повећавале су се или смањивале. Ову институцију Кнежевине и Краљевине Србије, Краљевина Србија је, као и своју државност, унела у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевину Југославију. Са новим законским решењима од 1922. и наредних година, Главна контрола је функционисала све до 1945. године“, објаснио је др Пејовић.
Према речима др Пејовића, основни задатак и пракса рада Главне контроле из 19. и из прве половине 20. века, у савременој историји наставља се у ДРИ, највишем органу ревизије јавних средстава у Републици Србији, основаној Законом о Државној ревизорској институцији 2005. године.
„Према Уставу из 2006. године, ДРИ је дефинисана као „највиши државни орган ревизије јавних средстава у Републици Србији“, уз истицање да је у питању „самостална институција, која подлеже надзору Народној скупштини, којој и одговара“ (чл. 96). „Извршавање свих буџета контролише Државна ревизорска институција. Народна скупштина разматра предлог завршног рачуна буџета по прибављеном мишљењу Државне ревизорске институције“, рекао је др Пејовић.
Др Пејовић се захвалио др Мирославу Перишићу, директору Државног архива Србије, особљу Историјског архива Београда; управи Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“; Библиотеци Народне скупштине и Народној библиотеци Србије, генералном директору „Службеног гласника“, господину Младену Шарчевићу и његовим сарадницима, председници и генералном секретару Народне скупштине, као и Весни Дујмовић Росић запосленој у Народној супштини, на стручној и свакој другој помоћи у припремању ове изложбе.
На осам паноа изложени су, између осталог, Устројеније Главне контроле донето 14/26. јула 1844. године, Устројеније главне контроле из 1858. и 1860. године, састав Главне контроле 1867. године, Правила о полагању испита из двојног књиговодства за чиновнике Главне контроле из 1920. године, разрешница Главне контроле (19. септембар 1897. године), Изводи и Извештаји о завршном рачуну о раду 1912–1943. године, Закон о Државној ревизорској институцији – члан 96 Устава Републике Србије из 2006. године који дефинише статус Државне ревизорске институције, као и резултати рада Државне ревизорске институције 2018–2023. године.
Након свечаног дела, др Пејовић је запосленима у ДРИ уручио 17 сертификата о стицању ревизорског звања овлашћени државни ревизор, 41 сертификат о стицању ревизорског звања државни ревизор и десет међународних сертификата за ревизоре јавног сектора које издаје Развојна иницијатива Међународне организације врховних ревизорских институција (ИНТОСАИ).
Осим представника ДРИ, јубилеју присуствују и представници врховних ревизорских институција Босне и Херцеговине, Бугарске, Мађарске, Малте, Републике Северне Македоније, Републике Српске, Румуније, Словачке, Словеније, Уједињених Арапских Емирата и Федерације Босне и Херцеговине.
Подршку ДРИ у обележавању јубилеја пружа УСАИД пројекат за унапређење јавних набавки.
Аутори изложбе су проф. др Момчило Павловић и др Душко Пејовић, а сарадници Ивица Гавриловић, Маја Лакићевић, Ива Василић Миљић, Томислав Јовановић, Горан Љубић, Анђела Ђукић, др Немања Митровић, Павле Павловић и Весна Дујмовић Росић.
Изложба у Народној скупштини Републике Србије трајаће до среде, 31. јула 2024. године.