Најновије актуелности

21. 3. 2025.

ДРИ објавила Регистар препорука за 2023. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) дала је субјектима ревизије 3.343 препоруке у ревизијама спроведеним у 2023. години, показује Регистар препорука за 2023. годину објављен на сајту ДРИ. Највише препорука дато је у комбинованим ревизијама финансијских извештаја и правилности пословања – 1.054, ревизијама финансијских извештаја – 977, затим у ревизијама правилности пословања – 894, у ревизијама сврсисходности пословања – 267, док је у ревизијама правилности и сврсисходности пословања дата 151 препорука.

20. 3. 2025.

ДРИ добила признање Савеза рачуновођа и ревизора Србије

Поводом обележавања јубилеја – 70 година рада и постојања, на свечаној седници Скупштине Савеза рачуновођа и ревизора Србије (СРРС), др Перо Шкобић, генерални  секретар СРРС, доделио је признање Државној ревизорској  институцији.

 

18. 3. 2025.

Представнице ДРИ учеснице мултилатералног састанка у Валети

Љиљана Димитријевић, чланица Савета и Ива Василић Миљић, начелница Службе за међународну сарадњу и односе са јавношћу, учествовале су на мултилатералном састанку председника Врховних ревизорских институција (ВРИ) Малте, Пољске, Северне Македоније и Србије одржаном 18. марта у Валети.

12. 3. 2025.

Представљање матрица и планова рада за ревизије сврсисходности пословања и ревизије правилности и сврсисходности пословања за 2025. годину

Вође тимова за ревизије сврсисходности пословања и ревизије правилности и сврсисходности пословања представиле су 4, 11. и 12. марта в. ф. председника Државне ревизорске институције, Марији Обреновић, чланицама Савета, врховним државним ревизорима, секретару Институције и присутним члановима тимова који спроводе ове врсте ревизија, матрице и планове рада за ревизије обухваћене Програмом ревизије ДРИ за 2025. годину.

25. 2. 2025.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта ДРИ

Марија Обреновић, вршилац функције председника Државне ревизорске институције (ДРИ) и Горанка Јовановић, овлашћени државни ревизор, учествовале су на догађају који је данас у Београду организовало Удружења интерних ревизора Србије (УИРС) под називом „Интерна ревизија у јавном сектору Републике Србије“.



Без јаке финансијске дисциплине нема озбиљне државе

Објављено: 14. 5. 2013.

Да бисмо повратили поверење грађана у институције и обезбедили кључне предуслове за бржи економски раст и развој земље, неопходно је да се удружимо и да изградимо кредибилне, поуздане, ефикасне, ефективне, транспарентне и пре свега одговорне институције. Основ изградње таквих институција, а што је и услов уласка Србије у Европску унију, је успосатвљање механизама интерне финансијске контроле у јавном сектору, односно ефикасно финансијско управљање, рекао је Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције. Он је на округлом столу „О користима система финансијске контроле“, који је одржан у Палати „Србија“, поручио да само ако будемо јачали систем финансијског управљања, контролу и интерну ревизију, створићемо основни предуслов за рационалније коришћење буџетских средстава.


Са становишта Државне ревизорске институције стање у интерној финансијској контроли није задовољавајуће, о чему сведоче и извештаји државних ревизора. Бројни буџетски корисници својим систематзацијама нису ни предвидели радна места за интерне ревизоре. Поједини државни органи јесу успоставили интерну финансијску контролу и интерну ревизију, али је, због недовољних овлашћења, њихов учинак мали, нагласио је Сретеновић. Он је поручио министрима, помоћницима министара, државним секретарима, директорима фондова, директорима јавних предузећа, градоначелницима, председницима општина да када буду схватили колико им може бити драгоцена помоћ интерне контроле и интерне ревизије, као првог нивоа одбране од ненеменског и нерационалног трошења јавних средстава, тада можемо и да очекујемо бољу слику и резултате у систему финансијске контроле у јавном сектору.

Говорећи о користима система финансијске контроле министар финансија и привреде Млађан Динкић је истакао да у Србији постоји финансијска недисциплина у јавним финансијама. Када не постоји одговарајућа финансијска дисциплина, казна је једини начин да се она успостави. Мораћемо да успоставимо далеко јачу финансијску дисциплину, јер без ње нема озбиљне државе, поручио је Динкић. Он је додао да економску ситуацију не можемо да поправимо уколико сваки динар из буџета не искористимо на најбољи начин. Грађани од нас захтевају да поправимо економску ситуацију, али то није могуће ако се сваки динар из буџета не користи рационално, а томе доприноси интерна, а касније и екстерна финансијска контрола, нагласио је министар финансија и привреде. Динкић је подржао оштру политику Државне ревизорске институције, и све оно што је до сада урадила и нагласио да јој даје моралну подршку.

Роберт Гилис из Генералног директората за буџет Европске комисије је рекао да је добро што расте број интерних ревизора, као и то што је екстерна ревизија ојачана.

Без финансијског управљања и контроле нема интерне ревизије и обрнуто. Финансијско управљање и контрола, интерна ревизија и екстерна ревизија су кључне линије одбране у јавним финансијама, поручио је Гилисе.

Мануела Фереира Леите, бивша министарка финансија Португала нагласила је да јавна управа мора да спроводи све мере у циљу рационалног коришћења новца. Она је додала да је потребно промовисати контролу на свим државним нивоима како би се подигла општа свест о значају контроле.

Наташа Прах , директорка Канцеларије Републике Словеније за надзор буџета је истакла да је неопходна да руководиоци прихвате интерну финансијску контролу и интерне ревизоре као своје саветнике, јер они могу да допринесу остваривању циљева руководилаца.

Како је нагласила Улрика Клингенстиерна, виша саветница Сигме, кључна карактеристика добре јавне управе је добро вођење јавних финансија и успосатвљање финансијске дисциплине.

Горан Цвејић, помоћник министра финансија и привреде је оценио да се увођењем система интерне финансијске контроле у јавном сектору уводи и професија интерног ревизора. До сада је 141 службеник из 42 орагнизације јавног сектора стекао звање интерног ревизора, рекао је Цвејић.

Округлом столу присуствовали су представници Народне скупштине Републике Србије, чланови Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, министри, помоћници министара, државни секретари и секретари у министарствима Владе Републике Србије, представници независних тела, чланови Савета Институције, врховни државни ревизори, градоначелници и председници општина, директори организација обавезног социјалног осигурања, представници Народне банке Србије, директори великих јавних предузећа.

Округли сто организовала је Државна ревизорска институција уз подршку Сигме.