Најновије актуелности

21. 3. 2025.

ДРИ објавила Регистар препорука за 2023. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) дала је субјектима ревизије 3.343 препоруке у ревизијама спроведеним у 2023. години, показује Регистар препорука за 2023. годину објављен на сајту ДРИ. Највише препорука дато је у комбинованим ревизијама финансијских извештаја и правилности пословања – 1.054, ревизијама финансијских извештаја – 977, затим у ревизијама правилности пословања – 894, у ревизијама сврсисходности пословања – 267, док је у ревизијама правилности и сврсисходности пословања дата 151 препорука.

20. 3. 2025.

ДРИ добила признање Савеза рачуновођа и ревизора Србије

Поводом обележавања јубилеја – 70 година рада и постојања, на свечаној седници Скупштине Савеза рачуновођа и ревизора Србије (СРРС), др Перо Шкобић, генерални  секретар СРРС, доделио је признање Државној ревизорској  институцији.

 

18. 3. 2025.

Представнице ДРИ учеснице мултилатералног састанка у Валети

Љиљана Димитријевић, чланица Савета и Ива Василић Миљић, начелница Службе за међународну сарадњу и односе са јавношћу, учествовале су на мултилатералном састанку председника Врховних ревизорских институција (ВРИ) Малте, Пољске, Северне Македоније и Србије одржаном 18. марта у Валети.

12. 3. 2025.

Представљање матрица и планова рада за ревизије сврсисходности пословања и ревизије правилности и сврсисходности пословања за 2025. годину

Вође тимова за ревизије сврсисходности пословања и ревизије правилности и сврсисходности пословања представиле су 4, 11. и 12. марта в. ф. председника Државне ревизорске институције, Марији Обреновић, чланицама Савета, врховним државним ревизорима, секретару Институције и присутним члановима тимова који спроводе ове врсте ревизија, матрице и планове рада за ревизије обухваћене Програмом ревизије ДРИ за 2025. годину.

25. 2. 2025.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта ДРИ

Марија Обреновић, вршилац функције председника Државне ревизорске институције (ДРИ) и Горанка Јовановић, овлашћени државни ревизор, учествовале су на догађају који је данас у Београду организовало Удружења интерних ревизора Србије (УИРС) под називом „Интерна ревизија у јавном сектору Републике Србије“.

ДРИ учесник друштвеног дијалога о остваривању циљева одрживог развоја

ДРИ учесник друштвеног дијалога о остваривању циљева одрживог развоја

Објављено: 20. 3. 2024.

На друштвеном дијалогу под називом „Дијалогом до остваривања циљева одрживог развоја“ одржаном у Палати Србије, који је окупио неке од кључних актера у спровођењу Агенде 2030, др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, истакао је да Извештај о ревизији сврсисходности пословања „Циљеви одрживог развоја: Спремност Републике Србије за имплементацију Агенде 2030“  представља знак одлучности и спремности Србије у имплементацији Агенде 2030.

„Ова ревизија извршена је на државном нивоу, а имамо у плану да обрадимо тему примене Агенде 2030 на локалном нивоу, јер управо на локалном нивоу грађани остварују највећа права“, рекао је др Пејовић.

Имплементација и спровођење Циљева одрживог развоја, по речима др Пејовића,  јесте дуготрајан посао који захтева константно праћење и унапређење, а ДРИ је свој допринос овој глобалној обавези дала спровођењем ревизије сврсисходности „Циљеви одрживог развоја: Спремност Републике Србије за имплементацију Агенде 2030“. Ревизијом је утврђено да је Република Србија показала спремност да у свој национални контекст угради Циљеве одрживог развоја, али је неопходно дефинисати дугорочне националне развојне приоритете и успоставити континуирану координацију свих надлежних органа и заинтересованих страна.

„ДРИ је од 2019. до 2023. године спровела више ревизија сврсисходности на теме које су повезане са Циљевима одрживог развоја у социјалној, економској и сфери заштите животне средине и то у областима: пољопривреде, заштите и доступности воде, квалитета ваздуха, управљања отпадом, али и у области социјалне заштите и здравства, родне равноправности, образовања, заштите културних добара, комуналних услуга и  јавних набавки“, нагласио је др Пејовић.

Представљајући налазе, закључке и препоруке поменутог извештаја о ревизији,  Нада Тошић, овлашћена државна ревизорка и вођа тима који је спровео ревизију, нагласила је да је за ефективну имплементацију Агенде 2030, неопходно да надлежни органи заврше кључни процес доношења Плана развоја Републике Србије, тако да се у њему, као кровном документу развојног планирања, документима јавних политика и националном буџету, доследно осликава веза са Циљевима одрживог развоја у свим аспектима Агенде 2030.

„У Србији је успостављен институционални оквир за имплементацију Агенде 2030, уз укључивање бројних развојних партнера. Међутим, од 2020. године недостаје континуирана координација активности државних органа и осталих заинтересованих страна“, рекла је Тошић.

Како је даље објаснила, доношење Националне мапе пута за статистику, националних индикатора за праћење Циљева одрживог развоја, као и редовно инклузивно извештавање Уједињених нација, обезбедиће имплементацију и праћење остварења Агенде 2030 у складу са специфичностима Републике Србије.

На данашњем друштвеном дијалогу који је организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са пројектом „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“ који спроводи ГИЗ, уз подршку влада Немачке и Швајцарске, истакнуто је да су Циљеви одрживог развоја из Агенде 2030 Уједињених нација   национални приоритет Србије.

Током дијалога говорили су и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије – Томислав Жигманов, амбасадорка Немачке у Србији – Анке Конрад, амбасадор Швајцарске у Србији – Урс Шмид, вршилац дужности помоћника министра за мултилатералну сарадњу у Министарству спољних послова – Катарина Лалић Смајевић.

Како је закључено, данашњи друштвени дијалог означава корак даље у неговању и даљем развоју заједничке сарадње и координације међу свим релевантним актерима у остваривању циљева одрживог развоја у Србији у складу са Агендом 2030. По завршетку скупа, како је то иначе пракса, усвојена је Сагласност о поступању, која садржи основне тачке данашњег друштвеног дијалога.