cyr

Србија добар пример у спровођењу родно одговорног буџетирања

„Србија представља пример добре европске праксе у спровођењу родно одговорног буџетирања као једног од кључних аспеката политике родне равнопрaвности које Европска унија подстиче и подржава“, рекла је данас Марија Обреновић, в. ф. председника Савета и генералног државног ревизора Државне ревизорске институције (ДРИ).

Отварајући међународну конференцију „За транспарентније, равноправније и ефикасније буџете: упоређивање локалних и међународних искустава и изазова у ревизији родне равноправности“ у Београду, Обреновић је додала да је Србија једна од свега три земље ван ЕУ која је увела родно одговорно буџетирање у Закон о буџетском систему.

„Родна равноправност и даље представља глобални изазов. Према Извештају Светског економског форума о глобалном јазу између полова за 2023. годину, овим темпом биће потребна 131 година да се достигне глобални паритет полова“, нагласила је Обреновић и додала да, иако постоје регионалне разлике, ниједна земља до данас није у потпуности остварила овај циљ.

Она је истакла да је ДРИ посвећена унапређењу равноправности и родне осетљивости у процесима ревизије сврсисходности коришћења јавних средстава и подсетила да је ДРИ спровела свеобухватну ревизију сврсисходности пословања на тему успостављања родно одговорног буџетирања у Републици Србији.

„Иако је Република Србија, према оцени Уједињених нација, препозната као једна од седам земаља у Европи која успешно примењује родно одговорно буџетирање, наша ревизија је указала на значајан простор за унапређења“, истакла је Обреновић.

ДРИ је у 2023. години била координатор спровођења паралелне ревизије у вези са врло значајним Циљем одрживог развоја за наше друштво – Циљ 5 „Постићи родну равноправност и оснажити све жене и девојчице“.

Гувернер Народне банке Србије (НБС), Јоргованка Табаковић, нагласила је да у централном банкарству преовладавају мушки гувернери, али да верује како и на том пољу постоје позитивне промене и да НБС несумњиво доприноси томе.

„НБС, према Индексу родне равноправности за 2025. годину, заузима седмо место по родној равноправности међу централним банкама“, рекла је Табаковић и додала да су жене данас у НБС на позицији гувернера, вицегувернера и чине већину чланова Извршног одбора.

„Због тога осећам да имам пуно право да кажем да се родна равноправност поштује и да се спроводи, али пре свега равноправност и поштовање сваког појединца“, поручила је Табаковић.

Љупка Михајловска, посебна саветница министарке без портфеља задужене за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, нагласила је да родно одговорно буџетирање представља праведну расподелу ресурса коју сви заједно стварамо и коју треба сви заједно да користимо.

„Родно одговорно буџетирање није само технички алат планирања или законска обавеза, то је инструмент за изградњу праведног и богатог друштва“, истакла је Михајловска.

Она је оценила да Србија напредује откако је у Закон о буџетском систему уведена перспектива родне равноправности.

„Када погледамо Закон о буџету за 2025. годину и упоредимо га са Законом о буџету од пре десетак година, видимо колико смо напредовали у тој области“, закључила је Михајловска.

Борис Бајић, заменик председника Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Републике Србије, нагласио је да је циљ да изградимо друштво у коме ће сви грађани, без обзира на пол, имати једнаке шансе да се запошљавају и да имају једнаку зараду за рад исте вредности.

„Постизање пуне родне равноправности би имало позитивне ефекте на економски и социјални развој друштва, раст БДП-а, повећање нивоа запослености и продуктивности, смањење сиромаштва“, рекао је Бајић.

Како је рекао, према истраживању Европског института за родну равноправност произилази да би унапређење родне равноправности до 2050. године довело до повећања БДП-а по становнику у ЕУ од 6,1 до 9,6 одсто и до отварања још 10,5 милиона радних места.

Снежана Војчић, руководитељка Националног програма Шведске агенције за међународну развојну сарадњу, истакла је да шведска развојна помоћ у Србији представља подршку ЕУ интеграцијама, владавини права, побољшању е-управе, заштити животне средине, а родна компонента је укључена у све поменуте области.

Ермира Љубани, експерткиња за Европу и Централну Азију за финансирање и родно одговорно буџетирање у Регионалној канцеларији EU Women за Европу и Централну Азију, нагласила је да родна једнакост није питање људских права, већ да је то јавна вредност.

„Све више врховних ревизорских институција преузима нову улогу тако што утврђује ефективност и ефикасност јавних трошкова и тако усмеравају своју снагу и утицај на утврђивању чињенице да ли јавна средства долазе до девојака и жена и да ли та средства доводе до примена у њиховим животима“, истакла је Љубани.

Она је закључила да ВРИ у региону укључују родну перспективу у критеријуме за ревизију и тако доприносе одговорности.

Након уводних излагања, одржана су два панела. Током првог панела под називом „Унапређење родне равноправности у ревизијама: улога ИНТОСАИ и ВРИ – изазови и научене лекције“, панелисткиње Марија Лима из Развојне иницијативе ИНТОСАИ (ИДИ), Олга Јоаниду из Европског ревизорског суда, Тадеја Пушнар из Ревизорског суда Словеније и Урлике Катерл из Ревизорског суда Аустрије истакле су да, кроз ревизије, врховне ревизорске институције могу да идентификују недостатке, предложе системске промене и допринесу инклузивнијем јавном сектору.

У другом панелу „Уродњавање ревизија и значај регионалних паралелних ревизија на Западном Балкану: увиди, акциони планови и институционални утицај“, представници ВРИ Никола Стефановић из ДРИ Републике Србије, Милан Миловић из Канцеларије за ревизију институција Босне и Херцеговине, Аида Ђозић из Уреда за ревизију институција у Федерацији Босне и Херцеговине, Далиборка Милијевић из Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске, Јадранка Делибашић из ДРИ Црне Горе и Гораст Николоски, из Државног завода за ревизију Републике Северне Македоније говорили су о спровођењу паралелне ревизије сврсисходности на тему родно одговорног буџетирања и родне равноправности. Спровођењем ревизија оваквог типа, ВРИ настоје да остану актуелне и релевантне, као и да обезбеде додатну вредност кроз независан, објективан и стручан надзор над спровођењем јавних политика.

Са конференције је поручено да је за ставрање друштва, у којем све грађанке и сви грађани могу да остваре своја права, потребан мултисекторски приступ свих релевантних актера, од државних институција до организација цивилног друштва, експерата и експерткиња у овој области и важних међународних партнера.

Конференцију су заједнички организовале Државна ревизорска институција Републике Србије и Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women).

Поделите