Најновије актуелности

22. 1. 2025.

ДРИ започела ревизије у складу са Програмом ревизије за 2025. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ), у складу са Програмом ревизије за 2025. годину, започела је поступак ревизије код 121 корисника јавних средстава.

25. 12. 2024.

Марко Стругаревић именован за врховног државног ревизора

Савет Државне ревизорске институције именовао је данас Марка Стругаревића за врховног  државног ревизора у Сектору број 5. Полагањем заклетве пред члановима Савета, Стругаревић је преузео дужност врховног државног ревизора.

13. 12. 2024.

Представљање потенцијалних тема за ревизије сврсисходности пословања за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни  ревизор, др Душко Пејовић, одржао је данас стручне консултације током којих су вође тимова за ревизију сврсисходности пословања представиле потенцијалне теме ревизија сврсисходности пословања које ће бити обухваћене Програмом ревизије ДРИ за 2025. годину.

12. 12. 2024.

Одржана обука за спровођење ревизија у реалном времену

Запослени у Државној ревизорској институцији (ДРИ), на челу са руководством, учествовали су 4. и 5, као и 10. и 11. децембра, на обуци за планирање и спровођење ревизије у реалном времену одржаној у Београду.

12. 12. 2024.

Предавање највишег руководства ДРИ за представнике здравствених установа

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић и врховни државни ревизор Сектора број 3, Жељко Мотић, одржали су 12. децембра предавања на саветовању које је Комора здравствених установа Србије, под називом „Нова парадигма здравства“, организовала у Врњачкој Бањи.



Државна ревизорска институција и грађани на истом задатку

Објављено: 29. 8. 2013.

Председник Народне Скупштине Небојша Стефановић рекао је да је 2013. година идеалан тренутак за покретање активности укључивања грађана и организација цивилног друштва у процесе екстерне ревизије у Србији. По његовим речима, један од разлога за то је што ће Србија до краја 2013. или почетком 2014. године отпочети преговоре за чланство у ЕУ током којих ће цивилно друштво бити стратешки и институционализовано укључено у процес. Он је на представљању студије „Цивилно друштво и грађани у процесу екстерне ревизије: Компаративна студија међународне праксе са препорукама за примену у Србији“ у Дому Народне скупштине, нагласио да ће парламент упорно тражити одговоре од владе на непријатна питања у вези са трошењем новца грађана.


Стефановић је нагласио да је парламент место са кога се доносиоцима одлука мора упорно понављати да новац којим се управља није њихов већ новац грађана и да ће новац и употреба сваког динара из буџета бити предмет строге контроле.

Данас постоји све веће разумевање потребе да се грађани директније укључе у процес доношења одлука и пружања јавних услуга и то на међународном нивоу”, истакао је Стефановић. Он је додао и да је процес екстерне ревизије веома занимљив за Скупштину.

Радослав Сретеновић, генерални државни ревизор, нагласио је да грађани имају поверење у Државну ревизорску институцију, јер представке у вези са незаконитим трошењем средстава скоро свакодневно стижу на адресу Институције.


Као што је у студији представљено, након анализе поднесака физичких и правних лица и организација цивилног друштва који су електронском поштом упућени Институцији, током 2012. и у прва четири месеца 2013. године уочен је тренд повећања броја поднесака. Тако су у 2012. години Институцији упућена укупно 92 поднеска у електронском облику, а од јануара до краја априла 2013. године Институција је добила 38 поднесака, истакао је Сретеновић.

Сретеновић је додао да Државна ревизорска институција и грађани постају све чвршћи савезници који међусобно морају да комуницирају. Државна ревизорска институција жели да побољша животе грађана, тиме што ће допринети искорењивању корупције која у нашој земљи представља велико зло, поручио је Сретеновић.

Важан моменат у раду и развоју Државне ревизорске институције, по речима генералног државног ревизора, представља и започињање ревизије сврсисходности пословања. То је погодан тренутак да се у рад Државне ревизорске институције укључе и грађани и организације цивилног друштва.

Државна ревизорска институција ће, додао је Сретеновић, настојати да у сарадњи са релевантним организацијама цивилног друштва, а уз подршку донатора, развије конкретне активности и програме за развој и неговање културе финансијске одговорности, механизама контроле управљања јавним финансијама, специфичностима екстерне ревизије.

Планирамо да развијемо интерне процедуре за поступање по примљеним поднесцима грађана, а размотрићемо и могућност успостављања онлајн портала за примање поднесака, закључио је Сретеновић додајући да би и полугодишњи састанци са ОЦД били корисни за Институцију.

Небојша Лазаревић, директор Центра за европске политике, представљајући резултате студије, нагласио је да је она израђена на основу анализе упоредних искустава европских и ваневропских земаља, као и домаћих институционалних пракси сарадње са ОЦД.

Циљ истраживања је био да се Државној ревизорској институцији предложе најбоља решења за укључивање грађана у процес екстерне ревизије, рекао је Лазаревић. Неке од најважнијих препорука Државној ревизорској институцији, како је Лазаревић објаснио, односе се на промовисање финансијске одговорности и екстерне ревизије путем едукативних кампања широм Србије, тренинга и семинара за ђаке и студенте, програма за наставнике и професоре. Затим, по његовим речима, Институција би требало да успостави онлајн портал за предају поднесака, као и да развије једноставан водич за њихову онлајн предају.

Драгана Лукић, заменик директора USAID Пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт подсетила је на досадашњу сарадњу Америчке агенције за међународни развој, Центра за европске политике и Државне ревизорске институције и истакла отвореност USAID за даљу подршку.

Истраживање и студија су организовани у склопу пројекта „Повећање учешћа грађана у успостављању одговорне власти у Србији“, које је Центар за европске политике реализовао уз подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID), a у оквиру пројекта „Реформа правосуђа и одговорна власт“ (JRGA).