cyr

Државна ревизорска институција и грађани на истом задатку

Стефановић је нагласио да је парламент место са кога се доносиоцима одлука мора упорно понављати да новац којим се управља није њихов већ новац грађана и да ће новац и употреба сваког динара из буџета бити предмет строге контроле.

Данас постоји све веће разумевање потребе да се грађани директније укључе у процес доношења одлука и пружања јавних услуга и то на међународном нивоу”, истакао је Стефановић. Он је додао и да је процес екстерне ревизије веома занимљив за Скупштину.

Радослав Сретеновић, генерални државни ревизор, нагласио је да грађани имају поверење у Државну ревизорску институцију, јер представке у вези са незаконитим трошењем средстава скоро свакодневно стижу на адресу Институције.

Као што је у студији представљено, након анализе поднесака физичких и правних лица и организација цивилног друштва који су електронском поштом упућени Институцији, током 2012. и у прва четири месеца 2013. године уочен је тренд повећања броја поднесака. Тако су у 2012. години Институцији упућена укупно 92 поднеска у електронском облику, а од јануара до краја априла 2013. године Институција је добила 38 поднесака, истакао је Сретеновић.

Сретеновић је додао да Државна ревизорска институција и грађани постају све чвршћи савезници који међусобно морају да комуницирају. Државна ревизорска институција жели да побољша животе грађана, тиме што ће допринети искорењивању корупције која у нашој земљи представља велико зло, поручио је Сретеновић.

Важан моменат у раду и развоју Државне ревизорске институције, по речима генералног државног ревизора, представља и започињање ревизије сврсисходности пословања. То је погодан тренутак да се у рад Државне ревизорске институције укључе и грађани и организације цивилног друштва.

Државна ревизорска институција ће, додао је Сретеновић, настојати да у сарадњи са релевантним организацијама цивилног друштва, а уз подршку донатора, развије конкретне активности и програме за развој и неговање културе финансијске одговорности, механизама контроле управљања јавним финансијама, специфичностима екстерне ревизије.

Планирамо да развијемо интерне процедуре за поступање по примљеним поднесцима грађана, а размотрићемо и могућност успостављања онлајн портала за примање поднесака, закључио је Сретеновић додајући да би и полугодишњи састанци са ОЦД били корисни за Институцију.

Небојша Лазаревић, директор Центра за европске политике, представљајући резултате студије, нагласио је да је она израђена на основу анализе упоредних искустава европских и ваневропских земаља, као и домаћих институционалних пракси сарадње са ОЦД.

Циљ истраживања је био да се Државној ревизорској институцији предложе најбоља решења за укључивање грађана у процес екстерне ревизије, рекао је Лазаревић. Неке од најважнијих препорука Државној ревизорској институцији, како је Лазаревић објаснио, односе се на промовисање финансијске одговорности и екстерне ревизије путем едукативних кампања широм Србије, тренинга и семинара за ђаке и студенте, програма за наставнике и професоре. Затим, по његовим речима, Институција би требало да успостави онлајн портал за предају поднесака, као и да развије једноставан водич за њихову онлајн предају.

Драгана Лукић, заменик директора USAID Пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт подсетила је на досадашњу сарадњу Америчке агенције за међународни развој, Центра за европске политике и Државне ревизорске институције и истакла отвореност USAID за даљу подршку.

Истраживање и студија су организовани у склопу пројекта „Повећање учешћа грађана у успостављању одговорне власти у Србији“, које је Центар за европске политике реализовао уз подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID), a у оквиру пројекта „Реформа правосуђа и одговорна власт“ (JRGA).

Поделите