Најновије актуелности

21. 3. 2025.

ДРИ објавила Регистар препорука за 2023. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) дала је субјектима ревизије 3.343 препоруке у ревизијама спроведеним у 2023. години, показује Регистар препорука за 2023. годину објављен на сајту ДРИ. Највише препорука дато је у комбинованим ревизијама финансијских извештаја и правилности пословања – 1.054, ревизијама финансијских извештаја – 977, затим у ревизијама правилности пословања – 894, у ревизијама сврсисходности пословања – 267, док је у ревизијама правилности и сврсисходности пословања дата 151 препорука.

20. 3. 2025.

ДРИ добила признање Савеза рачуновођа и ревизора Србије

Поводом обележавања јубилеја – 70 година рада и постојања, на свечаној седници Скупштине Савеза рачуновођа и ревизора Србије (СРРС), др Перо Шкобић, генерални  секретар СРРС, доделио је признање Државној ревизорској  институцији.

 

18. 3. 2025.

Представнице ДРИ учеснице мултилатералног састанка у Валети

Љиљана Димитријевић, чланица Савета и Ива Василић Миљић, начелница Службе за међународну сарадњу и односе са јавношћу, учествовале су на мултилатералном састанку председника Врховних ревизорских институција (ВРИ) Малте, Пољске, Северне Македоније и Србије одржаном 18. марта у Валети.

12. 3. 2025.

Представљање матрица и планова рада за ревизије сврсисходности пословања и ревизије правилности и сврсисходности пословања за 2025. годину

Вође тимова за ревизије сврсисходности пословања и ревизије правилности и сврсисходности пословања представиле су 4, 11. и 12. марта в. ф. председника Државне ревизорске институције, Марији Обреновић, чланицама Савета, врховним државним ревизорима, секретару Институције и присутним члановима тимова који спроводе ове врсте ревизија, матрице и планове рада за ревизије обухваћене Програмом ревизије ДРИ за 2025. годину.

25. 2. 2025.

Важност и значај рада интерне ревизије са становишта ДРИ

Марија Обреновић, вршилац функције председника Државне ревизорске институције (ДРИ) и Горанка Јовановић, овлашћени државни ревизор, учествовале су на догађају који је данас у Београду организовало Удружења интерних ревизора Србије (УИРС) под називом „Интерна ревизија у јавном сектору Републике Србије“.



Државна ревизорска институција и грађани на истом задатку

Објављено: 29. 8. 2013.

Председник Народне Скупштине Небојша Стефановић рекао је да је 2013. година идеалан тренутак за покретање активности укључивања грађана и организација цивилног друштва у процесе екстерне ревизије у Србији. По његовим речима, један од разлога за то је што ће Србија до краја 2013. или почетком 2014. године отпочети преговоре за чланство у ЕУ током којих ће цивилно друштво бити стратешки и институционализовано укључено у процес. Он је на представљању студије „Цивилно друштво и грађани у процесу екстерне ревизије: Компаративна студија међународне праксе са препорукама за примену у Србији“ у Дому Народне скупштине, нагласио да ће парламент упорно тражити одговоре од владе на непријатна питања у вези са трошењем новца грађана.


Стефановић је нагласио да је парламент место са кога се доносиоцима одлука мора упорно понављати да новац којим се управља није њихов већ новац грађана и да ће новац и употреба сваког динара из буџета бити предмет строге контроле.

Данас постоји све веће разумевање потребе да се грађани директније укључе у процес доношења одлука и пружања јавних услуга и то на међународном нивоу”, истакао је Стефановић. Он је додао и да је процес екстерне ревизије веома занимљив за Скупштину.

Радослав Сретеновић, генерални државни ревизор, нагласио је да грађани имају поверење у Државну ревизорску институцију, јер представке у вези са незаконитим трошењем средстава скоро свакодневно стижу на адресу Институције.


Као што је у студији представљено, након анализе поднесака физичких и правних лица и организација цивилног друштва који су електронском поштом упућени Институцији, током 2012. и у прва четири месеца 2013. године уочен је тренд повећања броја поднесака. Тако су у 2012. години Институцији упућена укупно 92 поднеска у електронском облику, а од јануара до краја априла 2013. године Институција је добила 38 поднесака, истакао је Сретеновић.

Сретеновић је додао да Државна ревизорска институција и грађани постају све чвршћи савезници који међусобно морају да комуницирају. Државна ревизорска институција жели да побољша животе грађана, тиме што ће допринети искорењивању корупције која у нашој земљи представља велико зло, поручио је Сретеновић.

Важан моменат у раду и развоју Државне ревизорске институције, по речима генералног државног ревизора, представља и започињање ревизије сврсисходности пословања. То је погодан тренутак да се у рад Државне ревизорске институције укључе и грађани и организације цивилног друштва.

Државна ревизорска институција ће, додао је Сретеновић, настојати да у сарадњи са релевантним организацијама цивилног друштва, а уз подршку донатора, развије конкретне активности и програме за развој и неговање културе финансијске одговорности, механизама контроле управљања јавним финансијама, специфичностима екстерне ревизије.

Планирамо да развијемо интерне процедуре за поступање по примљеним поднесцима грађана, а размотрићемо и могућност успостављања онлајн портала за примање поднесака, закључио је Сретеновић додајући да би и полугодишњи састанци са ОЦД били корисни за Институцију.

Небојша Лазаревић, директор Центра за европске политике, представљајући резултате студије, нагласио је да је она израђена на основу анализе упоредних искустава европских и ваневропских земаља, као и домаћих институционалних пракси сарадње са ОЦД.

Циљ истраживања је био да се Државној ревизорској институцији предложе најбоља решења за укључивање грађана у процес екстерне ревизије, рекао је Лазаревић. Неке од најважнијих препорука Државној ревизорској институцији, како је Лазаревић објаснио, односе се на промовисање финансијске одговорности и екстерне ревизије путем едукативних кампања широм Србије, тренинга и семинара за ђаке и студенте, програма за наставнике и професоре. Затим, по његовим речима, Институција би требало да успостави онлајн портал за предају поднесака, као и да развије једноставан водич за њихову онлајн предају.

Драгана Лукић, заменик директора USAID Пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт подсетила је на досадашњу сарадњу Америчке агенције за међународни развој, Центра за европске политике и Државне ревизорске институције и истакла отвореност USAID за даљу подршку.

Истраживање и студија су организовани у склопу пројекта „Повећање учешћа грађана у успостављању одговорне власти у Србији“, које је Центар за европске политике реализовао уз подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID), a у оквиру пројекта „Реформа правосуђа и одговорна власт“ (JRGA).