Најновије актуелности

11. 6. 2025.

Саобраћајно предузеће „Ласта“ тешко кршило обавезу доброг пословања

Саобраћајно предузеће „Ласта“ а. д., Београд, тешко је кршило обавезу доброг пословања, због чега је Државна ревизорска институција (ДРИ) упутила Надзорном одбору овог предузећа захтев за разрешење одговорног лица, Владана Секулића, генералног директора.

9. 6. 2025.

Представнице ДРИ учеснице састанка ЕУРОСАИ Пројектне групе за користи и методологије ревизије у реалном времену

Представнице Државне ревизорске институције, Светлана Милановић Врцељ, државни ревизор и Јелена Божовић, саветник у ревизији, учествовале су на трећем годишњем састанку ЕУРОСАИ Пројектне групе за користи и методологије ревизије у реалном времену, одржаном  5. и 6. јуна у Букурешту, у организацији ВРИ Италије и Румуније.

6. 6. 2025.

Предавање руководства ДРИ за представнике здравствених установа

Врховни државни ревизор у Сектору број 3, Жељко Мотић, одржао је 5. јуна предавање током саветовања које је под називом „Разменом искустава до бољих резултата“ Комора здравствених установа Србије одржала на Златибору.

6. 6. 2025.

Представници ДРИ учесници радионице одржане у Истанбулу

Представници Државне ревизорске институције (ДРИ), Милош Мандушић, виши саветник за контролу квалитета и Томислав Јовановић, виши саветник за европске интеграције, учествовали су на радионици за напредну обуку за Оквир за мерење учинка врховних ревизорских институција (ВРИ), одржаној од 2. до 6. јуна у Истанбулу.

2. 6. 2025.

Извештај о раду ДРИ за 2024. годину представљен члановима Одбора за финансије

Марија Обреновић, в. ф. председника Савета и генералног државног ревизора Државне ревизорске институције (ДРИ), представила је данас члановима Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Народне скупштине Извештај о раду ДРИ за 2024. годину.



Државна ревизорска институција и грађани на истом задатку

Објављено: 29. 8. 2013.

Председник Народне Скупштине Небојша Стефановић рекао је да је 2013. година идеалан тренутак за покретање активности укључивања грађана и организација цивилног друштва у процесе екстерне ревизије у Србији. По његовим речима, један од разлога за то је што ће Србија до краја 2013. или почетком 2014. године отпочети преговоре за чланство у ЕУ током којих ће цивилно друштво бити стратешки и институционализовано укључено у процес. Он је на представљању студије „Цивилно друштво и грађани у процесу екстерне ревизије: Компаративна студија међународне праксе са препорукама за примену у Србији“ у Дому Народне скупштине, нагласио да ће парламент упорно тражити одговоре од владе на непријатна питања у вези са трошењем новца грађана.


Стефановић је нагласио да је парламент место са кога се доносиоцима одлука мора упорно понављати да новац којим се управља није њихов већ новац грађана и да ће новац и употреба сваког динара из буџета бити предмет строге контроле.

Данас постоји све веће разумевање потребе да се грађани директније укључе у процес доношења одлука и пружања јавних услуга и то на међународном нивоу”, истакао је Стефановић. Он је додао и да је процес екстерне ревизије веома занимљив за Скупштину.

Радослав Сретеновић, генерални државни ревизор, нагласио је да грађани имају поверење у Државну ревизорску институцију, јер представке у вези са незаконитим трошењем средстава скоро свакодневно стижу на адресу Институције.


Као што је у студији представљено, након анализе поднесака физичких и правних лица и организација цивилног друштва који су електронском поштом упућени Институцији, током 2012. и у прва четири месеца 2013. године уочен је тренд повећања броја поднесака. Тако су у 2012. години Институцији упућена укупно 92 поднеска у електронском облику, а од јануара до краја априла 2013. године Институција је добила 38 поднесака, истакао је Сретеновић.

Сретеновић је додао да Државна ревизорска институција и грађани постају све чвршћи савезници који међусобно морају да комуницирају. Државна ревизорска институција жели да побољша животе грађана, тиме што ће допринети искорењивању корупције која у нашој земљи представља велико зло, поручио је Сретеновић.

Важан моменат у раду и развоју Државне ревизорске институције, по речима генералног државног ревизора, представља и започињање ревизије сврсисходности пословања. То је погодан тренутак да се у рад Државне ревизорске институције укључе и грађани и организације цивилног друштва.

Државна ревизорска институција ће, додао је Сретеновић, настојати да у сарадњи са релевантним организацијама цивилног друштва, а уз подршку донатора, развије конкретне активности и програме за развој и неговање културе финансијске одговорности, механизама контроле управљања јавним финансијама, специфичностима екстерне ревизије.

Планирамо да развијемо интерне процедуре за поступање по примљеним поднесцима грађана, а размотрићемо и могућност успостављања онлајн портала за примање поднесака, закључио је Сретеновић додајући да би и полугодишњи састанци са ОЦД били корисни за Институцију.

Небојша Лазаревић, директор Центра за европске политике, представљајући резултате студије, нагласио је да је она израђена на основу анализе упоредних искустава европских и ваневропских земаља, као и домаћих институционалних пракси сарадње са ОЦД.

Циљ истраживања је био да се Државној ревизорској институцији предложе најбоља решења за укључивање грађана у процес екстерне ревизије, рекао је Лазаревић. Неке од најважнијих препорука Државној ревизорској институцији, како је Лазаревић објаснио, односе се на промовисање финансијске одговорности и екстерне ревизије путем едукативних кампања широм Србије, тренинга и семинара за ђаке и студенте, програма за наставнике и професоре. Затим, по његовим речима, Институција би требало да успостави онлајн портал за предају поднесака, као и да развије једноставан водич за њихову онлајн предају.

Драгана Лукић, заменик директора USAID Пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт подсетила је на досадашњу сарадњу Америчке агенције за међународни развој, Центра за европске политике и Државне ревизорске институције и истакла отвореност USAID за даљу подршку.

Истраживање и студија су организовани у склопу пројекта „Повећање учешћа грађана у успостављању одговорне власти у Србији“, које је Центар за европске политике реализовао уз подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID), a у оквиру пројекта „Реформа правосуђа и одговорна власт“ (JRGA).