Најновије актуелности

24. 7. 2024.

Отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844 – 2024“

У холу Дома Народне скупштине Републике Србије синоћ је свечано отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844–2024“ чиме је почело тродневно обележавање 180 година од оснивања Државне ревизорске институције Републике Србије. Пригодна изложба приказује уставна и законска решења, место, улогу, рад, људе и значај Главне контроле и  Државне ревизорске институције, у прошлости и садашњости.

8. 7. 2024.

Реаговање ДРИ на текст који је објављен на порталу autonomija.info под називом „Најмање 600.000 људи у апсолутном сиромаштву“

Државна ревизорска институција реагује на текст који је објављен на порталу autonomija.info 6. јула 2024. године, под називом „Најмање 600.000 људи у апсолутном сиромаштву“, у коме су изнете нетачне тврдње.

3. 7. 2024.

Реаговање ДРИ на текст Радио Слободна Европа који је објављен под насловом „Донације за десничарске организације из Управе Србије за дијаспору коју је водио Арно Гујон“

Државна ревизорска институција реагује на текст који је објављен на порталу Радио Слободна Европа 1. јула 2024. године под називом „Донације за десничарске организације из Управе Србије за дијаспору коју је водио Арно Гујон“, у коме су изнете нетачне тврдње.

2. 7. 2024.

Новоизабрани народни посланици Републике Србије упознати са надлежностима ДРИ

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) др Душко Пејовић, на уводном семинару који је Народна скупштина, у сарадњи са Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и  Вестминстерском фондацијом за демократију одржала 30. јуна и 1. јула у Шапцу, представио је народним посланицима актуелног сазива Народне скупштине Републике Србије, који први пут врше ту функцију, правни оквир и надлежности, организациону структуру, историју и развој ДРИ.

1. 7. 2024.

Представник ДРИ учествовао на ЕУРОСАИ конференцији за младе у Варшави

Јован Дабовић, самостални саветник у Сектору 5 учествовао је на 6. конференцији Европске организације врховних ревизорских институција (ЕУРОСАИ) за младе одржаној од 24. до 28. јуна у Варшави, Република Пољска.

Индустријске отпадне воде главни извор загађења вода у Србији

Индустријске отпадне воде главни извор загађења вода у Србији

Објављено: 31. 1. 2023.

„Највећи загађивачи вода у Србији су индустријске и комуналне отпадне воде које се испуштају директно у водотоке, без претходног третмана, при чему индустријске отпадне воде могу бити нарочито опасне због токсичних материја које потенцијално садрже“, рекао је др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције.

На конференцији за медије током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Управљање индустријским отпадним водама“ речено је да, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у 2020. години највећа количина индустријских отпадних вода која се испусти у реципијент испусти се у водотоке, односно око 78 одсто, затим у јавну канализацију око 16 одсто, док се у земљу испусти око  шест одсто.

Највећа количина непречишћених отпадних вода у 2020. години, према подацима РЗС, испусти се у Дунав, Саву, Нишаву, Западну и Јужну Мораву.

„Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ отпадне воде један су од главних загађивача површинских и подземних вода које чине природни извор воде за пиће. Ово се посебно односи на индустријске отпадне воде и на процедне воде депонија које се у великом проценту не пречишћавају“, рекао је др Пејовић и додао да су најопасније оне индустријске отпадне воде које карактерише висок степен загађености тј. токсичности.

Како је истакао др Пејовић, извештај Европске комисије за 2021. годину указује на то да су отпадне воде и даље главни извор загађења вода у Републици Србији.

„Циљ ревизије био је да се утврди да ли се ефикасно управља индустријским отпадним водама у Републици Србији“, објаснио је др Пејовић.

Ревизијом је обухваћено Министарство заштите животне средине, Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде – Републичка дирекција за воде, Агенција за заштиту животне средине и ЈП Електропривреда Србије.

ЈП „Електропривреда Србије“  је највећи генератор индустријских отпадних вода у Републици Србији. Према подацима Агенције за заштиту животне средине ЈП ЕПС годишње испусти преко 3,5 милијарде м3 отпадне воде из рада термоелектрана, што представља преко 95% укупних индустријских отпадних вода.

Горан Чабаркапа, овлашћени државни ревизор, нагласио је да је потребно унапредити систем управљања индустријским отпадним водама кроз ефикаснији надзор и контролу, као и предузимањем активности како би се отпадне воде испуштале након пречишћавања.

„Нису донета сва планска документа у области управљања водама, што указује на то да нису предузете све активности у циљу ефикасног планирања управљања отпадним водама“, рекао је Чабаркапа, вођа тима који је спровео ову ревизију.

Ревизија је показала да се индустријским отпадним водама није у довољној мери управљало на ефикасан начин, јер привредни субјекти нису континуирано испитивали квалитет отпадних вода и њихов утицај на реципијент и у значајној мери нису изграђена постројења за третман отпадних вода, па се највише непречишћених отпадних вода испусти у водотоке.

„ЈП Електропривреда Србије није реализовало пројекат изградње постројења за пречишћавање отпадних вода ТЕНТ Б, а то за последицу има да се отпадне воде испуштају без пречишћавања у реку Саву, што представља ризик по животну средину“, објаснио је Чабаркапа.

Успостављени су надзор и контрола над посредним загађењем вода, док је над непoсредним загађењем вода потребно унапређење надзора и контроле, доношењем, изменом и спровођењем прописа, као и унапређење надзора над привредним субјектима који испуштају отпадне воде у реципијент без прибављене водне дозволе.

Анализом података Одељења за водну инспекцију Републичке дирекције за воду утврђено је да су током 2019, 2020. и 2021. године вршени надзори над истим субјектима који нису имали водну дозволу, а испуштају отпадне воде. Међутим, нису вршени контролни надзори, нису поднете пријаве, нити изречене забране испуштања отпадних вода, тако да исти субјекти нису прибавили водне дозволе ни после сва три инспекцијска надзора.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Управљање индустријским отпадним водама" доступан је овде.