Јавност је најбољи лек у борби против корупције
Објављено: 7. 6. 2013.По његовим речима, грађани понекад, услед непознавања функционисања Државне ревизорске институције, очекују да одмах након њихове пријаве Институција предузме мере, односно да упути државне ревизоре код буџетског корисника за чије пословање сматрају да није у складу са законом да би проверили његово пословање. Међутим, начин рада Државне ревизорске институције је такав да Савет Институције крајем године усваја План ревизије за наредну календарску годину и по том плану ревидира буџетске кориснике, објаснио је Сретеновић. Он је поручио да Државна ревизорска институција жели да допринесе побољшању живота грађана тиме што ће одговорити на захтеве у погледу одговорности и у погледу искорењивања корупције.
Веома је важно да Институција комуницира са грађанима, као својим природним партнерима. Стални дијалог са грађанима подиже свест грађана о раду Институције и јача њихово поверење у државну управу, закључио је генерални државни ревизор.
Станојла Мандић, заменик Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је истакла важност сарадње организација цивилног друштва и независних тела и оценила да је јавност најбољи лек у борби против корупције.
Ивана Ћирковић, директорка Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом је нагласила да улога организација цивилног друштва треба да се огледа у надгледању рада инстутуција и подсећању представника власти на који начин се троше буџетска средства, односно да ли се закон поштује или не.
Небојша Лазаревић, директор Центра за европске политике представио је прелиминарне резултате истраживања „Повећање учешћа грађана у достизању одговорне власти у Србији“. Прелиминарни налаз показује да притужбе грађана за ревизију представљају извор информација о могућим нерегуларностима у управљању јавним средствима. У земљама у развоју, улога организација цивилног друштва је од непроцењивог значаја“, рекао је Лазаревић.
У другој панел дискусији, који се односио на искуства и добре праксе учешћа грађана у екстерној ревизији, говорили су представници врховних ревизорских институција Малте и Холандије, Симон Васало и Брорд ван Вестинг. У овом панелу, о грађанском надзору над буџетом, говорио је Мирослав Митровић, члан Савета Државне ревизорске институције. Током овог дела скупа представљена је пракса сарадање грађана и врховних ревизорских институција у Европи, а ако пример добре праксе наведена је ВРИ Норвешке.
Трећи панел био је посвећен улози и перспективи цивилног друштва. Учесницима скупа обратили су се Игор Шолтес, бивши председник Врховне ревизорске институције Словеније, Стево Мук, председник Управног одбора Института „Алтернатива“ у Подгорици, Ана Кнежевић Бојовић, научна сарадница Института за упоредно право, Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија и Јадранка Јелинчић, директорка Фонда за отворено друштво.
Конференција је организована у склопу пројекта „Повећање учешћа грађана у успостављању одговорне власти у Србији“, који Центар за европске политике реализује уз подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID), a у оквиру пројекта „Реформа правосуђа и одговорна власт“ (JRGA). Пројекте које реализује USAID представила је Драгана Лукић, заменик директора „Пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт“.