Корупција – највећа препрека доброг управљања
Објављено: 28. 5. 2012.Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић, предводећи четворочлану делегацију, представљао је Републику Србију на другом припремном састанку Економско – еколошког форума, који је под називом „Промоција доброг управљања и борба против корупције као подршка социјално-економском развоју“, одржан у Даблину. Скупу је присуствовала и помоћница директора Агенције за борбу против корупције Маријана Обрадовић, која је излагала на тему „Размена искустава о развоју и спровођењу система изјаве, који се односи на имовину и приход функционера“. У делегацији су биле и Милица Божанић, шеф Oдељења за међународну сарадњу у Агенцији за борбу против корупције и Светлана Станковић, први саветник у Мисији Републике Србије у Бечу.
Координатор економско-еколошких активности у Секретаријату ОЕБС Горан Свилановић нагласио је да је корупција једна од највећих претњи безбедности и стабилности и велика препрека ефикасног спровођења принципа доброг управљања. У том смислу антикорупцијске иницијативе позитивно утичу на просперитет земаља. Према подацима ММФ, уколико земља побољша свој индекс о корупцији за два поена, ефекат је повећање инвестиционих активности за четири процентна поена, а на годишњи раст БДП по глави становника утиче растом од пола поена.
На скупу је наглашено да истраживања показују да три, од четири, становника Европске уније корупцију види као главни проблем у својим земљама, а скоро половина грађана верује да је ниво корупције у њиховим земљама чак порастао у последње три године. Такође, истакнуто је да иако је корупција у фокусу ЕУ већ 15 година, стварни домети у борби против корупције су незадовољавајући.
Расправа током конференције вођена је, највећим делом, на стручном нивоу, где су представници институција разменили искуства, пре свега, о методама борбе против корупције. Учесници скупа који су представљали разне институције земаља учесница ОЕБС, међународне организације, пословни и невладин сектор, закључили су да је добро управљање основ просперитетног друштва, а корупција озбиљна препрека од које није изузета ни једна држава.
Иако није прецизно дефинисано, учесници су се сагласили да добро управљање подразумева орјентисаност ка консензусу, одговорност, транспарентност, разумевање, ефективност и ефикасност, праведност, инклузивност и поштовање правних оквира. Другим речима, добрo управљање подразумева да су држава, приватни сектор и цивилно друштво подједнако укључени у процес доношења одлука.