Најновије актуелности

22. 1. 2025.

ДРИ започела ревизије у складу са Програмом ревизије за 2025. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ), у складу са Програмом ревизије за 2025. годину, започела је поступак ревизије код 121 корисника јавних средстава.

25. 12. 2024.

Марко Стругаревић именован за врховног државног ревизора

Савет Државне ревизорске институције именовао је данас Марка Стругаревића за врховног  државног ревизора у Сектору број 5. Полагањем заклетве пред члановима Савета, Стругаревић је преузео дужност врховног државног ревизора.

13. 12. 2024.

Представљање потенцијалних тема за ревизије сврсисходности пословања за 2025. годину

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни  ревизор, др Душко Пејовић, одржао је данас стручне консултације током којих су вође тимова за ревизију сврсисходности пословања представиле потенцијалне теме ревизија сврсисходности пословања које ће бити обухваћене Програмом ревизије ДРИ за 2025. годину.

12. 12. 2024.

Одржана обука за спровођење ревизија у реалном времену

Запослени у Државној ревизорској институцији (ДРИ), на челу са руководством, учествовали су 4. и 5, као и 10. и 11. децембра, на обуци за планирање и спровођење ревизије у реалном времену одржаној у Београду.

12. 12. 2024.

Предавање највишег руководства ДРИ за представнике здравствених установа

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, др Душко Пејовић и врховни државни ревизор Сектора број 3, Жељко Мотић, одржали су 12. децембра предавања на саветовању које је Комора здравствених установа Србије, под називом „Нова парадигма здравства“, организовала у Врњачкој Бањи.



Корупција – највећа препрека доброг управљања

Објављено: 28. 5. 2012.

Председник Државне ревизорске институције Радослав Сретеновић, предводећи четворочлану делегацију, представљао је Републику Србију на другом припремном састанку Економско – еколошког форума, који је под називом „Промоција доброг управљања и борба против корупције као подршка социјално-економском развоју“, одржан у Даблину. Скупу је присуствовала и помоћница директора Агенције за борбу против корупције Маријана Обрадовић, која је излагала на тему „Размена искустава о развоју и спровођењу система изјаве, који се односи на имовину и приход функционера“. У делегацији су биле и Милица Божанић, шеф Oдељења за међународну сарадњу у Агенцији за борбу против корупције и Светлана Станковић, први саветник у Мисији Републике Србије у Бечу.
Координатор економско-еколошких активности у Секретаријату ОЕБС Горан Свилановић нагласио је да је корупција једна од највећих претњи безбедности и стабилности и велика препрека ефикасног спровођења принципа доброг управљања. У том смислу антикорупцијске иницијативе позитивно утичу на просперитет земаља. Према подацима ММФ, уколико земља побољша свој индекс о корупцији за два поена, ефекат је повећање инвестиционих активности за четири процентна поена, а на годишњи раст БДП по глави становника утиче растом од пола поена.

На скупу је наглашено да истраживања показују да три, од четири, становника Европске уније корупцију види као главни проблем у својим земљама, а скоро половина грађана верује да је ниво корупције у њиховим земљама чак порастао у последње три године. Такође, истакнуто је да иако је корупција у фокусу ЕУ већ 15 година, стварни домети у борби против корупције су незадовољавајући.
Расправа током конференције вођена је, највећим делом, на стручном нивоу, где су представници институција разменили искуства, пре свега, о методама борбе против корупције. Учесници скупа који су представљали разне институције земаља учесница ОЕБС, међународне организације, пословни и невладин сектор, закључили су да је добро управљање основ просперитетног друштва, а корупција озбиљна препрека од које није изузета ни једна држава.
Иако није прецизно дефинисано, учесници су се сагласили да добро управљање подразумева орјентисаност ка консензусу, одговорност, транспарентност, разумевање, ефективност и ефикасност, праведност, инклузивност и поштовање правних оквира. Другим речима, добрo управљање подразумева да су држава, приватни сектор и цивилно друштво подједнако укључени у процес доношења одлука.