cyr

Недовољна ефикасност наплате пружених услуга хитне медицинске помоћи

„Ненаплаћена потраживања по основу пружених услуга хитне медицинске помоћи неосигураним лицима за период 2019–2021. године износе око 165 милиона динара“, изјавио је данас др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције, и додао да се од овог износа на потраживања према Министарству здравља односи 120 милиона динара.

Како је речено на данашњој конференцији за медије, приликом представљања извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност наплате пружених услуга хитне медицинске помоћи”, од 56 здравствених установа које пружају услуге хитне медицинске помоћи неосигураним лицима, ненаплаћена потраживања, по том основу, има 31 здравственa установа.

„Државна ревизорска институција је од 2017. до 2021. године, у ревизијама финансијских извештаја и правилности пословања, утврдила неколико проблема у вези са наплатом потраживања по основу пружених услуга хитне медицинске помоћи код здравствених установа“, истакао је др Пејовић.

Као проблеме др Пејовић је навео да здравствене установе нису фактурисале пружене услуге хитне помоћи, да због неусаглашености ставова Министарства здравља, АП Војводине и РФЗО, здравствене установе са територије АП Војводине нису наплатиле своја потраживања, као и да здравствене установе имају потраживања која су на дан биланса стања старија од три године и чија је наплата неизвесна.

„Уочено је да одређени број здравствених установа престаје да фактурише наведене услуге Министарству здравља, чиме се кумулирају ненаплаћена потраживања, умањују њихови финансијски капацитети, што отежава њихово пословање и ствара ризик од тога да се за финансирање трошкова користе средства РФЗО“, истакао је др Пејовић.

Наталија Паушић, државни ревизор, рекла је да су ненаплаћене пружене услуге хитне медицинске помоћи неосигураним лицима последица неадекватних интерних контрола Министарства здравља и здравствених установа – субјеката ревизије, као и недовољне транспарентности Упутства за испостављање фактура за пружене услуге хитне медицинске помоћи.

“Здравствене установе – субјекти ревизије, нису у потпуности наплатиле пружене услуге хитне медицинске помоћи од Министарства здравља или нису поступиле у складу са његовим упутством, због неевидентирања потраживања и недостатака у интерним контролама”, објаснила је Паушић.

Према њеним речима, Министарство здравља је уредило начин испостављања фактура за пружене услуге хитне медицинске помоћи, али није доставило упутство свим здравственим установама, што је уз изостанак потпуне и ажурне евиденције обавеза и недостатак средстава за финансирање наведених услуга утицало на стварање ненаплаћених потраживања здравствених установа по том основу.

„Због нејасно формулисаних одредби закона и неуређених пословних процеса, Министарство здравља није предузимало потребне мере да, у корист буџета, наплати исплаћене накнаде за пружену хитну медицинску помоћ“, поручила је Паушић.

За све утврђене несврсисходности Министарству здравља и здравственим установама – субјектима ревизије, ДРИ је дала препоруке како би били отклоњени узроци проблема.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Ефикасност наплате пружених услуга хитне медицинске помоћи" доступан је овде.

Поделите