Најновије актуелности

2. 9. 2024.

Представници ДРИ учесници радионице о информационој безбедности у Скопљу

У организацији Развојне иницијативе ИНТОСАИ (ИДИ) и Државног завода за ревизију Републике Северне Македоније, у Скопљу је од 27. до 30. августа одржана радионица о информационој безбедности, у којој су учествовали Александар Бабовић, начелник Службе за информационе технологије и Горан Љубић, виши саветник за безбедност информационих технологија у Државној ревизорској институцији.

29. 8. 2024.

Представљен Извештај о раду ДРИ за 2023. годину на конференцији за медије

„Државна ревизорска институција (ДРИ) у 2023. години објавила је укупно 582 ревизорска производа, и то 304 извештаја о ревизији и 278 послеревизионих извештаја, рекао је др Душко Пејовић, председник ДРИ и генерални државни ревизор, представљајући Извештај о раду ДРИ за 2023. годину на конференцији за медије.

27. 8. 2024.

Стојанка Миловановић реименована на функцију врховног државног ревизора у Сектору број 2

Савет Државне ревизорске институције именовао је данас Стојанку Миловановић по други пут на функцију врховног државног ревизора у Сектору број 2. Миловановић је, полагањем заклетве пред члановима Савета, преузела дужност врховног државног ревизора.

(Не)ефикасно коришћење пољопривредног земљишта у државној својини

(Не)ефикасно коришћење пољопривредног земљишта у државној својини

Објављено: 8. 2. 2023.

Председник Државне ревизорске институције (ДРИ), др Душко Пејовић, рекао је данас да од укупног пољопривредног земљишта у државној својини, које је 31. октобра 2021. године износило 805.795 хектара, расположиво земљиште за давање у закуп и на коришћење износи 408.684 ха, односно 51 одсто, а изузете парцеле од давања у закуп и на коришћење чине 397.111 ха или 49 одсто.

„Главни разлози изузећа ових парцела су  разлика између правног и фактичког стања, односно на терену, није пољопривредно земљиште – 71 одсто, пашњаци и утрине који су враћени селу на коришћење – 19 одсто, парцеле ни правно ни фактички нису пољопривредно земљиште – четири одсто и остали разлози“, нагласио је др Пејовић на конференцији за медије.

Др Пејовић је додао да је од расположивог пољопривредног земљишта, уговорима о закупу и на коришћење дата површина од 264.929 хектара, односно 65 одсто, а земљиште које није дато у закуп и на коришћење, које остаје необрађено, површине је 143.488 хектара или 35 одсто.

Циљ ревизије сврсисходности пословања – „Ефикасно коришћење пољопривредног земљишта у државној својини“ био је да се испита да ли се ефикасно користи пољопривредно земљиште у државној својини и то – доношењем планских докумената, свеобухватном и ажурном евиденцијом, давањем у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта, као и одговарајућом контролом.

Ревизијом су обухваћени Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде,  Управа за пољопривредно земљиште, градови Зрењанин и Вршац.

Ревизија је показала да надлежни органи нису обезбедили ефикасно коришћење пољопривредног земљишта у државној својини, што је довело до тога да закупци улазе у посед и након отпочињања агроекономске године, а за пољопривреднике то значи немогућност избора културе коју ће сејати, док се пољопривредно земљиште у државној својини за то време не обрађује.

Основни предуслови за ефикасно издавање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини нису испуњени зато што пољопривредне основе, као обавезни плански документи, нису донете“, рекао је Никола Стефановић, овлашћени државни ревизор и додао да евиденција Управе за пољопривредно земљиште не приказује реално стање површине пољопривредног земљишта у државној својини.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде није, ни након више од 16 година од доношења Закона о пољопривредном земљишту, предузимало активности у циљу доношења Пољопривредне основе Републике Србије, као обавезног планског документа.

Према речима Стефановића, надлежни органи нису обезбедили ефикасно планирање и спровођење поступака давања у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини, што је довело до тога да закупци пољопривредног земљишта на годину дана не могу да сеју јесење културе, а земљиште не може адекватно да се припреми ни за пролећне културе.

Градови Вршац  и Зрењанин нису ближе уредили поступак давања у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини, како би спровођење тих поступака било ефикасно“, објаснио је Стефановић.

Како је објаснио, градови Вршац и Зрењанин нису благовремено доносили годишње програме, што је довело до кашњења у покретању и спровођењу поступака давања у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини, као и у остваривању прихода од закупа.

Ревизија је показала и да су опредељене површине пољопривредног земљишта у државној својини за коришћење без плаћања накнаде без јасно прописаних критеријума.

„Услед недовољно ефикасног надзора надлежних органа над спровођењем Закона о пољопривредном земљишту и над коришћењем пољопривредног земљишта, изостаје унапређење ефикасности коришћења пољопривредног земљишта у државној својини“, закључио је Стефановић.

ДРИ је субјектима ревизије упутила препоруке у циљу унапређења стања у овој области. Министарству пољопривреде, ДРИ је, између осталог, препоручила да предузме активности у циљу доношења Пољопривредне основе Републике Србије, предузме мере и активности по питању благовременог доношења годишњих програма јединица локалне самоуправе и пропише критеријуме према којима јединице локалне самоуправе опредељују површину пољопривредног земљишта у државној својини коју дају на коришћење без плаћања накнаде.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Ефикасност коришћења пољопривредног земљишта у државној својини" доступан је овде.