Најновије актуелности

9. 4. 2025.

Започето спровођење ревизија сврсисходности пословања из Програма ревизије ДРИ за 2025. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) започела је спровођење ревизија сврсисходности пословања у складу са Програмом ревизије за 2025. годину.

7. 4. 2025.

Представници ДРИ учесници радионице „Ревизија сврсисходности пословања“ одржане у Сарајеву

Представници Државне ревизорске институције (ДРИ) учествовали су на радионици о ревизији сврсисходности пословања одржаној од 31. марта до 4. априла у Сарајеву у оквиру трећег регионалног сертификованог Програма стручног усавршавања за ревизију сврсисходности пословања, који се реализује од фебруара 2025. до маја 2026. године.

 

1. 4. 2025.

Представница ДРИ стажисткиња у Европском ревизорском суду

Млађа саветница у ревизији, Тара Глигоријевић, започела је 1. априла 2025. године програм стажирања у Европском ревизорском суду (ЕРС) у Луксембургу, који ће трајати до 30. септембра 2025. године.

21. 3. 2025.

ДРИ објавила Регистар препорука за 2023. годину

Државна ревизорска институција (ДРИ) дала је субјектима ревизије 3.343 препоруке у ревизијама спроведеним у 2023. години, показује Регистар препорука за 2023. годину објављен на сајту ДРИ. Највише препорука дато је у комбинованим ревизијама финансијских извештаја и правилности пословања – 1.054, ревизијама финансијских извештаја – 977, затим у ревизијама правилности пословања – 894, у ревизијама сврсисходности пословања – 267, док је у ревизијама правилности и сврсисходности пословања дата 151 препорука.

20. 3. 2025.

ДРИ добила признање Савеза рачуновођа и ревизора Србије

Поводом обележавања јубилеја – 70 година рада и постојања, на свечаној седници Скупштине Савеза рачуновођа и ревизора Србије (СРРС), др Перо Шкобић, генерални  секретар СРРС, доделио је признање Државној ревизорској  институцији.

 



Неефикасно управљање јавним средствима на нивоу локалних власти

Објављено: 26. 6. 2014.

Локалне самоуправе и територијалне аутономије неефикасно управљају јавним средствима, плаћају без правног основа, нису успоставиле интерну ревизију, издају пословни простор у закуп на коруптиван начин, у пословању не примењују међународне стандарде. Ово су само неки од закључака садржани у „Анализи досадашњих извештаја Државне ревизорске институције у вези са радом јединица локалне самоуправе и територијалне аутономије“. Анализа је представљена је на конференцији „Унапређење управљања јавним финансијама на локалном нивоу“. На скупу коме су присуствовали градоначелници, председници општина и представници релевантних државних институција, Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције је поручио да бројне неправилности, дата ревизорска мишљења и поднете пријаве, указују да је пословање локалних власти тешко, сложено и оптерећено проблемима. Он је додао да се кључни проблеми огледају у недовољно ефикасном коришћењу јавних средстава, неефикасном управљању јавном имовином, недовољном поштовању закона, прописа и процедура, што јасно указује на одсуство јавне одговорности.

„Уочено је да се велики број јавних прихода наплаћује по другим основама, чиме се избегава њихово буџетско трошење“, рекао је Сретеновић.

"Предложили смо и измене одређених прописа. На пример, да се донесе закон о радним односима и о платама у локалним самоуправама, као и о субвенцијама", истакао је генерални државни ревизор. Он је закључио да је од изузетне важности да градоначелници и председници општина схвате суштину и тежину неправилности за које су они најодговорнији јер су наредбодавци за извршење буџета.

Потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички нагласила је да је извор финансијске недисциплине и дуговања и сама држава. По њеним речима, срж проблема је непостојање обавезујућег система планирања, недостатак координације, као и непостојање надзора кад оним што радимо.

„На нивоу јединица локалних самоуправа ови проблеми су знатно сложенији због неусклађености надлежности, приоритета и капацитета'', рекла је Удовички.

"На јесен ће бити донет шири спектар закона који ће регулисати рад у јавној управи, а посебно ће бити важно то што ће се на свеобухватан начин регулисати плате у јавној управи, агенцијама, јавним службама и локалној самоуправи'', поручила је Удовички.

Министар финансија Лазар Крстић очекује да ће до краја јула бити готов нацрт закона о финансирању локалних самоуправа, као и да ће тај закон бити усвојен у септембру или октобру.

„Када закон буде донет општине ће моћи да планирају буџет за наредну годину“, нагласио је Крстић. Он је додао да ће овим законом бити уведена јасна правила и предвидивост у расподели прихода, тако да ће свака општина на основу параметара знати на колики трансфер новца од државе може да рачуна.

Према његовим речима, важност доношења овог закона је веома велика јер се једна осмина укупних прихода државе убира на нивоу локалних самоуправа.

''Начин финансирања различитих нивоа власти јесте један од пет приоритета министарства финансија'', нагласио је он.

Председник СКГО и градоначелник Ниша Зоран Перишић поручио је да мора да се промени однос према ономе што је јавно.

У Нишу је између доношења два закона о легализацији изграђено 6500 објеката. Због тога је буџет града ускраћен за два годишња буџета, објаснио је Перишић.

Јург Штауденман, заменик сталне представнице УНДП је нагласио да се увођење програмског буџета, као и доношење закона о финансирању локалних самоуправа представљају могућност да се ојача управљање јавним средствима.

Он је најавио да ће УНДП и ове и идуће године наставити да сарађује са институцијама у Србији у циљу побољшања стања на нивоу централне и локалне власти.

Душко Пејовић, врховни државни ревизор Сектора за ревизију буџета локалних власти истакао је да на нивоу локалних власти пословање није уређено интерним актима, није израђена стратегија управљања ризиком, контролне активности нису добро успостављене, није успостављена интерна ревизија, а приходи и примања се нереално планирају.

Као лоше примере управљања јавним средствима на локалу, он је навео пример општине која је задужена за наредна два годишња буџета, као и општину која је била у блокади 265 дана.

Небојша Лазаревић, стручни консултант који је учествовао у изради ове Анализе, указао је на најважније закључке који су наведени у анализи.

Скупу се обратио и Ђорђе Станичић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина.

Државна ревизорска институција је до сада објавила 59 извештаја о ревизији. Извршена је ревизија финансијских извештаја завршног рачуна буџета и правилност пословања АП Војводина, 23 града, 31 општине и четири градске општине. У поступку је спровођење ревизије 27 локалних власти, од чега се 20 односи на општине, а седам на градске општине. Институција је за претходне три године дала 1.034 препорука од чега су 607 спроведене, 342 су у току спровођења, девет није спроведено и за 76 препорука биће извршена ревизија одазивних извештаја у 2014. години. Највећи број препорука, 44% дат је у области расхода и издатака, 11% у области биланса стања, 10% система финансијског управљања итд. До сада је Институција за локалну власт поднела 343 захтева за покретање прекршајног поступка, 32 пријаве за привредни преступ и 65 кривичних пријава.

Модератори скупа били су Ива Василић, шеф Канцеларије председника Државне ревизорске институције, Небојша Лазаревић, консултант у изради Анализе и Александар Бућић, помоћник генералног секретара Сталне конференције градова и општина.

Конференциjу је организовала Стална конференција градова и општина у оквиру активности пројекта „Унапређење механизма одговорности у области јавних финансија“, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у сарадњи с Државном ревизорском институцијом, а финансира Шведска агенција за међународни развој (СИДА).