cyr

Неравномеран регионални развој утицао на неповољна демографска кретања

Иако улагања у регионални развој од 2011. до 2021. године износе преко три хиљаде милијарди динара, односно на годишњем нивоу просечно преко шест одсто БДП-а, у Републици Србији су још увек присутне значајне разлике у степену развијености региона, као и изразито неповољна демографска кретања – закључак је ревизије сврсисходности пословања „Утицај регионалног развоја на демографска кретања у Републици Србији“.

Како је показао извештај Државне ревизорске институције, у економском, социјалном и демографском смислу, у последњих неколико деценија присутне су неравномерности између севера и југа Србије, као и између њених статистичких региона.

„У развијеним регионима, Београдском региону и региону Војводине, налази се више од половине укупно запослених и ствара се око 2/3 вредности бруто домаћег производа Републике Србије“, изјавио је др Душко Пејовић, председник ДРИ и додао да се 40 одсто бруто домаћег производа остварује у Граду Београду, који има десет пута већу густину насељености од региона Јужне и Источне Србије.

„Највећи број тих насеља налази се у јужном и југоисточном делу Србије, на чијој територији се налази 16 од 19 девастираних општина“, нагласио је др Пејовић. Додао је да је од 2011. до 2020. године од 145 јединица локалне самоуправе у 128 забележен негативни миграциони салдо.

У периоду између последња два пописа – 2002. и 2011. године, 920 насеља у Србији смањило је број становника за трећину или за више од трећине.

„Национални план регионалног развоја, као и регионалне стратегије недовољно развијених региона, ни после 13 година од усвајања Закона о регионалном развоју нису донети, док две трећине јединица локалне самоуправе није донело планове развоја“, рекла је Нада Тошић, државни ревизор.

Институционални оквир дефинисан Законом о регионалном развоју, није успостављен ефективно на националном и регионалном нивоу, због чега изостаје обезбеђивање и унапређивање регионалног, али и локалног развоја.

Како је истакла Тошић, финансијски ресурси намењени регионалном развоју нису у потпуности ефикасно усмерени ка смањењу регионалних и унутаррегионалних диспаритета зато што нису усмерени ка приоритетима развоја региона, а степен развијености региона и јединица локалне самоуправе, као значајан критеријум за доделу подстицаја регионалног развоја, не одговара реалном стању.

Последица непостојања адекватне базe података за праћење пројеката, као ни методологије за вредновање мера и подстицаја регионалног развоја јесте недовољна транспарентност, као и немогућност оцене успешности развојних ефеката.

„Неопходнa је ефикаснијa координација, праћење и извештавање надлежних органа о утицају регионалног развоја на демографска кретања, јер су последње анализе у области регионалног развоја, које су основа за ефективно планирање и доношење одлука на свим нивоима у области регионалног развоја, израђене пре седам година“, поручила је Тошић.

Како би се стање у овој области побољшало, државни ревизори су упутили препоруке Министарству привреде, Регионалној развојној агенцији Златибор, Граду Ваљеву, општинама Бечеј и Житорађа.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Утицај регионалног развоја на демографска кретања у Републици Србији" доступан је овде.

Поделите