Најновије актуелности

26. 7. 2024.

Одржана свечана академија Државне ревизорске институције поводом обележавања значајног јубилеја

Државна ревизорска институција (ДРИ) обележила је данас јубилеј - 180 година од оснивања Главне контроле – претече Државне ревизорске институције. Свечаној  академији, одржаној у Народном позоришту, присуствовали су представници законодавне и извршне власти, независних институција, међународних врховних ревизорских институција, међународних организација, медија,  организација цивилног друштва, као и запослени у ДРИ.

25. 7. 2024.

Одржана конференција посвећена обележавању 180 година постојања ДРИ

Државна ревизорска институција одржала је данас конференцију у Дому Народне скупштине Републике Србије поводом другог дана обележавања 180 година од оснивања Главне контроле – претече данашње Државне ревизорске институције. Током конференције разматране су три теме – „Значај ревизије трошења јавних средстава“, „Трендови развоја и међусобне сарадње врховних ревизорских институција“ и „Користи од ДРИ за државу и грађане“.

24. 7. 2024.

Отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844 – 2024“

У холу Дома Народне скупштине Републике Србије синоћ је свечано отворена изложба „Од Главне контроле до Државне ревизорске институције 1844–2024“ чиме је почело тродневно обележавање 180 година од оснивања Државне ревизорске институције Републике Србије. Пригодна изложба приказује уставна и законска решења, место, улогу, рад, људе и значај Главне контроле и  Државне ревизорске институције, у прошлости и садашњости.

8. 7. 2024.

Реаговање ДРИ на текст који је објављен на порталу autonomija.info под називом „Најмање 600.000 људи у апсолутном сиромаштву“

Државна ревизорска институција реагује на текст који је објављен на порталу autonomija.info 6. јула 2024. године, под називом „Најмање 600.000 људи у апсолутном сиромаштву“, у коме су изнете нетачне тврдње.

3. 7. 2024.

Реаговање ДРИ на текст Радио Слободна Европа који је објављен под насловом „Донације за десничарске организације из Управе Србије за дијаспору коју је водио Арно Гујон“

Државна ревизорска институција реагује на текст који је објављен на порталу Радио Слободна Европа 1. јула 2024. године под називом „Донације за десничарске организације из Управе Србије за дијаспору коју је водио Арно Гујон“, у коме су изнете нетачне тврдње.

Неравномеран регионални развој утицао на неповољна демографска кретања

Неравномеран регионални развој утицао на неповољна демографска кретања

Објављено: 6. 2. 2023.

Иако улагања у регионални развој од 2011. до 2021. године износе преко три хиљаде милијарди динара, односно на годишњем нивоу просечно преко шест одсто БДП-а, у Републици Србији су још увек присутне значајне разлике у степену развијености региона, као и изразито неповољна демографска кретања – закључак је ревизије сврсисходности пословања „Утицај регионалног развоја на демографска кретања у Републици Србији“.

Како је показао извештај Државне ревизорске институције, у економском, социјалном и демографском смислу, у последњих неколико деценија присутне су неравномерности између севера и југа Србије, као и између њених статистичких региона.

„У развијеним регионима, Београдском региону и региону Војводине, налази се више од половине укупно запослених и ствара се око 2/3 вредности бруто домаћег производа Републике Србије“, изјавио је др Душко Пејовић, председник ДРИ и додао да се 40 одсто бруто домаћег производа остварује у Граду Београду, који има десет пута већу густину насељености од региона Јужне и Источне Србије.

„Највећи број тих насеља налази се у јужном и југоисточном делу Србије, на чијој територији се налази 16 од 19 девастираних општина“, нагласио је др Пејовић. Додао је да је од 2011. до 2020. године од 145 јединица локалне самоуправе у 128 забележен негативни миграциони салдо.

У периоду између последња два пописа – 2002. и 2011. године, 920 насеља у Србији смањило је број становника за трећину или за више од трећине.

„Национални план регионалног развоја, као и регионалне стратегије недовољно развијених региона, ни после 13 година од усвајања Закона о регионалном развоју нису донети, док две трећине јединица локалне самоуправе није донело планове развоја“, рекла је Нада Тошић, државни ревизор.

Институционални оквир дефинисан Законом о регионалном развоју, није успостављен ефективно на националном и регионалном нивоу, због чега изостаје обезбеђивање и унапређивање регионалног, али и локалног развоја.

Како је истакла Тошић, финансијски ресурси намењени регионалном развоју нису у потпуности ефикасно усмерени ка смањењу регионалних и унутаррегионалних диспаритета зато што нису усмерени ка приоритетима развоја региона, а степен развијености региона и јединица локалне самоуправе, као значајан критеријум за доделу подстицаја регионалног развоја, не одговара реалном стању.

Последица непостојања адекватне базe података за праћење пројеката, као ни методологије за вредновање мера и подстицаја регионалног развоја јесте недовољна транспарентност, као и немогућност оцене успешности развојних ефеката.

„Неопходнa је ефикаснијa координација, праћење и извештавање надлежних органа о утицају регионалног развоја на демографска кретања, јер су последње анализе у области регионалног развоја, које су основа за ефективно планирање и доношење одлука на свим нивоима у области регионалног развоја, израђене пре седам година“, поручила је Тошић.

Како би се стање у овој области побољшало, државни ревизори су упутили препоруке Министарству привреде, Регионалној развојној агенцији Златибор, Граду Ваљеву, општинама Бечеј и Житорађа.

Извештај о ревизији сврсисходности пословања "Утицај регионалног развоја на демографска кретања у Републици Србији" доступан је овде.