Најновије актуелности

26. 6. 2024.

Др Пејовић представио Извештај о раду ДРИ за 2023. годину члановима Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава

Др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор, је дана 25. јуна 2024. године у Народној Скупштини Републике Србије, представио члановима Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Извештај о раду ДРИ за 2023. годину.

17. 6. 2024.

Наставак обука у оквиру реализације Посебног програма стручног усавршавања запослених у ДРИ за 2024. годину

Планирање ревизија, ревизијска документација, писање извештаја о ревизији, као и прикупљање доказа за писање пријава биле су теме предавања које су врховни државни ревизори, Ивица Гавриловић и Жељко Мотић, овлашћени државни ревизори, Слободан Мијаиловић и Зоран Степановић и секретар Институције, Маја Лакићевић одржали за запослене у Државној ревизорској институцији (ДРИ), у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

13. 6. 2024.

Ревизија јавних набавки у јединицама локалне самоуправе

Врховна државна ревизорка у Сектору број 2, Стојанка Миловановић, одржала је данас презентацију „Ревизија јавних набавки у јединицама локалне самоуправе – налази и препоруке у процесу планирања јавних набавки“ на радионици која је окупила бројне службенике за јавне набавке запослене у јединицама локалне самоуправе.

12. 6. 2024.

Представници ДРИ учесници четвртог мастеркласа о методолошким питањима у ревизији општина

Никола Стефановић, овлашћени државни ревизор, представио је данас налазе, закључке и препоруке из Извештаја о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност коришћења пољопривредног земљишта у државној својини“ током четвртог мастеркласа о методолошким питањима у ревизији општина, који је онлајн организовала врховна ревизорска институција Летоније, председавајућа ЕУРОСАИ Радном групом за ревизију општина.

10. 6. 2024.

ДРИ укључена у глобалну иницијативу „Климатски скенер“

Никола Стефановић, овлашћени државни ревизор и Јелена Ивковић, виша саветница у ревизији, учествовали су од 3. до 7. јуна на радионици  за имплементацију алата „Климатски скенер“, коју је у Прагу одржала Врховна ревизорска институција (ВРИ) Бразила уз подршку ВРИ Чешке Републике, као и међународних стручњака.

Image not exists

Посланици подржали Извештај о раду Државне ревизорске институције за 2012. годину

Објављено: 28. 6. 2013.

Народни посланици Скупштине Србије расправљали су јуче о Извештају о раду Државне ревизорске институције за 2012. годину. Све посланичке групе најавиле су подршку 6. годишњем извештају Институције.

Представљајући извештај Радослав Сретеновић, председник Државне ревизорске институције је нагласио да је Институција у 2012. години у потпуности остварила планиране задатке.

Државна ревизорска институција је ревидирала финансијске извештаје и правилност пословања 46 субјеката, као и ревизије саставних делова финансијских извештаја, њих 97, рекао је Сретеновић. Он је додао да је Институција обелоданила 143 извештаја о ревизији, што је за 300 одсто више у односу на прошлу годину.

Осим ревидирања финансијских извештаја и правилности пословања за 2011. годину, Државна ревизорска институција је током прошле године пратила и спровођење 525 препорука које се односе на ревизију финансијских извештаја и правилности пословања за 2010. годину. Субјекти ревизије су нам доставили доказе да су поступили по 408 препорука, 109 је у поступку отклањања, док осам препорука није спроведено, рекао је Сретеновић.

У извештајима о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања за 2011. годину, Државна ревизорска институција је ревидираним субјектима дала 787 препорука. Овом броју треба додати још 35 препорука које се односе на ПД Термоелектране и копови „Костолац“д.о.о. и Јавно предузеће „Србијагас“ у Новом Саду које су дате у 2013. години. Сретеновић је најавио да ће Институција у 2013. години пратити реализацију ових препорука и, на основу закључка који су усвојили чланови Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, у септембру поднети детаљан извештај о њиховом спровођењу.

Као најважније препоруке генерални државни ревизор је поменуо оне које се односе на успостављања и функционисања система финансијског управљања и контроле, односно система интерне контроле и интерне ревизије, затим попис финансијске, нефинансијске имовине и обавеза, доследну примену међународних рачуноводствених стандарда у циљу исказивања реалног финансијског резултата, односно добити када се ради о јавним предузећима. Државни ревизори важне препоруке дали су и у вези са припремом, доношењем и извршењем буџета градова и општина, доношењем и извршењем финансијског плана и финансирање здравствене заштите код РФЗО, као и прописивањем форме и садржаја извештаја о стању јавног дуга Републике Србије у оквиру Завршног рачуна буџета.

Како је објаснио Сретеновић, Државна ревизорска институција је активно учествовала и давала предлоге и мишљења у вези са изменама и допунама Закона о буџетском систему, Кривичног законика, Закона о јавним набавкама, Закона о здравственом осигурању.

У 2012. години Институција је поднела 154 захтева за покретање прекршајног поступка, 23 пријаве за привредни преступ и једну кривичну пријаву.

Сретеновић је додао да је неопходно да Институција добије одговарајући, целовит и компактан пословни простор, ради неометане комуникације међу запосленима, размене информација, безбедности информација, сигурног архивирања података и документације, што јесте једна од компоненти независности Институције. Због недовољног и неадекватног пословног простора није испоштована планирана динамика пријема кадрова. Ово није довело у питање извршење програма ревизије, али је додатно оптеретило ревизорске тимове, поручио је Сретеновић. Он је додао да ће Институција до краја ове године, према кадровском плану, под претпоставком да јој се обезбеде услови за рад, пре свега простор, примити још 48 новозапослених на ревизорским пословима.

Генерални државни ревизор је поручио да се околности у вези са трошењем средстава из буџета се мењају, јер се мења свест људи који располажу новцем пореских обвезника. Одговорност је све већа, и на свим нивоима, од локалног до централног.